Grupa teško da može biti teža – Italija, Engleska i Urugvaj.

Ipak, svetski šampionati uvek su donosili čuda, a narod u Kostariki veruje da Ruis, Kembel i ostali mogu da im podare jedno.

Realnost ipak jeste da je za Kostariku svaki bod uspeh, ali zašto ne sanjati o reprizi 1990. godine...

Kako su došli do Brazila?

Kostarikanci su do svog petog Mundijala stigli najviše zahvaljujući čvrstoj odbrani i odličnim partijama na domaćem terenu. Zasluge za novi, učinkovit, stil igre ‘Los Tikosa’ idu na račun Kolumbijca Horhea Luisa Pinta, koji je preuzeo tim na startu kvalifikacija. Kostarikanci su se, kao i uvek, kvalifikacijama KONKAKAF zone priključili u trećoj rundi, kada su žrebani zajedno u grupu sa Meksikom, El Salvadorom i Gvajanom. Iako su oba puta poraženi od Meksikanaca, bez većih problema su se našli u finalnoj rundi. I nju su otvorili dosta traljavo, remijem sa Panamom i porazom od Sjedinjenih Američkih Država, ali su zatim, u pet narednih utakmica, osvojili 13 od maksimalnih 15 bodova, a tri boda protiv SAD i matematički su im donela plasman u Brazil. Potvrda odlične forme stigla je u poslednjem kolu, kada su se ‘osvetili’ Meksikancima.

Amerika, KONKAKAF (treća faza), učinak u grupi B:
Kostarika – El Salvador 2:2
Gvajana – Kostarika 0:4
Kostarika – Meksiko 0:2
Meksiko – Kostarika 1:0
El Salvador – Kostarika 0:1
Kostarika – Gvajana 7:0

Tabela:
1. Meksiko 6 6 0 0 15:2 18
2. Kostarika 3 1 2 14:5 10
3. El Salvador 1 2 3 8:11 5
4. Gvajana 0 1 5 5:24 1

Amerika, KONKAKAF (četvrta faza):
Panama – Kostarika 2:2
SAD – Kostarika 1:0
Kostarika – Jamajka 2:0
Kostarika – Honduras 1:0
Meksiko – Kostarika 0:0
Kostarika – Panama 2:0
Kostarika – SAD 3:1
Jamajka – Kostarika 1:1
Honduras – Kostarika 1:0
Kostarika – Meksiko 2:1

Tabela:
1. SAD 7 1 2 15:8 22
2. Kostarika 5 3 2 13:7 18
3. Honduras 4 3 3 13:12 15
4. Meksiko 2 5 3 7:9 11
5. Panama 1 5 4 10:14 8
6. Jamajka 0 5 5 5:13 5

Lista strelaca:
1. Alvaro Saborio 10 golova
2. Brajan Ruis 6
4. Kelso Borges 5

Ključni igrači

Uz Brajana Ruisa, čoveka oko kojeg se sve vrti u ekipi, Kostarika ima još nekoliko pojedinaca vrednih pažnje. S obzirom da će se kao autsajder uglavnom braniti, uloga golmana biće veoma važna, a među stativama se nalazi Kejlor Navas, ove sezone često s razlogom hvaljeni golman Levantea. Na odbranu će ipak i te kako uticati odsustvo povređenog Brajana Ovijeda, levog beka Evertona koji je bio nezamenjiv u nacionalnom timu. Kostarika ima još nekoliko iskusnih internacionalaca poput 30-godišnjeg veznjaka Kristijana Bolanjosa iz Kopenhagena i u napadu nezamenjivog Alvara Saborija.

Zvezda

Vođa ekipe iz Centralne Amerike jeste univerzalni ofanzivac Brajan Ruis. Kao igrač se dokazao u holandskom Tventeu, kojeg je predvodio do titule šampiona i tri Kupa, da bi zatim pojačao londonski Fulam. Iako je u engleskoj imao nekoliko zapaženih partija, gde je pokazao da zna ‘mnogo fudbala’, vešti napadač se ipak nije najbolje snašao na Ostrvu. Posle dve i po godine u Premijer ligi, vratio se u Holandiju na pozajmicu, a na 16 mečeva za ekipu PSV upisao je sedam golova.

Budući heroji

Džoel Kembel je sa 21 godinom najmlađi na spisku za Brazil, ali je već sada važan deo ekipe – po odigranim minutima treći je u kvalifikacijama. Napadač Arsenala prošlu sezonu proveo je na pozajmici u Olimpijakosu, gde se zadovoljavajuće pokazao. Solidan je dribler i na različite načine može da ugrozi gol, a od njega se očekuje da dodatno napreduje i da u budućnosti bude predvodnik Kostartike.



Osim njega, eventualna nada Kostarike je 20-godišnji napadal Džon Ruis, koji je bio efikasan u drugoj belgijskoj ligi, ali je prošle godine u Lilu uglavnom sedeo na klupi.

Selektor

“Fudbal je moj život, moja strast, moja profesija i moj hobi“, rekao je 61-godišnji selektor Kostarike Horhe Luis Pinto. Kako ne poverovati čoveku koji se trenerskim poslom bavi punih 30 godina? Kolumbijac je isključivo vodio klubove po Latinskoj Americi i bio je prvak Kolumbije, Kostarike, Venecuele i Perua. Nije uspeo sa reprezentacijom Kolumbije da se plasira na Mundijal u Južmoj Africi, ali je sa Kostarikom popravio grešku. Sada može da uživa jer je u grupi sa Italijom, Engleskom i Urugvajem svaki bod uspeh za njegov tim.

Taktički ugao

Dolaskom Pinta na klupu Kostarikanci su zaigrali dosta kompaktnije i čvršće u poslednoj liniji, sa centralnim veznjacima značajnije defanzivno orijentisanim nego ranije. Ipak, nije im potrebno previše vremena da ‘otvore’ kontru, a kada lopta pređe na protivničku polovinu – sve zavisi od prvih zvezda ekipe. Na bokovima su Bolanos i Ruis, dok je na mestu centarfora Saborio. Svih pet napadača ‘Los Tikosa’ može da pokriva sve pozicije, što ih čini nepredvidivim i težim za ‘čitanje’.

Istorija

Specifična zemlja koja se nalazi u Srednjoj Americi, severno od Paname i Ekvadora, južno od Nikaragve, a između Tihog okeana i Karipskog mora. Njena posebnost se ogleda u tome što su prva demokratska država ovog dela sveta, a to su postali još 50-ih godina prošlog veka. Takođe, rano su se istrgli i iz španskog kolonijalizma, još u 19. veku.

Njihova fudbalska tradicija takođe je dugačka. Još davne 1921. godine odigrali su svoj prvi međunarodni meč protiv El Salvadora pobedivši sa 7:0. Ta utakmica odigrana je u okviru turnira koji slavi sto godina nezavisnosti, a pored ove dve reprezentacije na njemu su mogle da učestvuju samo Gvatemala i Honduras. Upravo su Gvatemalu pobedili u finalu rezultatom 6:0, i tako postali šampioni turnira na kome su debitovali kao nacionalni tim.

Trenutno se nalaze na 34. poziciji FIFA rang liste, a šampion ove zemlje je Anahuelense, koji je osvojio 29 titula, dok jednu više od njih ima Deportivo Saprisa. Igrač sa najviše nastupa za reprezentaciju je Valter Senteno (137), dok je najbolji strelac legendarni Rolando Fonseka sa 47 postignutih golova.

Na Mundijalima nisu igrali do 1990. u Italiji, kada su ostvarili svoj najveći uspeh.

Kostarikanci su tri puta osvajali CONCACAF prvenstvo srednje i severne Amerike, a učestvovali su i na Kopa Americi četiri puta. Tamo su došli i do četvrtfinala dva puta (2001. i 2004.).

Slavni dani

Grupna faza SP 1990.
Kostarika – Škotska 1:0
Đenoa, 11. jun

U junu 1990. godine dogodila se istorijska pobeda za ovu naciju. Stradali su Škoti, a mesto zločina bio je Luiđi Feraris u Đenovi. Odlučujući pogodak za minimalnu pobedu postigao je Kajaso početkom drugog poluvremena.



Grupna faza SP 1990.
Švedska – Kostarika 1:2
Đenoa, 20. jun

Sledeći meč na tom Mundijalu su izgubili od Brazila, ali su u odlučujućoj utakmici pokazali karakter. Šveđani su poveli sa 1:0 pogotkom Ekstrema u 32. minutu. Sve do 75. minuta prednost je bila održana, da bi Flores poravnao rezultat. Dva minuta pred kraj Medford je postavio konačnih 2:1 za Kostariku. Zanimljivost vezana za ovaj meč jeste ta da je sudija bio Zoran Petrović, a selektor Kostarike na ovom turniru Bora Milutinović.



Grupna faza SP 2002.
Kina – Kostarika 0:2
Gvangžu, 4. jun

Poslednja njihova pobeda na Mundijalima usledila je u Koreji, kada je savladana Kina. Pogotke su u intervalu od četiri minuta postigli Gomes i Rajt, ali ta pobeda nije bila dovoljna, jer su Turci pobedili Kineze sa 4:0, a od Brazila izgubili sa samo 2:1, pa su zbog bolje gol razlike prošli dalje i otišli sve do bronzane medalje.