| |
 |
|
||||
 |
|
|
||
|
|
|
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Razgovori Nisam bio oko Zorana Status, 10. mart 2006. (nelektorisana verzija)
Možete li da se složite sa tvrdnjom da je protiv Đinđića, posebno nekoliko meseci pred atenetat, vođena medijska hajka - orkestrirana kampanja kojom je dirigovano iz Koštuničinog neposrednog okruženja? Aleksandar Tijanić: Ko kaže da je postojala orkestrirana kampanja, laže. Svi znaju da ja jašem kao kauboj - sam. Ne postoji niko ko može da mi nađe jednu kampanju u kojoj sam učestvovao. Drugo, od svih srpskih medija, svih srpskih novinara, postoji samo možda njih troje - četvoro koji nisu pristali da im gazda bude Beba. Sve je bilo pod Bebinom kapom. Niko reč nije smeo da kaže. Ja sam pisao moje tekstove i potpisivao ih imenom i prezimenom. I rekao sam u njima sve što sam imao da kažem. Ništa nisam prećutao. Da li je baš tako? Spekulisalo se da potpisujete tekstove pod pseudonimom Rubi i Dr Vesna Petrović - Jović? Ma, dajte, molim Vas. O čemu Vi pričate? To je sve koješta! Političke tekstove? Da. Čak i o Zoranu Đinđiću. Nikada. Zar nije Vaša rečenica: Ako Kiza preživi, Srbija neće? Ne. Moja rečenica je: Ako Đinđić preživi, politički, Srbija neće. Gde ste objavili tu rečenicu? Mislim da je u NIN-u. Potpisano mojim imenom i prezimenom. A da li je neko prepisivao od ovih netalentovanih, trtastih, prepisivača, moguće. To je objavljeno 1. februara 2003. godine u Nacionalu, u kolumni koja je potpisana imenom Dr Vesna Petrović - Jović. To nisam ja. To je, verovatno tadašnji urednik Nacionala prepisivao, po običaju, k’o što radi stalno. U NIN-u ste napisali da "polovina Srba smatra da je Đindic poginuo braneći državu a drugi, da je zbog neispunjenja ugovora streljan u borbi javne i tajne Srbije"! Kojoj polovini Vi pripadate? Ja nisam političar, ja sam novinar. Ja pišem o tome. Morali biste da me svrstate u neku stranku, u neku grupu, u neku tajkunsku grupu, u neku mafijašku grupu, da bih ja bio pripadnik jedne ili druge Srbije. Što oni uporno pokušavaju. Ja sam apsolutni individualac 30 godina. Čekajte, vi kažete polovina Srba, a ne polovina srpskih političara, ili pripadnika neke grupe. Pa šta? Pitam Vas: kojoj polovini Vi pripadate? Vi možete samo da govorite o mojim tekstovima. To gde sam ja, to je moja privatna stvar, kao što su nacija, religija, bračno stanje. Vi čitajte moje tekstove iI iz njih možete da polemišete, a ne sa onim gde sam ja. Ja nisam učesnik u političkoj igri. Možda Vi to tako vidite. Ja pišem. ‘Ajde dalje. Verujete li i dalje da je "iznad Srbije, bio samo Djindjic. A iznad njega, Legija"? Mislim da je Zoran pokazao jednu ljudsku slabost, pošto ga ja bolje znam bolje nego Vi, bio je malo fasciniram moćnim ljudima. Malo je voleo da ode na slavu kod Vučelića, malo je voleo da sedi sa Stanišićem, malo je voleo da sa Legijom priča, malo je voleo da kad se pobuni Jedinica da ode tamo i tamo pristane da smeni šefa DB-a i tako dalje. I ja mogu da razumem tu usamljenost, ali ne mogu da opravdam. On nije smeo da ima dodira sa njima i da se okružI ljudima koji su sa tim, koji su mu došli glave, kako kaže optužnica, bili prijatelji. Opet mi niste odgovorili. Ako ga je ubio Legija, to je onda bio dokaz da ga se nije plašio. Ako ga je streljao Legija, ili organizovao streljanje, to jeste funkcija oduzeti život, jeste vrsta presude koja se donosi sa mesta koje se ne boji posledica. Ali, to će, verovatno, ostati zakopanu u odnosu njih dvojice i, ne znam, Čede i te okoline koja je podržavala te odnose i išla u Šilerovu. Ja stanujem na Novom Beogradu i ne znam gde je Šilerova. Da je po mome, Zoran bi bio živ i siguran. Možda ne bi bio na vlasti. Ali, pošto ja nisam bio oko njega, nego su bili Čeda, Beba i ostali, onda je on mrtav.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
