Oni su verovatno najdominantniji fudbalski tim u istoriji i sigurno će ih se svi plašiti i u Brazilu iako ih retko ko vidi kao pobednike.

Dugo je selekcija Španije u fudbalu čekala neki veći uspeh, još od osvajanja titule šampiona Evrope davne 1964. godine, a onda su u samo četiri godine stigle tri titule sa najvećih takmičenja.

Svi će sigurno imati veliku želju da u Brazilu skinu skalp ekipi Visentea del Boskea, ali da li će neko u tome i uspeti?

Put do Brazila

Za razliku od kvalifikacija za neka prethodna takmičenja, Španci su zaista morali da se pomuče kako bi obezbedili direktnu vizu za Brazil. Od starta je bilo jasno da će se sa Francuskom boriti za prvo mesto u I grupi i na kraju su uspeli da kroz kvalifikacije prođu bez poraza, sa dva remija.

Odlučujući je bio duel u Francuskoj u martu prošle godine kada su Španci slavili na Sen Deniju golom Pedra u drugom poluvremenu i tada praktično i obezbedili prvo mesto u grupi.

Ključni igrači

Iako Španija dominira u poslednjih šest godina u svetskom fudbalu, teško je u njihovoj reprezentaciji istaći ključne igrače iz jednostavnog razloja – Španija zaista igrao kao tim i praktično na svakoj utakmici ‘iskoči’ drugi igrač.

Međutim, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo praktično su obeležila dva igrača – napadač Mančester sitija Alvaro Negredo i defanzivac Real Madrida Serhio Ramos. Iako nije najbolji strelac ekipe u kvalifikacijama (postigao je tri, a Pedro četiri gola), Negredo je fudbaler koji je mnogo značio Špancima u periodu kada su praktično bili bezu pravog napadača. Iza sebe ima sjajnu sezonu u Sitiju iako mu je forma u drugom delu sezone pala, pa od njega treba očekivati mnogo u Brazilu, posebno ako Dijego Kosta ne bude dovoljno spreman.

Što se Ramosa tiče, on je u finišu sezone u Realu pokazao i dokazao čak i golovima da postaje lider ekipe, a to se od njega očekuje i u reprezentaciji. Postigao je dva ključna gola za nacionalni tim u kvalifikacijama protiv Finske kući (1:1) i protiv Francuske kući (1:1).

Zvezda tima

Teško je izdvojiti pojedinca u selekciji Španije najviše zbog njihovog stila igre, ali izbor jednostavno mora da padne na heroja proteklog Svetskog prvenstva Andresa Inijestu, s obzirom da je Šavi Ernandes već u poznim igračkim godinama.

Od 2006. Inijesta je član seniorske reprezentacije i do sada je na 94 utakmice postigao 11 golova. Koliko je važan za igru Španije govori i podatak da je bio učesnik svake utakmice u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo iako nije postigao nijedan gol. Samo u dva duela kvalifikacija ušao je sa klupe, pa nema dileme da će igra ‘furije’ i u Brazilu umogome zavisiti od ovog majstora.

Budući heroji: Koke i De Hea

Španski tim koji će nastupiti u Brazilu je prilično iskusan, pa što se tiče igrača koji bi trebalo u budućnosti da predvode ‘furiju’ nema mnogo dileme. Izbor pada na sjajnog veznjaka madridskog Atletika Kokea i njegovog bivšeg saigrača, sada golmana Mančester junajteda Davidea de Heu.

Koliko Španija dobro stoji sa golmanima govori i podatak da prvi čuvar mreže jednog od najboljih klubova sveta nije čak ni drugi izbor u nacionalnom timu. De Hea u ovim kvalifikacijama nije bio čak ni treći izbor selektora, ali kada se u obzir uzme da su Kasiljas, Reina i povređeni Valdes već ušli u četvrtu deceniju života nema dileme da će golman Junajteda u narednom biti dugoročno rešenje Španije između stativa. De Hea za razliku od Junajteda iza sebe ima sjajnu sezonu, branio je na čak 52 utakmice i izabran je za najboljeg igrača ekipe.

Još bolju sezonu od De Hee ima 22-godišnji Koke koji je uz Dijega Kostu jedan od najzaslužnijih za sezonu iz snova Atletiko Madrida. Momak koji je rođeni Madriđanin i koji je od početka karijere na Kalderonu imao je četiri nastupa u kvalifikacijama i sigurno ga mnogi vide kao naslednika Šavija ili Inijeste.

Selektor

Ako je Žoze Murinjo poseban trener, kako onda nazvati Visentea del Boskea? Sadašnji selektor Španije i legenda Real Madrida iza sebe ima vrhunsku igračku karijeru i još uspešniju trenersku.

Kao igrač, osvojio je pet titula prvaka Španije sa Realom, igrao je finale Kupa šampiona, a stigao je i do reprezentacije za koju je odigrao 18 mečeva. Ono što je uspeo da uradi kao trener je u svakom pogledu posebno.

Jedini je trener u istoriji koji je osvojio Ligu šampiona, Svetsko i Evropsko prvenstvo, a uz to je najpoznatiji po vođenju Reala od 199. do 2003. godine što je bio možda i najuspešniji period u istoriji ovog kluba. Za te četiri godine ‘kraljevski klub’ osvojio je dve Lige šampiona, dve titule u Primeri, Superkup Španije, Superkup Evrope i Interkontinentalni kup. Treba uvek isticati zasluge Luisa Aragonesa u uspesima ove generacija španskih igrača, ali do vrha ih je ipak doveo Del Boske koji je reprezentaciju preuzeo posle Evropskog prvenstva 2008. i u naredne četiri godine odbranio je EURO i osvojio prvu titulu na SP.

U svakom slučaju ovaj 63-godišnji dobroćudni čika često nije u karijeri dobijao dovoljno zasluga za svoj rad, ali rezultati govore umesto njega. Njegovo iskustvo i mirnoća biće veliki adut Španaca i u Brazilu.

Taktika

Legendarna tiki-taka koja po mnogima već gubi primat u svetskom fudbalu. Nije baš u potpunosti ta vrsta taktike preuzeta od Barselone. Luis Aragones i sada Visente Del Boske uspeli su da izvuku najbolje iz tiki-take i uu to implementiraju moćan, agresivan i direktan fudbal.

Taktika iz koje Španija kreće na utakmicama je 4-2-3-1, ali u zavisnosti od dešavanja na terenu ekipa se lako prebacuje na još barem tri formacije. Napadačke formacije su 4-2-1-3 i 3-3-1-3, dok se u odbrambenoj fazi tim tranformiše u formaciju 4-4-1-1. 2008. u Austriji Španci su u Fernandu Toresu imali klasičnog napadača koji se sjajno uklapao u ovu verziju tiki-take, ali šampionat Evrope u Poljskoj i Ukrajini ‘furija’ je do titule stigla praktično bez napadača i to je moć ove formacije, naravno ukoliko posedujete dovoljno kvalitetne fudbalere.

Osnova tiki-take je čuvanje poseda lopte, odnosno munjevita rekacije cele ekipe kada se lopta izgubi. Za ljude koji prate ovaj segment fudbala, pravo je uživanje gledati igrače Španije kako se kreću na terenu bez lopte, jer osim golmana i dva štopera u ovoj formaciji ostatak ekipe ima veliku slobodu kretanja.

Istorija

Prvi put nacionalni fudbalski tim Španije napravljen je 1920. godine zbog Olimpijskih igara iste godine u Belgiji. Španci su prvi meč protiv Danske dobili sa 1:0 i osvojili su srebro na Igrama.

Građanski i Drugi svetski rat sprečili su Španiju da nastupa u periodu od SP 1934. do kvalifikacija za SP 1950. Na Mundijalu u Brazilu ‘furija’ je osvojila četvrto mesto i to je sve do 2010. godine bio naveći uspeh reprezentacije na Svetskim prvenstvima.

Prvi veliki trofej osvojen je 1964. na Evropskom prvenstvu u Španiji, a velika očekivanja nacija je imala 1982. kada je šampionat sveta održan u istoj zemlji. Selekcija koju je vodio Hose Santamarija prošla je u drugu fazu, ali ne i dalje od toga. Ćetiri godine kasnije u Meksiku ekipa je stigla do četvrtfinala, ali tamo ih je zaustavila Belgija posle penala.

Havijer Klemente postavljen je na mesto selektora 1992. godine i uspeo je da odvede ekipu na SP dve godine kasnije. Nakon Posle dva remija i pobede u grupi, u osmini finala je pobeđena Švajcarska sa 3:0, ali je u kontroverznom četvrtfinalu bolja bila Italija sa 2:1.

Na Svetskom prvenstvu 2002. Španci su dobili sva tri grupna duela, a u osmini finala su posle drame i penala savladali i borbenu Republiku Irsku. Ponovo je razočarenje stiglo u četvrtfinalu, ponovo nakon kontroverzi. Dva gola poništena su im u duelu sa Korejom i na kraju su ponovo odlučili penali.

Konačno, na Evropskom prvenstvu 2008. stigao je i veliki uspeh.Posle sjajnih izdanja u grupi, u četvrtfinalu su ponovo odlučivali penali protiv Italije, ali su ovoga puta bolji bili Španci. U polufinalu je pala Rusija (3:0), a u finalu Nemačka (1:0).

Tu je i započela španska fudbalska dominacija koja još uvek traje. Dve godine kasnije stigla je i najvrednija titula u fudbalu, titula svetskog prvaka. U Južnoj Africi Španci su u osmini finala posle velike borbe pobedili Portugal sa 1:0, a onda su ponovili uspej iz 1950. plasmanom u polufinale nakon trijumfa protiv Paragvaja, takođe sa 1:0. U polufinalu je rival bila Nemačka, a epilog isti kao i pre dve godine u Beču – 1:0. Finale je donelo veliku dramu u duelu sa Holandijom, a čovek odluke bio je Andres Inijesta koji je u finišu produžetaka pogodio za veliko slavlje.

Iako su mnogi mislili da je ta generacija špabnskih igrača došla do maksimuma i da neće imati više toliko motiva, dve godine kasnije ponovljen je uspej iz Beča. Na Evropskom prvenstvu u Poljskoj i Ukrajini Španci su postali prvi tim u istoriji koji je odbranio titulu evropskog prvaka i prvi tim koji je osvojio tri velika takmičenja u nizu.

Nakon što su se mučili tokom turnira, Španci su u finalu očitali lekciju Italiji pobedivši sa ubedljivih 4:0. Ekipu Visente Del Boskea u Brazilu ne vide kao jednog od tri najveća favorita za titulu. Baš taj nedostatak pritiska bi mogao da donese Špancima novu titulu u Brazilu.

Najuspešniji klubovi: Real Madrid (32 titule prvaka), Barselona (22), Atletiko Madrid (10), Atletik Bilbao (8), Valensija (6), Real Sosijedad (2), Deportivo La Korunja, Sevilja, Betis (1).

Tri velike utakmice

Španija – Sovjetski Savez 2:1, finale Evropskog prvenstva 1964. godine
21. jun 1964, Madrid (Španija)

Teško da je neko nakon ove pobede mogao da pretpostavi da će Španci čekati čak 44 godine na novu titulu prvaka Evrope. Bio je to drugi šampionat Starog kontinenta u istoriji, završni turnir odigran je u Španiji, a u finalu su se sastali branilac titule prvaka Evrope i domaćin.

Španci su pred skoro 80.000 navijača poveli već u šestom minutu golom Hesusa Marije Perade, ali samo dva minuta kasnije izjednačio je Galimzjan Kusainov. U nastavku je viđena velika borba, a do velike pobede i titule ‘furija’ je stigla šest minuta pre kraja golom Marselinja Martinesa.



Španija – Nemačka 1:0, finale Evropskog prvenstva 2008. godine
29. jun 2008. godine Beč (Austrija)

Jedna od najboljih generacija u istoriji svetskog fudbala je 2008. napokon došla i do velikog trofeja. Nakon Francuske 1984. godine Španija je postala tek drugi tim koji je do titule stigao pobedivši na sve tri utakmice u grupnoj fazi.

Evropsko prvenstvo 2008. obeležio je najbolji igrač turnira Šavi Ernandes koji je i u finalu imao ključnu ulogu, iako nije postigao gol. U 33. minutu fantastičnim dodavanjem proigrao je Fernanda Toresa koji je sjajnim potezom prebacio Jensa Lemana i, ispostaviće se, doneo trofej Španiji.



Španija – Holandija 1:0 posle produžetaka, finale Svetskog prvenstva 2010. godine
11. jul 2010. Johanesburg (Južna Afrika)

Finale Svetskog prvenstva u Južnoj Africi nije bilo spektakularno, ali retko koje finale i jeste. Prvi put posle 1966. pobednik je u finalu bila ekipa koja je nosila rezervnu garnituru dresova, a ovo je bilo i finale sa najviše žutih kartona u istoriji (14).

U istoriju su ušli Španci koji su ujedinili evropsku i svetsku krunu. Veoma tvrd meč mogao je lako da reši Arjen Roben kada je nakon dodavanja Snajdera izašao sam ispred Kasiljasa, ali je golman Reala bio uspešniji.Duel je ušao u produžetke i delovalo je da su jedanaesterci neizbežni sve do 116. minuta. Bila je to akcija Hesusa Navasa koju je golom završio Inijesta, a pogodak je proslavio skinuvši dres ispod kojeg je bila majca sa natpisom „Dani Harke uvek uz nas“.