"Program reformi težak, ali..."

"Srbija se obavezala da se pripremi za tešku hiruršku operaciju, aranžman je kao neka operacija kuka, jer ako bismo nastavili ovako, mogli bismo još neko vreme da šepamo, a onda bismo potpuno stali. Kad to sad operišemo, moći ćemo normalno da idemo i trčimo", objasnio je ministar smisao aranžmana sa MMF-om.

Vujović je na RTS-u rekao da je to prvi put da u programu ravnomerno stoje i strukturne mere i mere makroekonomske stabilizacije.

"Ovo je jedan od retkih primera gde Fond stvarno, a ne na rečima, stavlja osnove za privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i privlačenje investicija", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, aranžman je težak jer predstavlja suočavanje sa problemima sa kojima Srbija nije imala hrabrosti da se suoči do sada.

On je precizirao da će prva kontrola izvršenja obaveza preuzetih od MMF-a biti polovinom maja, kada će predstavnici ove institucije doći u Beograd.

"MMF će doći u prvu pravu suštinsku misiju da gleda rezultate za prvi kvartal polovinom maja. To je prvi test", rekao je Vujović. Do tog roka, dodao je, Vlada mora prvo deficit da održi u okvirima koji je dogovoren sa Fondom.

"Moramo da vidimo da ispod stola ne iskoči nešto novo, neko neočekivano iznenađenje. Trudimo se da Železara nađe svog kupca i da javna preduzeća prestanu da pozajmljuju novac za likvidnost i počnu da traže garancije samo za investicije, a nikako za likvidnost", precizirao je Vujović.

Upitan da li aranžman podrazumeva otpuštanje određenog broja zaposlenih u javnom sektoru, Vujović je rekao da ne bi govorio o brojevima, jer "nije cilj broj, cilj je da se zatvori deficit".

"Suština je da smo dogovorili program čija je suština da postignemo smanjenje deficita za 1,3-1,4 milijarde evra ili 4,25 odsto BDP za tri godine", rekao je ministar.

On je dodao da za Fond nije uslov broj ljudi, već da ih zanima koji deo BDP-a odlazi na administraciju i kakve usluge ona nudi u svim sferama.

Upitan da li će biti dodatnog smanjenja plata, ministar je rekao da nikakvih drugih smanjenja neće biti sem ovih koja su već predviđena rebalansom.

Govoreći o smeni nadzornog odbora EPS-a, ministar je rekao da je to na neki način početak sređivanja stvari u tom javnom preduzeću jer ćemo početi da dobijamo pravu sliku o tome šta se tamo dešava.

On je dodao da 600 direktora u EPS-u i postoji da bi oni bili nezavisni i "da bi se delio kolač tamo gde im se sviđa".

"U svetu je neobično da javna preudzeća kao što su EPS ili komunalna preduzeća budu meta i političara. Svuda u svetu rođaci, političari pokušavaju da zaposle svoje prijatelje. Ali niko u svetu to ne radi u komunalnim preduzećima", istakao je Vujović i dodao da su visoke plate upravo razlog za takvo stanje u Srbiji, kao i da se ono može prevazići tako što će se privilegije ukinuti.

Upitan na koji način će biti isplaćivane plate javnim preduzećima koja imaju gubitke Vujović je rekao da ta preduzeća neće moći da isplaćuju ovako velike plate kao sada.

"Gubitaši ne smeju da imaju veće plate od onih koje bi imali da se nalaze na budžetu. Da budem kratak, moj šofer ne sme da ima manju platu od šofera u EPS-u, odnosno javnom preduzeću koje ima gubitke. Ako to javno preduzeće ima bolji rezultat, onda mogu da imaju veće plate", izjavio je on.

Vujović je rekao da MMF prepušta Vladi da sama upravlja procesima privatizacije i dokapitalizacije preduzeća u državnom vlasništvu.

Upitan gde će Vlada uštedeti tih 1,3 milijarde evra u naredne tri godine, on je rekao da su najvažnije mere smanjenje plata i penzija koje su već unete u rebalans, ali da će doći i do smanjenja subvencija i povećanja prvih izvora prihoda.

"To znači da se uvode neke konkretne naknade, na primer, za korišćenje tranzita gasa, što građani neće osetiti jer se to odnosi na naplaćivanje naših resursa kojima se koriste duge zemlje. Mi tražimo onaj spisak ušteda koji će najmanje pogoditi ljude", precizirao je ministar.

Crnobrnja: Imali smo sličan aranžman, pa smo ga se odrekli

Aranžman iz predostrožnosti vredan oko milijardu evra koji je Vlada Srbije danas dogovorila sa MMF-om ne znači da ćemo taj novac moći da koristimo za investiranje, već je on garant spoljne likvidnosti, izjavio je profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Mihajlo Crnobrnja.

Dogovor koji je vlada danas postigla sa Misijom Međunarodnog monetarnog fonda o sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti je na neki način garancija, kaže Crnobrnja, uz opasku da ipak nije neprikosnovena garancija. On je, naime, podsetio da je Srbija imala sličan aranžman sa MMF pre tri godine, "pa smo ga se odrekli".

Objašnjavajući razliku između aranžmana iz predostrožnosti koji smo dogovorili i "stend baj" aranžmana koji je ranije bio u opticaju, on kaže da u ovom dogovorenom slučaju imamo manji stepen obaveznosti.

"Ako imate dogovor o povlačenju novca, stend baj aranžman, onda morate novac i da povučete, a na to se plaća kamata. Ovaj aranžman se koristi samo u slučaju da se ugrozi spoljna likvidnost. Tek tada bi se pare povukle, da se recimo, odbrani dinar, a nikako ne mogu da se koriste za investiranje", rekao je Crnobrnja Tanjugu.

Crnobrnja je naveo da je i u ovom slučaju potrebno da ispunimo određene uslove, ali je važnije, kako je rekao, da ih ispunimo "zbog nas, a ne zbog njih".

Upitan da li su tačni navodi da će uz ovakav aranžman, koji podrazumeva štednju, Srbija nastaviti da klizi u recesiju, odgovara da to nije neistina, ali i podvlači da bi to moralo da se desi i bez MMF-a.

"To bi se desilo i bez aranžmana sa MMF. Ne treba nasedati na priču da je MMF kriv za to. Krivi smo mi što smo sebe doveli u ovakvu situaciju. Oni su samo signal da nešto kod nas ne valja", rekao je Crnobrnja.

Aranžman sa MMF će, kako je rekao, biti najkorisniji za opštu makroekonomsku atmosferu, ali štednja ima i svoje negativne efekte poput pada kupovne moći koji vodi manjoj proizvodnji, što gura pad zaposlenosti...

Grubišić: Dobro je što je ova vrsta aranžmana

Dogovor koji je Vlada Srbije danas postigla sa Misijom MMF je bitan signal u međunarodnim krugovima da Srbija vodi dugoročno održivu ekonomsku politiku i da je stabilna destinacija za investicije i druge vidove finansijskih aranžmana, rekao je profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Grubišić je dodao da je dobro što je reč baš o toj vrsti aranžmana.

"U takvoj vrsti aranžmana neće biti povlačenja novca osim u slučaju da nam to bude zaista potrebno. To u ovom trenutku nije slučaj, jer su devizne rezerve dovoljno visoke da garantuju stabilnost finansijskog sistema i deviznog tržišta", rekao je Grubišić Tanjugu.

Sa druge strane, kaže on, preuzete su i određene obaveze da se izvrši restrukturiranje javnog sektora, smanji budžetski deficit kao i druge prateće reforme na tržištu rada koje bi trebalo da pojačaju privatni sektor, omoguće da tempo smanjenja zaposlenih u javnom sektoru prati povećanje zaposlenih u privatnom kako bi se ostvario dugoročno održivi privredni rast.

"Ono što je nepopularno u ovoj situaciji, a do čega će svakako doći, jeste smanjenje agregatne tražnje, pa bi u tom smislu trebalo očekivati dalje produbljivanje recesije u ovoj i sledećoj godini. Sva očekivanja govore da ćemo 2014. godinu završiti sa negativnom stopom privrednog rasta od blizu dva odsto, a da će i sledeće godine ta stopa biti negativna oko jedan odsto", rekao je Grubišić.

Reforme, kao i aranžman, dodao je, doprinose jačanju kredibiliteta vlade u realizaciji zacrtanih ciljeva, a trebalo bi, prema njegovom mi[ljenju, da daju dugoročno održive rezultate od 2016. godine.

Upitan u kojim slučajevima bi vlada morala da povuče taj novac, Grubišić odgovara da bi se to dogodilo u slučaju kontinuiranih pritisaka na deviznom tržištu.

"Ako bi se smanjila likvidnost i povećali pritisci na slabljenje dinara koji bi zahtevali popunjavanje deviznih rezervi na odgovarajućem nivou, država bi povukla taj novac. Devizne rezerve, recimo, mogu da se koriste i u slučaju potencijalno daljih pritisaka sa nenaplativim kreditima u bankarskom sektoru koji u nekom lošem scenariju mogu da odvedu "pod led" još neku domaću banku ili druge učesnike u finansijskom sistemu", objašnjava Grubišić.

On je podsetio da je neto odliv deviznih rezervi u ovoj godini 1,1 milijardu evra, odnosno NBS je prilikom svojih intervencija prodala 1,3 milijarde evra, a kupila 200 miliona.

"Niko ne može da garantuje kako će to izgladati 2015. i koliko će NBS morati da interveniše", zaključio je Grubišić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.