Teško je očekivati da će "crveno-beli" ovog puta doći do osmine finala, kao što je bio slučaj u Južnoj Africi pre četiri godine.

Čile najviše muče dve stvari – jaka grupa (Holandija, Španija i Australija) i povrede ključnih igrača.

Put do Brazila

Reprezentacija koju pamtimo po Zamoranu i Salasu nije baš najbolje počela kvalifikacije. Nejaki Peru su pobedili sa 4:2, ali su Argentinci i Urugvajci smestili po četiri lopte iza leđa Klaudija Brava. Ipak, po mnogima najbolji tim Čilea u istoriji bio je upravo to kada je to bilo najpotrebnije.

U 2013. godini pobedili su devet od 13 mečeva, a izgubili samo od Perua u kvalifikacijama, te prijateljsku utakmicu sa Brazilom. O kvalitetu ovog tima dovoljno govori da su u južnoameričkim kvalifikacijama bili treći, iza reprezentacija sa atomskim napadima – Argentine i Kolumbije.

Tabela prve runde kvalifikacija
1. Argentina 16 9 5 2 35 15 +20 32
2. Kolumbija 16 9 3 4 27 13 +14 30
3. Čile 16 9 1 6 29 25 +4 28
4. Ekvador 16 7 4 5 20 16 +4 25
5. Urugvaj 16 7 4 5 25 25 0 25
6. Venecuela 16 5 5 6 14 20 −6 20
7. Peru 16 4 3 9 17 26 −9 15
8. Bolivija 16 2 6 8 17 30 −13 12
9. Paragvaj 16 3 3 10 17 31 −14 12

Argentina – Čile 4:1
(Iguain 7,42,53, Mesi 25; Fernandes 58)
Čile – Peru 4:2
(Ponse 2, Vargas 18, Medel 48, Suaso 63 pen; Pisaro 49, Farfan 60)
Urugvaj – Čile 4:0
(Suares 42, 45, 67, 73)
Čile – Paragvaj 2:0
(Kontreras 22, Kampos 86)
Bolivija – Čile 0:2
(Aranguis 45+2, Vidal 83)
Venecuela – Čile 0:2
(Fernandes 85, Aranguis 90+1)
Čile – Kolumbija 1:3
(Fernandes 41 - Rodriges 58, Falkao 73, Gutijeres 76)
Ekvador – Čile 3:1
(Kaisedo 33, 56 pen, Kastiljo 90+2 - Paredes 25 autogol)
Čile – Argentina 1:2
(Gutijeres 90+1 - Mesi 28, Iguain 31)
Peru – Čile 1;0
(Farfan 87)
Čile – Urugvaj 2:0
(Paredes 10, Vargas 77)
Paragvaj – Čile 1:2
(Santa Krus 87 -Vargas 41, Vidal 56)
Čile – Bolivija 3:1
(Vargas 16, Sančes 17, Vidal 90+2 - Martins 32)
Čile – Venecuela 3:0
(Vargas 10, Gonzales 29, Vidal 85)
Kolumbija – Čile 3:3
(Gutijeres 69, Falkao 74 pen, 83 pen - Vidal 18 pen,Sančes 21, 29)
Čile – Ekvador 2:1
(Sančes 33, Medel 37 - Kaisedo 66)

Ključni igrači

Svakako najbolji igrač ove južnoameričke selekcije je vezni fudbaler Juventusa Arturo Vidal, koji je imao impresivnu sezonu u Juventusu i uz Andreu Pirla bio ključni igrač u timu Antonija Kontea, što dovoljno govori o njegovom kvalitetu.

Kapiten tima je Klaudio Bravo, golman Real Sosijedada. Iskusni 31-godišnji čuvar mreže godinama odlično brani i standardan je u Primeri, a njegove odbrane su preko potrebne nepouzdanoj čileanskoj odbrani.

Golovi se najviše očekuju od krilnog napadača Barselone, Aleksisa Sančesa. Iako nikada nije uspeo da u potpunosti pridobije Barsine navijače, on se dobro uklopio u sistem Katalonaca.

Do sada je imao neke sjajne trenutke poput lob gola u El Klasiku ili pogotka u meču sa Atletikom koji je odlučivao u borbi za titulu. U Barseloni je ove sezone postigao 19 pogodaka i imao 12 asistencija u Primeri, a za reprezentaciju je dao 22 gola u 65 mečeva.

Veliki problem za reprezentaciju Čilea na ovom Svetskom prvenstvu biće sigurni izostanak fudbalera Fiorentine Matijasa Fernandesa, usled povrede.

Zvezda

Arturo Vidal je karijeru počeo u, navijačima Crvene zvezde dobro poznatom, Kolo Kolu. Odatle je otišao u Bajer Leverkuzen, da bi ga 2011. Juventus kupio za 10.5 miliona evra. U veznom redu ga ima svuda, pa je zato u Italiji dobio nadimak “Il Guerriero”(ratnik).

Jedan je od najkompletnijih veznih fudbalera na svetu pošto igra odlično i u napadu i u odbrani. Pored odličnog šuta, pasa i pregleda igre, mnogo kilomentara pređe na terenu u toku utakmice i poseduje sjajan osećaj za pravovremeni start na loptu.

On je arhitekta igre Čileanaca, igrač koji će u svakom napadu biti u kontaktu sa loptom i od koga se očekuje sve – od podrške odbrani do asistencija i golova.

Budući heroji

Igrač od koga se najviše očekuje u Čileu u narednim godinama svakako je Felipe Gutijeres, saigrač iz veznog reda Dušanu Tadiću u Tventeu.

Poseduje odličnu kontrolu lopte, dobar je dribler, pogotovo na malom prostoru. Već sa 18 godina igrao je važnu ulogu u čileanskom prvenstvu, a ove godine je proglašen za najboljeg fudbalera u holandskoj ligi.

Ipak, Čile velike stvari očekuje od ove generacije koja će još dugo biti na okupu s obzirom da ključni igrači ovog tima imaju između 25 i 28 godina.

Selektor

Horhe Sampaoli je prilično nepoznato trenersko ime, ne samo u svetu već i u samoj Južnoj Americi. Teška povreda mu je prekinula igračku karijeru u rodnoj Argentini već u 19-oj godini. Nakon toga se posvetio trenerskoj karijeri, dugo je radio u amaterskim i nižerazrednim klubovima kao i sa juniorskim timovima. Tek je 2002. godine dobio prvi ozbiljan trenerski posao, osim tri peruanska kluba trenirao je i ekvadorski Emelek, da bi 2011. došao u Čile gde je sa Universitad Katolikom uzeo titulu i dobio posao selektora.

Fudbalski savez Čilea je nakon odličnog rezultata Marsela Bjelse u periodu od 2007. do 2010. zaposlio dva njegova zemljaka, prvo Klaudija Borgija koji je posle šest vezanih poraza dobio otkaz, a zatim Horhea Sampaolija.

Iako ga neki smatraju za lošu kopiju Bjelse rezultati govore u Sampaolijevo ime, a pravi test mu sledi upravo na Mundijalu.

Taktika

Čile igra agresivan fudbal, sa dosta presinga i mnogo trčanja po bokovima i “crveno-beli” će sigurno biti jedan od zabavnijih timova za gledanje u Brazilu.

Formacija koju Sampaoli forsira je 3-4-3. Čileance karakteriše pritisak na odbranu, te želja da uvek pokušavaju da spreče napade protivnika u samom startu. Arturo Vidal i krilni igrači u veznom redu igraju sa ovlašćenjem da budu jako ofanzivni, dok krilni napadači imaju veliku slobodu kretanja.

Najveći problem Čileu jeste to što ponekad igraju previše ofanzivno, pa tri igrača odbrane često ostaju usamljeni i nebranjeni. S obzirom na odlične defanzivne karakteristike mnogih veznih fudbalera Čile nema problema sa sporijim napadima protivnika, ali je opasnost od kontranapada velika.

Istorija

U novijoj istoriji Čileanci su dva puta došli do osmine finala Mundijala. Prvi put 1998. u Francuskoj kada je tim predvođen napadačkim tademom Ivan Samorano – Marselo Salas prošao grupnu fazu sa tri remija.

Drugi put je “La Roha” stigla do druge runde takmičenja u Južnoj Africi, ali je Brazil bio nepremostiva prepreka.

Najveći uspeh u istoriji fudbala u ovoj zemlji desio se 1962. godine kada je Čile bio domaćin Svetskog prvenstva. Tada su crveno-belima za prolaz u nokaut fazu bile dovoljne pobede nad Švajcarskom i Italijom, dok su u četvrtfinalu uz pomoć publike bili bolji od Sovjetskog saveza.

U polufinalu Brazil je pobedio domaćine, a u meču za treće mesto Rohas je u 90. minutu doneo medalju svom timu protiv Jugoslavije.

Na Kopa Americi Čileanci imaju četiri srebra (1955, 1956, 1979, 1987) i pet bronzi (1926, 1941, 1945, 1967, 1991).

Najtrofejniji klub u državi je Kolo Kolo sa 30 titula šampiona i jednom titulom u Kopa Libertadores posle koje se u finalu Interkontinentalnog kupa sastao sa Crvenom zvezdom i glatko izgubio, a osim Kolo Kola značajni klubovi u Čileu su Klub Universitad de Čile sa 16 i Universitad Katolika sa deset titula.

Slavni dani

Čile – Jugoslavija 1:0 SP 1962. godine, meč za treće mesto
16. jun 1962. Santjago (Čile)

Čile je 1962. bio domaćin Mundijala i cela nacija je očekivala istorijski uspeh. Čileanci su odlično igrali ali je Brazil sa Vavom, Peleom i Garinčom ipak bio prejak.

U meču za treće mesto pred punim Estadio Nasionalom viđena je utakmica puna obrta. Timovi su napadali u talasima, lopta je dva puta završila iza leđa golmana Čilea, ali je jednom pre šuta bio sviran faul, a drugi gol je poništen zbog ofsajda.

Radost domaćinu je doneo Rohas koji je u 90. minutu primio loptu na sredini terena, izneo je do 35 metara od gola, šutnuo i pogodio posle greške Šoškića.

Sastavi
Čile: Godoj, Ejsagire, R Sančes, Rohas, Ramires, Toro, L. Sančes, Rodriges, Krus, Kampos, Tobar
Jugoslavija: Šoškić, Đurković, Radaković, Marković, Popović, Šekularac, Jerković, Galić, Skoblar, Svinjarević, Kovačević,



Urugvaj – Čile 1:0, 1987. Kopa Amerika, finale
12. jul 1987. Buenos Aires ( Argentina)

Čile nikada nije osvojio Kopa Ameriku, a najbliže tom neostvarenom ciljju bio je 1987. “La Roha” je u grupnoj fazi izbacila Brazilce, ali preko zahuktalih Urugvajaca se nije moglo. “Nebesko-plavi” su u polufinalu eliminisali moćnu Argentinu, predvođenu Kaniđom i Maradonom, a 13. titulu im je doneo Bengoečea golom u 56. minute finala.

Sastavi
Urugvaj: Pereira, Dominges, Gutijeres, Trasante, Saloanja, Matosas, Perdomo, Bengoečea, Alsamendi, Frančeskoli, Sosa
Čile: Rohas, Rejes, Oransabal, Pisaro, Oransabal, Gomes, Lejilejer, Kontreras, Asijengo, Mardones, Puebla