Tim koji ima neke od najvećih svetskih zvezda – Bufona, De Rosija, Pirla, Balotelija ima kvalitet da se nosi sa svakim rivalom, a najveća snaga je možda selektor.

Čezare Prandeli od 2010. vodi ovaj tim, na savršen način zna da ukomponuje veterane potput Pirla i ekscentrične klince koje predvodi nikad mirni Baloteli.

Kvalifikaciona grupa nije mogla da nam pokaže pravu snagu Italijana, koji su uvek znali kako se igra na takmičenjima poput SP. To su najbolje pokazali pre osam godina kada su mimo svih očekivanja osvojili Mundijal u Nemačkoj.

Iz toga tima u Brazilu su samo Pirlo i Bufon, ali nova generacija italijanskih fudbalera ne zaostaje ništa za svojim slavnim prethodnicima. Svetsko prvenstvo je uvek znalo da podari fudbalskom svetu neko novo ime, a Italija je to uvek znala da iskoristi.

Svi će da pričaju o Brazilu, Argentini, Španiji, Nemačkoj, Holandiji, pa i Engleskoj i Francuskoj, ali niko ne sme da potceni snagu Azura.

Kako su došli do Brazila?

Iako je često igrala slabo u kvalifikacijama i bukvalno se provlačila do velikih turnira, pa tek tamo podizala nivo igre, Italija se ovaj put lagaono prošetala do Brazila.

Ni u jednom momentu Danska, Češka, Bugarska, Jermenija i Malta nisu predstavljale problema za Azure, koji su ostvarili šest pobeda u prvih osam mečeva i već tada overili vizu sa Kopakabanu.

Iako su počeli remijem u Bugarskoj, rutinski su slavili protiv Jermenije i Malte, a onda ostvarili ključnu sa 3:1 protiv glavnog konkurenta Danske.

Nakon toga su slavili još tri puta u četiri meča, primišvi samo jedan gol, pa se tek u finišu opustili i kvalifikacije okončali sa dva remija uz po četiri gola.

Kvalifikacije:
Bugarska – Italija 2:2
Italija – Malta 2:0
Jermenija – Italija 1:3
Italija – Danska 3:1
Malta – Italija 0:2
Češka – Italija 0:0
Italija – Bugarska 1:0
Italija – Češka 2:1
Danska – Italija 2:2
Italija – Jermenija 2:2

Ključni igrači

Iz tima koji je 2006. godine pokorio svet sada su u selekciji samo golman Đanluiđi Bufon i plejmejker Andrea Pirlo, koji je i u poznim fudbalskim godinama duša ovog tima.

U međuvremenu, u selekciju je došlo mnogo mladih igrača, među kojima su defanzivac Andrea Ranokija i vezni igrač Marko Verati, kojima su glavni oslonac iskusni Đorđo Kjelini i Danijele de Rosi.

Veliki udarac Italijani su doživeli povredom plejmejkera Rikarda Montoliva, koji je trabalo da bude glavna podrška sjajnom Pirlu.

Najinteresantnije je u napadu, gde su uglavnom mladi ali i kontroverzni igrači, a glavni oslonac trebalo bi da bude Mario Baloteli.
Glavna podrška u napadu trebalo bi da mu budu iskusni Antonio Kasano i prvi strelac Serije A Čiro Imobile, koji je pre početka Mundijala završio transfer u Borusiju Dortmund pa može da se potpuno koncentriše na nastupe u Brazilu.

Zvezda

Teško je u ovakvoj selekciji izabrati jednu zvezdu, ali je ovaj put to bez presedana veteran Andrea Pirlo.

Iako ima 35 godina, on je poslednjih sezona bio najzaslužniji za dominaciju Juvnetusa u Italiji, a istu ulogu ima i u timu Azura. Prerano otpisan u Milanu predvodio je “Staru damu“ do tri uzastopne titule.

Tihi lider, savršen plejmejker sa besprekornom tehnikom i pas igrom, Pirlo je, ako ne jedan od najboljih, onda svakako najvažniji vezni igrač svih vremena.

Pored toga, rivali će se zbog Pirla maksimalno suzdržavati da naprave faul u krugu od 30 metara od gola, jer je to u njegovom slučaju često penal šansa.

Budući heroji

Kao što smo već pomenuli, Italija ima nekoliko veoma mladih i talentovanih igrača koji su već nosioci igre (Baloteli 23, Destro 23, ), a budućnost tima trebalo bi da počiva pre svega na Marku Veratiju, Čiru Imobileu.

Iako tek ima 21 godinu, Verati već ima zavidno iskustvo u velikim mečevima nastupima u Pasi Sen Žermenu. Pirlov naslednik, veoma je dominantan u sredni terena, ima sjajan osećaj za ključni pas, a posebno se ističe tehnikom, driblinzima, te blokiranju pasa.

Mane su mu koncentracija, disciplina i vazdušni dueli, ali ne preza od ulaska u duelu, pa kako često faulira, tako i često biva fauliran.



Imobile iza sebe ima najbolju sezonu u karijeri, koju je završio kao najbolji strelac Serije A sa 22 goloa. Savršen golgeter koji ima besprekoran osećaj za gol, ali i njemu manjka disciplina. S obzirom koliko često ostaje u ofsajdu, mogli bi ga uporediti sa Filipom Inzagijem.

Voli da dribla, voli i duge lopte, a Brazil će mu biti šansa da podigne svoju cenu jer nema sumnje da će na leto napustiti Torino.

Selektor

Prandeli je trenersku karijeru počeo sa mladim timom Atalante, koju je posle vodio i u Seriji A. Usledile su epozidne uloge sa Lečeom, Veronom i Venecijom, da bi domaću slavu konačno stekao predvodivši Parmu tokom dve sezone.

To mu je donelo angažman u Romi 2004, ali je brzo napustio Rim zbog bolesti supruge. Vratio se sledeće sezone na kormulu Fiorentine, gde je doživeo klupski vrhunac, odvevši ovaj tim do Lige šampiona.

Međutim, zbog afere Kalčopoli Viola je izbačena iz Evrope, a narednu sezonu je počela sa -15 bodova.

Međutim, i pored toga on ju je odveo do šeste pozicije, a već sledeće opet do LŠ. Nažalost, tokom sezone mu je preminula supruga.

Naredne godine izabran je za najboljeg trenera u Italiji, da bi sa timom opet izborio LŠ, što ga je predstavilo kao najbolje rešenje za mesto selektora uzdrmane Italije.

Preuzeo je tim koji se izblamirao na prethodnom SP i uspostavio šampionski sistem.

Taktički ugao

Uvek nenadmašni taktičari Italijani su i sa Prandelijem nepredvidiv tim protiv koga se nikad ništa ne može planirati. Prandeli uglavnom koristi formaciju 4-3-3 koju povremeno menja u 3-5-2, u zavisnosti od rezultata.

U oba slučaja ključni čovek na terenu je Pirlo, koji kao plejmejker dobija loptu od defanzivaca i iz dubine kreće u kreiranje akcija.
Međutim, zbog njegove sporije igre i slabe pokretljivosti, Italija je veoma ranjiva ukoliko nema aktivnu podršku saigrača. U tom slučaju najvažniji je doprinos Danijelea de Rosija, takođe sjajnog tehničara čija je glavna uloga da čuva leđa Pirlu, poput svojevremeno Đenara Gatuza.

Pirlo u napadu uvek ima brojne opcije, jer ga po bokovima prate i agresivni bekovi i pokretljiva krila.

Istorija

Fudbal u Italiju doneli su Englezi koji su osnovali klub Đenoa tokom 1890-ih, koja je bila i prvi šampion 1898. godine, a svih devet titula osvojila je u prvih 30 godina postojanja.

Najtrofejniji je Juventus koji je ove sezone stigao do 30. krune, a najdominantniji je bio tokom 30-ih, te od 70-ih pa do kraja 20. veka. Po 18 titula šampiona imaju Milan i Inter.

Reprezentacija je od 1962. Redovni učesnik Mundija od kojih je proputila samo dva, a osvojila četiri, dok je jednom je i šampion Evrope 1968. Italijani su najdominantniji bili od kraja 70-ih do polovine 90-ih kada su redovno igrali završnicu, dva puta bili u finalu, a jednom osvojili SP.

Ova zemlja dala nam je neke od najboljih fudbalera svih vremena, počevši od Đuzepea Meace, preko Đanija Rivere, Luiđija Rive, Marka Tardelija, Dina Zofa, Franka Barezija, Roberta Bađa, Paola Maldinija, Kristijana Vijerija, Alesandra del Pjera, do današnjih zvezde koje predvodi Frančesko Toti.

Svetska prvenstva:
Učešća: 18 od 20 Mundijala
Najbolji rezultat: 6 finala, 4 titule
Ukupno: 80 44 21 15 126:74

Slavni dani

Polufinale SP 1970:
Italija – Zapadna Nemačka 4:3
Boninsenja 8, Burnjič 98, Riva 104, Rivera 111 – Šnelinger 90, Miler 94, 110

Polufinale Mundijala u Meksiku donelo je jednu od najspektakularnijih završnica i najefikasnijih produžetaka u istoriji SP. Italijani su vodili protiv Nemaca od osmog minuta kada je Boninsenja savladao Majera, pa do poslednjeg minuta meča, da bi Šnelinger doneo rivalu produžetke. Tamo su oba tima bila u vođstvu, pa gubila. Prvo je Miler doneo preokret Nemcima, da bi Burnjič izjednačio, a Riva doneo novi preokret. Gerd Miler drugim golom poravnava na 3:3, ali samo minut kasnije Rivera sjajnim golom odvodi Azure u finale. Meč je obeležio i Bekenbauer koji je igrao sa iščašenim ramenom.

Italija: Albertosi, Burnjič, Faketi, Sera, Rosato, Bertini, Macola, De Sisti, Domengini, Boninsenja, Riva
Zapadna Nemačka: Majer, Fogts, Packe, Šulc, Šnelinger, Bekenbauer, Overat, Grabovski, Zeler, Ler, Miler



Svetsko prvenstvo 1982:
Italija – Brazil 3:2
Rosi 5, 25, 74 – Sokrates 12, Falkao 68

Na SP u Španiji 1982. Italiji je bila potrebna pobeda za polufinale, a igrala je sa mašinerijom iz Brazila. Sjajni Paolo Rosi je dva puta donosio prednost Azurima, ali su to Sokrates i Falkao poništavali i doneli Brazilu rezultat koji je njih vodio među četiri najbolja. Međutim, 15 minuta pre kraja Rosi postiže gol za het-trik i jednu od najvećih pobeda u istoriji Mundijala. Bio je to ne samo poraz Brazila, tada najveće fudbalske sile, već i njegove napadačke filozovije od strana manje talentovanih, ali ogranizovanijih Italijana.

Italija: Zof, Kabrini, Kolovati, Đentile, Skirea, Antonjoni, Oriali, Tardeli, Konti, Graciani, Rosi;
Brazil: Peres, Leandro, Oskar, Luizinjo, Kareso, Žunior, Sokrates, Seržinjo, Ziko, Elder, Falkao.



Finale SP 1994:
Brazil – Italija 0:0, penali 3:2

Jula 1994. godine u Pasadeni je prvi put u istoriji Mundijala šampion rešene posle penala. DOk su Brazilci bili ubedljivi od starta prvenstva u SAD, Italija s provukla kao trećeplasirana u grupi i uz mnogo muke preko Nigerije (posle produžetka), Španije i Bugarske stigla do finala. Obe ekipe su se mučile da iskontrolišu loptu u sredini terena, pa je nedostajalo i pravih gol šansi, osim prilike koju je imao Masaro u prvom poluvremenu, ali ga je zaustavio Tafarel, te stative koju je pogodio Mauro Silva nakon slabe reakcije Paljuke. Usledili su penali u kojima je slavu Bebetu, Romariju, Bareziju, Bađu i ostalim zvezdama odneo često kritikovani golman Klaudio Tafarel, odbranivši šuteve Bareziju i Masaru, donevši Brazilu četvrtu titulu SP.

Brazil: Tafarel, Žorginjo, Aldair, Santos, Branko, Mauro Silva, Dunga, Mazinjo, Zinjo, Romario, Bebeto;
Italija: Paljuka, Benarivo, Maldini, Barezi, Musi, Albertini, D. Bađo, Donadoni, Berti, Masaro, R. Bađo.