Te 1994. Grci su u SAD bili apsolutni autsajderi, ali u međuvremenu su postali evropski prvaci i respektabilna selekcija – tim koji niko ne voli da gleda, ali koji svi poštuju.
Bili su i u Južnoj Africi, ali ni tamo nisu prošli grupu. Ipak, od svog načina igre neće odustati - Heleni će igrati tvrd fudbal, a u napadu će se uzdati u inspirisanost pojedinca, prekide i sreću. Ili Zevsa.
Kako god, grupa sa Obalom Slonovče, Kolumbijom i Japanom teško da se može nazvati ’grupom smrti’, ali teško i onom ko tu potceni suparnike.
Kako su došli do Brazila?
Evropski prvaci iz 2004. godine odigrali su još jedan odličan ciklus kvalifikacija, osvojivši 25 bodova, a direktan plasman u Brazil izmakao im je zbog lošije gol razlike (+8) u odnosu na raspucanu Bosnu i Hercegovinu (+24). Ekipa Fernanda Santosa ostvarila je identičan skor kao i četa Safeta Sušića – osam pobeda, jedan remi i jedan poraz. Osim njih, članovi grupe G bile su neugodna Slovačka i Litvanjija, ali i autsajderi Lihtenštajn i Letonija. Grci su na putu do baraža i duela sa Rumunima zabeležili čak pet minimalnih pobeda, uključujući i ključne dve protiv Slovačke. Jedini poraz doživeli su u Zenici. Žreb im je dodelio ‘probuđene’ Rumune, ali Salpingidis i Mitroglu donose svom timu dva gola prednosti pre put u Bukurešt. Heleni su u Rumuniji odigrali defanzivno, u svom stilu, i potpuno zasluženo se našli na završnici Mundijala.
Evropa, učinak u grupi G: Letonija – Grčka 1:2 Grčka – Litvanija 2:0 Grčka – Bosna i Hercegovina 0:0 Slovačka – Grčka 0:1 Bosna i Hercegovina – Grčka 3:1 Litvanija – Grčka 0:1 Lihtenštajn – Grčka 0:1 Grčka – Letonija 1:0 Grčka – Slovačka 1:0 Grčka – Lihtenštajn 2:0
Nije ohrabrujuće kada je jedan od ključnih igrača tima napadač koji od prelaska u novi klub u januaru nije postigao nijedan gol i jedva da je igrao. To je slučaj sa Kostasom Mitrogluom otkad je iz Olimpijakosa otišao u Fulam. Korpulentni centarfor nije zaboravio da igra fudbal i sposoban je da individualnim kvalitetom reši meč. Grčka u napadu ima još opcija kao što su Salpingidis, Samaras i Gekas. Vođa grčkog tima i dalje je 36-godišnji vezni fudbaler Jorgos Karagunis – on je kapiten, ’selektor’ na terenu i onaj koji drži ostatak ekipe na okupu. Ipak, možda je i najpoštenije reći da je odbrana “ključni igrač“ Helade, pošto je u kvalifikacijama primila samo četiri gola na deset utakmica. Tu glavnu reč vode Torosidis i Papastopulos.
Zvezda
Ni kada su pokorili Evropu pre deceniju niko se nije isticao kao posebno velika zvezda, a ništa drugačije nije ni danas. Ako bi ipak morali nekoga da izdvojimo, to bi bio kapiten ekipe i jedan od najvažnijih igrača za igru Grka – Jorgos Karagunis. Legenda Panatinaikosa i nekadašnji član Intera, Benfike, a sada Fulama ima veliki uticaj na ekipu, a njegovo iskustvo moglo bi da bude presudno za dobar rezultat Grčke. Jedan je od onih fudbalera koji često u dresu nacionalnog tima pružaju najkvalitetnije partije.
Lična karta – Jorgos Karagunis: mesto rođenja: Pirgos – 6. mart 1977. klub: Fulam pozicija: centralni vezni broj: 10 karijera: Apolon Smirni – 55 (9) Panatinaikos 251 (41) Inter 21 (0) Benfika 45 (3) Fulam 39 (1) reprezentacija – 132 (10)
Budući heroji
Grčka je u poslednjoj deceniji poznata kao reprezentacija koja se uglavnom oslanja na iskusne igrače. Sotiris Ninis najavljivan je kao buduća zvezda svetskog fudbala, spominjao se svojevremeno i njegov prelazak u Real, a sada je sa 24 godine otpao sa konačnog spisak za Mundijal. Izostavljen je i 21-godišnji Kostas Fortunis, koji će pojačati Olimpijakos, a njegov novi saigrač Kostas Manolas štoper je od kojeg u Grčkoj mnogo očekuju.
U budućnosti će se Grci umnogome oslanjati i na dobrog driblera, 23-godišnjeg Janisa Fetfacidisa iz Đenoe, a moguće je da Manolas i on dobiju minute i u Brazilu.
Selektor
Tokom trenerske karijere Fernando Santos vodio je klubove isključivo u Portugalu i Grčkoj – Eštoril, Porto, Sporting, Benfiku, AEK, Panatinaikos i PAOK. Godine 2010. nasledio je Ota Rehagela na mestu selektora Grčke, pokušao je Heladi da usadi nešto od portugalskog stila igre, ali čvrstina, borbenost i defanziva i dalje su segmenti na kojima Grčka bazira igru. Pred SP u Brazilu Santos se nije kockao, pozvao je uglavnom iskusne igrače i nada se da će ponoviti uspeh sa Evra 2012, kada je Grčka prošla u drugi krug. Santos, po struci inženjer elektrotehnike i telekomunikacija, napušta reprezentaciju posle Mundijala, a pre toga Heladi želi da podari plasman u drugi krug SP prvi put u istoriji.
Taktički ugao
Igru nacionalnog tima Grčke uvek su krasile disciplina, čvrstoća, požrtvovanost, ali i veliko zajedništvo na terenu. Svaki reprezentativac spreman je da ‘pogine’ za svog saigrača, pa se nemojte začuditi ako ugledate Mitroglua na zadnjem veznom ili Salpingidisa na desnom beku. Ipak, iako im je igra sa dva zadnja vezna, pojačana sa dvojicom ili trojicom klasičnih veznjaka, donela titulu prvaka Evrope, Grci će morati da se ‘otvore’ ukoliko žele u drugu fazu. Podsećanja radi, prošli Mundijal završili su sa samo dva data i pet primljenih golova.
Istorija
Svima je dobro poznato ko su Grci. Izmislili su filozoiju, dali doprinos matematici i astronomiji, a nekoliko milenijuma kasnije pokazali su da na njih mora da se računa i u fudbalu. Glavni grad je Atina, još jedna ogromna luka je Solun.
Fudbalski procvat doživeli su tek u 21. veku, a pre toga su igrali samo na jednom Svetskom i jednom Evropskom prvenstvu. Igrači poput Delasa, Karagunisa, Nikopolidisa i Haristeasa su oni koji će zauvek ostati upamćeni po osvajanju Evra 2004. Naravno, ništa od toga ne bi bilo moguće da se sa balkanskim mentalitetom nije pomešao nemački dar za organizaciju, koji je u grčki nacionalni tim doneo Oto Rehagel.
Kako je on to uradio? Pred svaki trening okupljao je svoje saradnike i slušao mišljenje svakog od njih. Čak i pripravnici koji su dolazili da se vežbaju za trenerski poziv su bili uključeni u debate. Na taj način je dijalogom dolazio do bitnih zaključaka, ali naravno, on je uvek bio glavni među jednakima. Naravno, nikada se nije desilo da svi pričaju uglas, pošto je Rehagel ipak Nemac, pa je disciplina uvek bila prisutna.
Najbolji strelac nacionalnog tima je sadašnji trener Panioniosa Nikolaos Anastopulos sa 29 golova, dok je najviše nastupa izbrojao Jorgos Karagunis (132).
Svi se sećaju Evropskog prvenstva 2004. godine i herojskog poduhvata Rehagelovog tima. Tada je Haristeas zablistao postigavši mnogo bitne golove. Onaj Francuzima u četvrtfinalu i Portugalcima u finalu na gotovo isti način, ostaće zapisan u srcima svih grčkih ljubitelja fudbala. Ne treba zaboraviti ni Delasov pogodak u 120. minutu utakmice sa Češkom.
Učinak na SP: 1930. Nisu učestvovali 1934-1938. Nisu se kvalifikovali 1950. Nisu učestvovali 1954-1990. Nisu se kvalifikovali 1994. Grupna faza 3 0 0 3 0:10 1998-2006. Nisu se kvalifikovali 2010. Grupna faza 3 1 0 2 2:5 Ukupno: 3/20 Mundijala 6 1 0 5 2:15
Slavni dani
Grupna faza SP 1994. Argentina – Grčka 4:0 Foksboro, 21. jun
Prvi od ukupno tri meča u SAD su odigrali sa Argentinom, i nisu se dobro proveli. Izgubili su sa 4:0. Batistuta je zasijao na ovom meču postigavši tri gola, a još jedan je dodao Dijego Maradona.
Naredni meč bio je sa tada moćnom Bugarskom koja ih je „pregazila“ istim rezultatom. Hristo Stoičkov je postigao dva gola sa bele tačke, da bi se u listu strelaca posle toga upisao i legendarni Jordan Lečkov, kao i Danijel Borimirov.
Grci su opet upali u grupu sa Argentinom i Nigerijom, samo je umesto Bugarske, ovoga puta treći rival u grupi bila Južna Koreja. Nigerijci su poveli protiv tima Ota Rehagela golom Učea u 16. minutu, da bi preko Salpingidisa Grci izjednačili na 1:1 pred sam kraj prvog dela igre. Konačnih, i za njegov tim legendarnih 2:1 postavio je Torosidis u 71. minutu igre. Ova pobeda nije bila dovoljna, pa su Južnokorejci prošli u 1/8 finala.