B92 kod Darka Miličića: Kakav Divac, Jokić je kao Novicki

Bio je drugi pik na jednom od najjačih NBA draftova, bio je velika nada srpske košarke, bio je kratko i kikbokser, a sada je posvećen porodici i voćarstvu. Darko Miličić ugostio je B92 u svojoj kući kod Novog Sada i otvoreno je govorio o mnogim temama.Dočekao nas je nedaleko od imanja na kojem je napravio sve što je potrebno njemu i njegovoj porodici sa kojom i provodi najveći deo vremena. &quot;Vreme provodim isključivo u krugu porodice. Tu smo oko klinaca, posle škole se razvoze po sportićima, idu na engleski i na ostale časove koje imaju. Ušao sam u poljoprivredu, bavim se voćarstvom. Rekao si da sam se smirio. Ja sam mislio da sam se smirio, međutim i to zahteva neko odricanje. Ja sam to očekivao, ali nisam očekivao da će biti ovoliko. U svakom slučaju, ne kajem se, mislim da sam krenuo u dobru i pozitivnu priču, vreme će pokazati svoje.&quot; Sport je i dalje na neki način deo njegovog života, a posebno je srećan što može nesmetano da koristi teretanu koju je napravio u jednoj od kuća. &quot;Sport je ceo život deo mene. Sigurno bih i dalje ostao u sportu da je možda to moje iskustvo kroz karijeru bilo pozitivnije. Nažalost nije, šta je tu je. Ja sam i dalje u sportu, malo je to kik boks, malo se održavam u teretani, ali zbog klinaca koji su u sportu, što tenis, što košarka, zbog njih sam još uvključen u tu priču, hteo ne hteo moraš. Zbog njih sam i dalje u toku dešavanja. Što se mene tiče, i dalje održavam kondiciju koliko moram. Ipak sam se ceo život bavio sportom, ne mogu sada tek tako da pogasim motore. Ja sam ceo život voleo teretanu, ona je i sastavni deo košarke, ali meni preterana teretana nikada tokom karijere nije odgovarala. Zato sada koristim to što ne igram košarku da odradim teretanu slobodnije. Imam i neko društvo sa kojim radim, tako da nam nikada nije dosadno. Uvek nas je četvoro, petoro, radimo kod mene u teretani. Prođe brzo, odradimo dobar trening, posle se i družimo.&quot;"Razbijem protiv Dankana, pa onda sedam dana ništa"Izabran je kao drugi pik na NBA draftu 2003. godine i to na jednom od najjačih draftova u istoriji. Iako je zaista imao mnogo objektivnih okolnosti protiv sebe, Miličić sada ipak sebe vidi kao najvećeg krivca što nije uspeo. &quot;Mnogo toga bih drugačije uradio. Tačno je da sam došao u šampionsku ekipu i skoro se nikada nije desilo da drugi pik završi u nekoj veteranskoj ekipi koja hvata zadnji voz da osvoji titulu, ja se slažem sa svim tim stvarima, ali opet svi mi tražimo u nekom trenutku alibi. Došao sam u šampionsku ekipu, nisam dobio šansu. Sada opet ide ta priča ti nisi dobio šansu, a Nikola hvala Bogu jeste. Nema to veze, to su samo alibiji. Dobio ili ne dobio šansu, na tebi je kao mladom igraču da se dokazuješ, treniraš i čekaš svoju priliku. Ne kao ja koji sam imao potpuno pogrešan pristup svemu, misleći da sam sa 18 godina došao kao drugi pik iz Evrope i da sam Bogom dan. Pa sam ispravljao krive drine, pa sam se svađao, pa dođi pijan na trening, teraj inat nekome, a na kraju teraš inat samom sebi&quot;, kaže zrelo Miličić i dodaje da nije bio u pitanju samo tadašnji trener Leri Braun, već kompletan stručni štab. &quot;Imao sam ja sa svima probleme, ali zbog sebe. Jer ja kada sam igrao ja nisam igrao ni za koga, već samo za sebe. Ja nikada nisam gledao da ućutkam svoje kritičare, samo mi je bilo bitno da ućutkam svoj ego. Sada večeras hoću da nahranim svoj ego, odigraću protiv ne znam, Dankana ili Gasola i razbiću, mislim razbiću, odigraću dobro. Sutradan je neka totalno nebitna utakmica, neki centar koji je deset puta slabiji od onog sinoć, mogu da nastavim taj niz i zadržim kontinuitet što se i traži, ali ne ja ne mogu, ko će brate to da igra...Dakle bio je problem do mene, valjda to neko nezadovoljstvo u startu je dovelo do toga da sam počeo faktički da mrzim, odnosno da ne uživam u toj igri. Ja sam dolazio u situacije da igram, nije to bilo mnogo nažalost (smeh), ali bilo je situacija kada sam davao preko 20 poena i gde ja u toku utakmice kažem: 'Ko će više davati koševa, dosta je, sviraj kraj da idemo kući'. To neko prezasićenje, šta se tu dešavalo, ja stvarno ne znam. Ali ja nikada nisam gledao da ućutkam svoju konkurenciju i kritičare, ja ućutkam svoj ego i miran sam nekih nedelju dana. Sad ovo što se dešava u narednih nedelju dana, to ću da odradim bez nekog znojenja. Celokupan pristup mojoj karijeri od starta, od odlaska u Ameriku je bio pogrešan. Možemo mi da tražimo alibi u svemu tome, da kažemo da sam bio mlad. Pa da, ali sam izabrao da idem tamo i trebalo je da budem spreman na ono što ta liga zahteva. Ja očigledno nisam bio spreman. Sigurno da ima u tom celom neuspehu udela i tih ljudi sa kojima sam tamo sarađivao, ali opet sam ja njima davao za pravo da se prema meni ponašaju kako su se ponašali jer ja nisam imao pravi odnos ptema tome čime se bavim.&quot;Nakon Detroita usledila je selidba u Orlando gde je dobro krenulo, ali... &quot;Bio sam u tom nesrećnom Detroitu tri godine i dolazi to toga da budem trejdovan u Orlando. Tamo mi je stvarno od prvog dana bilo lepo i sa saigračima i sa klubom i sa celokupnim stručnim štabom. Ja sam tu počeo da igram na neku svežinu, s obzirom da nisam igrao tri godine. Tu trener nije video mene i Dvajta Hauarda zajedno, ja sam mislio da će to da funkcioniše. On dole balvan u reketu, ja spolja i to je super. Međutim, trener nije video nas dvojicu zajedno. Ja sam mislio da možemo nas dvojica da funkcionišemo zajedno. Posle godinu i po dana provedenih tamo, gde sam ja posle svojih ne sjajnih, ali dobrih igara, očekivao da će biti neka ponuda, ali tu nije bilo ništa. Nije bilo ponude, oni su razmišljali luda glava, ko zna šta će biti sa njim. Ja sam se tu malo razočarao u sve, plus sam na sve to rekao menadžeru samo ne Memfis, može sve samo ne onaj Memfis.I to kada kažeš ne Memfis, on zove i kaže Memfis. I onda sam otišao u taj Memfis gde sam prošao kroz dve godine depresije, klasična depresija, Ne možeš ti da funkcionišeš u životu, bilo čime da se baviš, ako ti od prvog dana štikliraš dane u kalendaru i gledaš kada ćeš kući. Fizički si tu, ali psihički nisi. Čime god da se baviš, ne možeš da budeš uspešan. Ja sam tamo proveo dve godine i svu svežinu koju sam dobio u Orlandu, to sam upropastio u Memfisu. Sigurno je postojao način da se nešto ispravi, ali to je sve bilo već teško. Dosta sam bio već psihički istrošen, sa svim tim negativnim iskustvima. Svi imaju krizni period u karijeri, ja sam tu krizu sigurno mnogo teže preboleo jer sam već imao negativna iskustva. Uglavnom, nije bilo kao što sam očekivao, ali to je sve Božja volja. Sigurno sam nečime zaslužio to. Ja sam košarku shvatao na pogrešan način. U NBA ako hoćeš da igraš, onda moraš da imaš kontinuitet. Šta to znači, neka bude to 15 poena i 10 skokova, ali neka to bude svaki dan. Ja sam igrao kada mi se igra, a kada mi se ne igra džabe sve, može da bude ko hoće, nisam nikako mogao da nađem motiv. Ja sam mislio da će se to promeniti kada dođu dečica na svet, ali opet oni su bili mali, to je bio kontraefekat jer sam hteo da budem samo sa njima. Odem na put 14 dana i gledam kada ću kući, šta ću ovde. Klinci su ostvarili kontraefekat, ali Bogu hvala troje ih je i neka su živi i zdravi.&quot;Sve posle Memfisa bilo je mučenje, iako je u Minesoti odigrao najstabilniju sezonu tokom NBA karijere. &quot;Posle sam bio u Njujorku i tamo naravno kao i u svakom drugom klubu sam pravio gluposti. Na kraju me trener isključio, nisam uopšte igrao, radio sam sklekove i trbušnjake dok oni igraju. Kondicioni trener i ja se bucali u teretani, pili milkšejkove. Tada je došlo do toga da sam odlučio da se vratim nazad u Evropu. Mislio sam da sam još mlad i da postoji mogućnost da u Evropi opet prodišem. Dolazi do toga da oni opet hoće da me trejduju u Minesotu. Sastao sam se u Njujorku sa generalnim menadžerom Dejvidom Kanom i kažem mu čoveče božji nemoj da me trejduješ, neću uopšte više da igram u NBA, praviću ti sr..a u klubu. Narušavaću ti atmosferu u ekipu, nemoj da me trejduješ. Kada nešto ne ide, ne ide. On je rekao hajde dođi na dve nedelje, ako budeš imao loše iskustvo, spakuj stvari i pali. Ja sam došao tamo i stvarno sam imao super iskustvo te prve godine. Moje iskustvo u NBA je generalno katastrofa jer sam ja u sebi pobednik, ne volim da gubim ni u kartama, a ne na terenu. Ja sam takav došao tamo, međutim, posle Detroita sam proveo dosta vremena u ekipama gde smo bili klasična banda koja je išla iz grada u grad i gubila sve utakmice. Čovek nažalost vremenom navikne na tako nešto, tako da je generalno moje iskustvo bilo katasrofa. U Minesoti nije bilo loše, ali bili smo poslednji na tabeli. Šta tu ima pozitivno osim nekih mojih ok igara. Trener je dobio otkaz, došao je Adelman. Ja sam mislio da je s obzirom da je trenirao ove naše da ćemo imati dobar odnos, ali čovek mene nije imao u nekom velikom planu i od prvog dana sam video da neće biti tu velike saradnje. U startu sam počinjao, ali kada se desila prva povredica ja sam od prvog centra pao da ne igram uopšte. Opet su bile neke svađe, na kraju o Bostonu i da ne govorim. Ja tamo nisam ni želeo da idem, govorio sam menadžeru šta će se dogoditi. Ljudi imaju pravo, Amerikanci su statističari kao nacija, samo gledaju statistiku i takvi su. Imaju i pravo na to. On kada pogleda moju statistiku misli da sam ja neki sporedni igrač koji je tu i koji je srećan kada dobije svoju šansu, ali ja to nisam. Ja ne bežim od toga, biću ceo život taj drugi pik koji nije pokazao to što je trebalo, ali ja sam taj koji jesam. Ali se opet na neki način razlikujem od nekih drugih balvana. Oni su hteli, a nisu mogli, a ja kada sam hteo mogao sam. Ja sam imao problem u svojoj glavi jer kada hoću hoću, a kada neću neću. Oni nemaju razlog da ulaze u moj problem, samo pogledaju statistiku i kažu druže, šta si ti uradio, nisi ništa uradio.&quot;Ispostavilo se da je Darko nikada nije uspeo da se navikne na Ameriku i NBA ligu, koja je za većinu košarkaša san. &quot;Samo moja žena zna koliko puta sam hteo da pakujem stvari i idem kući. Jeste NBA za većinu košarkaša san i svako bi trebalo da juri da dostigne to ako želi. Ali kada se ne navikneš na ambijent u kojem živiš, teško čovek i kao igrač. Meni taj sistem života uopšte nije prijao, ja sam čovek iz naroda, volim da se družim, to kod njih ne postoji, kuća posao varijanta. Vidimo se sutra na treningu, vidimo se u avionu, vidimo se u autobusu, hali i to je to. Živiš od utakmice do utakmice, od hotela do hotela.&quot; Kaže da danas slabo prati sport i košarku. &quot;Jako slabo pratim. Nemam ja neku mržnju prema košarci, ona mi je mnogo dala. Ne pratim ne zato što ne želim, već jednostavno imam neke druge prioritete u životu. Pogledam kada dođem kući, pa upalim tv i bude utakmica. Ali da planiram da je sutra basket pa da gledam, ma kakvi. Na njivi sam, kada dođem kući klinci iz škole, basket, tenis, to je po ceo dan razvoženje.&quot;"Da zakucam pred Delijama skinuo bih se go i otrčao na tribinu"Darko Miličić u Crvenoj zvezdi. Nije došlo do toga, iako je postojala obostrana želja. &quot;Želja je sigurno postojala da zaigram u Zvezdi, ali samo ja znam koliko sam bio daleko od toga. Oni su mislili da sam blizu, ali to je bilo jako daleko. S obzirom kako sam završio karijeru u NBA, samo sam ja znao kakav sam u glavi. A u glavi sam bio katastrofa. Ja znam šta bih mogao da uradim da sam hteo da igram, ali sam isto tako znao kroz šta sam prošao u karijeri i kakve mogućnosti imam da use..m motku. Pogotovo kada je u pitanju klub koji volim i za koji navijam. Da tamo stvaram neke neprijatelje i neprijatne situacije nisam želeo, a nije mi palo na pamet da igram za bilo koga drugog. Jedina opcija je bila Zvezda, međutim kada sam stvarno seo, pogledo sebe u ogledalo i zapiteo se da li sam spreman da igram za klub koji volim. Potucao sam se po Americi, igrao za raznorazne klubove, navikneš nažalost vremenom da gubiš, gde je to normalno i da te posle svi tapšu po ramenu i kaži sve je ok ide sledeća utakmica. To ovde nije opcija. Bojao sam se kako bih sve to prihvatio. Ja znam šta bih ja igrački mogao da odradim, ali opet, nisam želeo da stvaram neku tenziju. Ovde živim, ovde želim da živim do kraja svog života i taj klub volim. Družim se sa dosta ljudi koji navijaju za Zvezdu i neki me nekada pitaju, ali to kada malo popiju.&quot; Ostaje ipak utisak da je Darku najviše žao što nije nikada zaigrao u crveno-belom dresu. Na pitanje kako misli da bi se osećao kada bi pred punom Arenom i 20.000 Zvezdinih navijača zakucao, kao iz topa odgovara: &quot;Ja bih to najviše voleo. Pogledao sam par utakmica Zvezde, mogu samo da zamislim na šta bi to ličilo. Skinuo bih se i otrčao bih na tribine da popijem pivo. Mogu da zamislim kako bi to mene povuklo. Mene sitnica povuče, a ne to. Bilo bi u glavi totalno stanje ludila.&quot;"Jokić je kao Dirk Novicki"Porodica Jokić ušla je u centar pažnje posle velikih uspeha Nikole u Denveru. Ispostavilo se da je i Darko i te kako povezan sa Jokićima jer dugo poznaje Nikolinu braću Strahinju i Nemanju koji je bio na koledžu u Detroitu 2004. godine. &quot;Mi se dugo znamo, igrali smo u Vršcu, on je došao iz Sombora. Igrali smo neko vreme zajedno pre nego što sam ja otišao za Ameriku na godinu dana. Vratio sam se, pa smo opet proveli neki period tokom leta zajedno i videvši da on ne zna šta bi od sebe, pitao sam ga da krene sa mnom zajedno u Ameriku, na šta je on pristao. Meni bilo super jer sam bio sam tamo. Mislim super, upropastio me (smeh). On je kriv za sve&quot;, kaže u šali Darko i nastavlja: &quot;Bilo nam je super. Ubijali smo slobodno vreme, bilo ga je dosta jer nisam igrao, nisam bio preterano premoren. U pravu je on, pravili smo i žurke kao što je on rekao, ali svakako on nije bio glavni, pa zna se ko je bio glavni na žurkama. On je na kraju i završio koledž, dobio je stipendiju, igrao je tamo basket. Viđamo se i sada i čujemo, ali ne toliko često, izgubili smo kontakt, previše smo udaljeni jedan od drugog. Ja sam i kum sa starijim burazerom Strahinjom, Nikolu znam kao klinca, sve u svemu super familija, poštena familija. Na neki način im se sve vraća sada preko Nikole.&quot;Strahinja i Nemanja Jokić su takođe bili košarkaši. &quot;Strahinja je bio klasičan radnik. Voleo je košarku, radio je mnogo na tome, ali je realno bio malo limitiran. Ali je mnogo voleo košarku. Kada je dobio informaciju da ima ozbiljnih problema sa leđima i da više neće moći da se bavi košarkom, to ga je baš ubilo. On je igrao neku srpsku ligu, prvu B ligu. Što se Nemanje tiče, on je bio za nijansu bolji. Obojica su pozitivno temperamentni na terenu, ali pozitivno. Nemanja se tražio po našim ligama, nije se pronašao. Ja sam ga odveo tamo, ali je na koledžu velika konkurencija. Ipak, on je pametan i shvatio je da je bitnije da završi školu.&quot; Upravo su iskustva starije braće imala uticaj i na Nikolu. &quot;Ja zato kažem da je to dobro jer je Nikola video u odrastanju od ove dvojice kako ne treba, što se tiče mnogo stvari. Tako i ja svom Lazaru sad kažem. Hoćeš da budeš mangup i završićeš kao tata. Ne glumi mangupa, slušaj šta ti trener kaže. I njih dvojica su tako odrastali u drugom vremenu. Tada su realno i lige bile mnogo jače, ali oni su bili baš temperamentni i kada se taj temperament spoji sa nepravdom uglavnom bude glupost, kao što sam i ja napravio nekoliko gluposti u svojoj karijeri, ali ništa namerno. Nikola je video od njih dvojice kako ne treba i on je totalna suprotnost od njih dvojice. Njega stvari koju ovu dvojicu interesuju, njega to ne zanima. Koliko sam čuo, njega intersuje košarka, neke totalno nebitne i skromne stvari i to mu je super.&quot;Iako kaže da ne prati često igre Nikole Jokića, skenirao je je njegovu igru kao da je trener Nagetsa. &quot;Ne pratim, pogledam na vestima kada vidim. Neverovatno je sa kakvom lakoćom i kakvim uživanjem on igra. To je baš neverovatno. Za dečka od 208 centimetara, da se izvlači i napolje, rešava i situacije u reketu, u punom trku baca floutere.&quot; Mnogi Nikolu porede sa Divcem, ali Darko kaže da centar Denvera nema dodirnih tačaka sa legendom srpske košarke. &quot;Ma, kakav Divac. Ja razumem to poređenje jer je Divac naša legenda. Ja te statistike ne pratim, ali koliko znam Divac je imao oko 11 poena u proseku, ovaj dečko ako bude nastavio ovako imaće preko 25, ne može da se poredi sa Divcem. Pogotovo što je on po meni mnogo mekši od Divca, mnogo bolje rešava neke situacije u gužvi. Divac je bio klasičan centar, ovaj dečko iz dva koraka baca floutere, baca se u stranu, bukvalno radi neke stvari koje rade trojke. Po meni, nema veze sa Divcem, u smislu igrača. Što se statistike tiče, Nikola mi je više Dirk Novicki. Bukvalno pokriva pet pozicija što je za dečka od 208 neverovatno. Oni koliko sam video kada ne znaju šta će dodaju njemu, kreću se i on će naći nekog.&quot; Nikoli poručuje da nastavi kako je krenuo i dodaje da je u NBA ligi najvažnija konstantnost. &quot;Nema šta ja da ga savetujem. Samo neka nastavi ovim putem. Čovek u svojoj drugoj godini postiže neverovatne rezultate, već u drugoj godini 40 poena, što je baš neverovatno. U NBA je najbitnije da nađeš neku svoju normu i da tu normu svaki dan ispoštuješ. Poštovaće te više nego bilo koga. Opet, pitanje je samo koliko će fizički on moći da izdrži celu priču. NBA je veoma zahtevna liga, mnogo utakmica se igra, dugo traje i zahteva neverovatnu fizičku spremu. Treba pustiti vreme da se vidi kako će se njegovo telo navići na tu ligu. Kako će cela sezona proći i jednog dana, ako ne ove onda sledeće sezone da vidi kako će biti kada uđe u plej-of. To nije lako, to je neki potpuno drugi nivo.&quot;"Teo ne može fizički da igra NBA"Reprezentacija Srbije je uz selektora Đorđevića ponovo psotala strah i trepet za sve, osim za Amerikance. &quot;Ja mislim da je ekipa super. Mislim da Đorđević sve to drži pod kontrolom. Ekipa koji je on spojio, bukvalno se zna ko šta radi što je i najbitnije. Igre koje su pružili na poslednja dva takmičenja su super. Nose se sa bilo kojom reprezentacijom, sem Amerikanaca ja ne vidim koga ne možemo da pobedimo. Ja mislim da bi trebalo da napadnemo zlato. Pogotovo sa Jokićem, sa Teodosićem koji je već iskusan plejmejker, više ne greši kao što je nekada grešio. Sada zna da stane na loptu, zna kada šta treba da uradi. Imamo i Bjelicu koji nema neku sjajnu sezonu, ali je opet igrač koji je veoma talentovan i dobar. Imamo i Marjanovića koji prolazi kroz nešto slično kroz šta sam i ja prolazio. To mi nije jasno. Izgleda da on plaća moje račune koje sam ostavio tamo. Nije mi to jasno. Ekipa koja realno nema neke ambicije, platio si 20 i nešto miliona centra, gubiš utakmice i da ti dečku koji je ušao na par utakmica i dobro odigrao ne daš da igra. To je valjda neka antisrpska varijanta.&quot; Miloš Teodosić bi lako mogao da se pridruži Jokiću, Bjelici i Marjanoviću u NBA ligi naredne sezone. Miličić smatra da plej CSKA nije fizički spreman za najjaču ligu sveta, ali... &quot;Teodosiću može da se desi ili ovo što se Nikoli dogodilo ili ovo što se dešava Marjanoviću i Bjelici. Fizički ne verujem da može da igra NBA, to je moje mišljenje. Neverovatan je plejmejker, ima neverovatnu asistenciju, vidi što niko ne vidi. Isto tako je prezican, kažnjava sve sa trojke, ali opet u NBA su na plejmejkeru aždaje. Ono što sam godinama viđao u NBA, takvi kao Teo, ta konstitucija, protivnički plejmejkeri idu dole na post, spušta im se lopta na centra, zato što su plejmejkeri kao što je na primer Vestbruk aždaje. Fizički po meni ne može, ali on je mentalno spreman da igra bilo gde. Čitao sam neke njegove izjave da on želi tamo isključivo da ide da bi igrao. Ne verujem da će otići tamo čisto da bi otišao.&quot;Nažalost, prva asocijacija na Darka Miličića u reprezentaciji je izjava koju je dao posle poraza od Grčke na Evrobasketu u Granadi. &quot;Ne ponosim se tim snimkom. Nije trebalo baš toliko duboko u familiju da ulazim sudiji. Ali da je pokrao, pokrao je i to je sramota. To je bila ključna utakmica, bila je neverovatna krađa, ali kada pogledam iz ovog ugla pošto ja imam decu, meni neko tako nešto da kaže ja bih mu iščupao grkljan. Ali baš sam odlazio duboko u porodicu što se tiče psovanja, tu sam pogrešio.&quot;"Humanitarni rad? Ko koliko može"Darko Miličić često učestvuje u humanitarnim akcijama i to skoro uvek radi bez medijske pažnje. Prodao je u te svrhe i NBA prsten, što dovoljno govori o tome kakav je čovek, iako ga često kritikuju da je svojeglav. &quot;Bogu hvala, bavim se tim humanitarnim radom, ne samo ja već svi koji su oko mene, moji prijatelji. Ko koliko može. Pravimo akcije, a ja radim i samostalno neke stvari.&quot;"Kako ja da pijem, a četnici ništa?"&quot;Neki ljudi imaju svoje mišljenje o meni na osnovu onoga što pročitaju ili vide negde. To je ok, možda imaju i pravo na to. Vide da napijam četnika. Pa šta, ja sam četnik i biću uvek četnik. Ali mora čovek i da ima izduvni ventil. Svaki moj pokret se prati. Neko drugi se naroka rakije, niko ga ne uslika i on je ok. A Darko se narolja, neko ga uslika i kažu vidi seljaka. Mislim ja i jesam u duši seljak. Ali nije uredu da ja pijem, četnici ništa, a vruće je. Ja se ne trudim da me ljudi vole, to mi nije prioritet. Najbitnije mi je da sam prema porodici korektan i da sam posvećen svojim prijateljima koji me najbolje znaju. Nije na meni da govorim da sam dobar ili nisam dobar. Svi mi grešimo, ali na kraju treba biti čovek.&quot;Na kraju smo podsetili Darka da ima samo 31 godinu i da još uvek nije kasno da se vrati košarci, ali je to bilo uzalud. &quot;Ma kakvi, dobio sam 40 kila od kada sam prestao, 160 kila imam. Sada sam u poljoprivredi, volim i uživam u toj proizvodnji. Provodim na njivi dosta vremena, šetam, gledam taj proces i to me čini jako srećnim. Još sam doduše mlad u tome, ali volim da učim, raspitujem se, idem na seminare. Napravio sam sebi neku idilu i uživam. Ima naravno i problema, kao i u svakom poslu, ali bolje to nego da sam počeo da gradim zgrade, da se upucam u gradu. Mislim da je ovo najpozitivnija priča, proizvodiš hranu, hrana je budućnost u svakom smislu&quot;, kaže Darko Miličić za kraj razgovora za B92. Gutović Aleksa