Novak Đoković – kofer pun briga za Njujork

Finale u Montrealu, finale u Sinsinatiju, dva rezultata za respekt i razlog za zadovoljstvo najvećeg broja tenisera. Ne i za prvog igrača sveta Novaka Đokovića, koji je postavio toliko visoke standarde da ništa osim trofeja ne predstavlja uspeh. Ipak, nije njihov izostanak ono što brine pred poslednji Gren slem turnir u sezoni. Brine bleda igra u prethodne dve nedelje i činjenica da je u odnosu na nju i sâm plasman u finale premija.&ldquo;Kako sam igrao ove nedelje, dobro sam i došao u finale&ldquo;, rekao je Đoković posle poraza od Federera u finalu Sinsinatija. I zaista, dugo nije viđeno da Novak veže toliko loših mečeva u kraćem vremenskom periodu. Paradoksalno, prvi set finalnog duela možda je i najbolji koji je odigrao na celom turniru. Ali nevolje su počele nedelju dana ranije, u četvrtfinalu turnira u Montrealu sa Ernestsom Gulbisom. Đoković je spasao meč lopte, uspeo da izvuče taj okršaj na karakteristično hudinijevski način i mislili smo da je to scenario koji smo viđali često u prošlosti &ndash; vrhunski igrač ima loš dan, pobedi na autoritet i zatim se vrati u formu. Na tako nešto navikli smo i od Đokovića, ali meč sa Gulbisom bio je samo najava daljih problema koji su najviše došli do izražaja u duelima sa Gofanom i Dolgopolovom u Sinsinatiju, mada su se u većoj ili manjoj meri provlačili kroz sve duele.Najviše je škripalo na servisu &ndash; kako je i Novak priznao, povreda lakta poremetila mu je trening početnog udarca. Prvih set i po duela sa Vavrinkom i prvi set finala sa Federerom jedini su periodi kada je servis funkcionisao na nivou iz prethodnog dela sezone. Ostalo je za zaborav. Pravio je mnogo duplih grešaka, često u najgorim trenucima (čak tri u gemu u kojem je Federer napravio brejk u drugom setu), a drugi servis bio mu je ranjiviji nego inače. Često je Đoković i smanjivao brzinu prvog servisa, naročito u trećem setu finala Montreala sa Endijem Marijem. Servis je verovatno uticao da se nesigurnost uvuče i u ostatak Novakove igre. Ima perioda kada Đoković deluje bezvoljno, kao da mu se baš i ne igra, ali to sada nije bio slučaj &ndash; videlo se da mu je stalo, da se nervira, ali jednostavno nije išlo. Udarci su mu bili mlaki, prečesto se povlačio iza osnovne linije i nije koristio kratke lopte kako inače čini (prvi bekhend viner u duelu sa Dolgopolovom napravio je tek u završnici trećeg seta). Nekada je delovalo kao da mu nedostaje snage za udarce. Čak ni ritern, njegovo najjače oružje i zaštitni znak, nije bio ni blizu uobičajenog nivoa &ndash; drugi servisi rivala često su završavali u mreži ili autu, npr. Dolgopolov je osvojio prvi set sa samo 40% ubačenog prvog servisa. Kada je iole u formi, Novak bi ga sa takvom statistikom &rsquo;pojeo za doručak&rsquo;. Kada je Dolgopolov bio nadomak pobede nad Đokovićem u Majamiju, tada je igrao zaista neverovatno &ndash; iskoristio je blago opuštanje Novaka i pravio vinere iz svih pozicija u jednom intervalu. Sada je bio još bliži pobedi, a da pri tom nije igrao baš meč života. Isti je slučaj bio i sa Gofanom &ndash; više je Novak bio slab nego što je on blistao. Srpski teniser superioran je na ATP turu ove godine i slabiji igrači uplaše se kada dođu u priliku da ga savladaju. Đoković je taj status krvavo stekao i on je došao do izražaja u mečevima sa Gulbisom, Gofanom i Dolgopolovom. Ipak, ta aura korisna je kao povremeni džoker, ne kao način da se u kontinuitetu dobijaju mečevi.Na oba turnira Novak je imao vrlo povoljan žreb &ndash; imao je samo jednog Top 10 suparnika na putu do oba finala, i to Vavrinku koji je daleko od najbolje forme. U ranijim navratima Đoković je znao da se digne za finale posle prosečnog ostatka turnira &ndash; i sada je finala odigrao bolje nego ostale mečeve, ali videlo se da mu je samopouzdanje okrnjeno nešto slabijim partijama. Uz to, i Mari i Federer odigrali su odlično i zasluženo su osvojili titule. Sa druge strane, Novak je nastavio svoj post na US open seriji &ndash; poslednju titulu u okviru te turneje osvojio je još 2012. godine u Torontu. Od tada je u Sinsinatiju igrao dva finala (2012, 2015), četvrtfinale (2013, poraz od Iznera) i treće kolo (2014, poraz od Robreda), na Rodžers kupu je igrao finale (2015), polufinale (2013, poraz od Nadala) i treće kolo (2014, poraz od Conge), dok je na US openu dva puta poražen u finalu (2012. od Marija i 2013. od Nadala) i jednom u polufinalu (2014, od Nišikorija). Ni Đoković nije zadovoljan svojom formom, svi su videli koliko se muči, ali vremena još ima više nego dovoljno &ndash; da se lociraju uzroci slabije igre i da se na njima radi koliko je moguće. I na kraju, uprkos svemu gorenavedenom, Novak je ipak uspeo da stigne do dva finala, do nečega o čemu većina tenisera samo mašta. To govori koliko je visoko podigao lestvicu očekivanja i to je ohrabrujuća činjenica pred US open, na kojem će prvi favorit ipak biti čovek koji je ove godine osvojio dve Gren slem i četiri Masters titule. Novak Đoković. Saša Ozmo (ozmo_sasa)