Žestoka borba za rafove: To je bruka

Verona -- Na papiru uspeh je moguć, ali Italija, vodeći proizvođač vina i dalje se bori da nađe mesto u Kini koja bi mogla biti drugi najveći uvoznik njenog vina do 2020.Prodaja "kjantija", "pino griđa" i drugih od oko 300 italijanskih vina, činila je samo pet odsto od 2,4 milijarde dolara datih za uvoz vina u Kinu 2016. godine.Od toga, oko 44 odsto je prodaja Francuske, čak i Australije, Čilea i Španije - svih sem Italije. &quot;To je bruka. Italijanski proizvođači su zakasnili da uđu na ovo tržište&quot;, kaže Endrju Tan, ljubitelj &quot;Brunela di Montalćino&quot;, odgovoran za nabavku firme &quot;1919&quot;, jednog od glavnih lanaca za distribuciju vina i drugih alkoholnih pića u Kini. Sa više od 1.000 prodavnica širom &#1050;ine, firma &quot;1919&quot; je prošle nedelje bila u Veroni povodom &quot;Vinitalije&quot;, najvećeg godišnjeg sajma vina u Italiji. Njegov zadatak je da nađe italijansko vino koje može da odgovori na uspeh uglednih australijskih marki &quot;Džejkobs krik&quot; i &quot;Jelo tejl&quot; u donjem delu srednje kategorije na kineskom tržištu. Da bi se uopšte došlo do prilike za uspeh, &quot;mora se skratiti lanac distribucije i dobiti cena dobra za potrošače&quot;, objašnjava on. Italijanskim vinima je teško da se probiju u ponudi 300.000 marki na tržištu Kine, koje je bez premca po raznolikosti. &quot;Moramo shvatiti da niko u Kini ne poznaje italijanska vina&quot;, kaže Stivi Kim, direktorka firme &quot;Vinitalija internešnel&quot;. Njoj je zato prodor na kinesko tržište prioritet, jednak održavanju italijanskog prisustva na američkom tržištu. Ako italijanska vina imaju prednost jer pružaju bolji odnos kvaliteta i cene u nekoliko grupa kvaliteta, pred njima je ipak dug put do Kine, priznaje ona. Nju ne zabrinjava stalni rast kineske proizvodnje vina, naprotiv. &quot;Pogledajte šta se dogodilo u Sjedinjenim Američkim Državama od krene kalifornijske proizvodnje vina. Veoma je važno što Kinezi počinju da piju vino. Oni će vremenom početi da se zanimaju za druga vina i za to treba biti spreman&quot;, objašnjava ona. Međutim, po Suzan Mustačić, autorki knjige &quot;Žedan zmaj&quot;, koja govori o fenomenalnom uspehu Bordoa u &#1050;ini, još ništa nije osvojeno. &quot;Italija ima problem se prepoznavanjem svojih vina i njihove povezanosti s luksuzom i kvalitetom, a baš to je koristilo Bordou&quot;, ocena je te ekspertkinje. Uspeh italijanskih vina u SAD je u stvari uspeh italijanskih restorana, čemu je doprinela velika dijaspora. Ali, ne dolazi u obzir da se to postigne u Kini, iako italijanska gastronomija svakako može da i tamo ima neki oslonac, rekao je Marko Pizoli, zvaničnik italijanske vinarija GIV, sa sedištem u Šangaju. Od presudnog značaja je edukacija potencijalnih potrošača u Kini. &quot;Italijanski restorani su, naravno, važni, ali trebal o bi da pokušamo da radimo više sa lokalnim restoranima jer u njima leži pravi potencijal&quot;, smatra taj stručnjak. To nije nimalo lako s obzirom na teškoće pri povezivanju mirisa i ukusa kineske kuhinje s vinom. Ako na Zapadu stručnjaci, na primer, preporučuju aromatično i suvo vino kao što je &quot;gevurctraminer&quot;, onda &quot;kaberne-sovinjon&quot; kao vrlo taninsko vino koje osvaja Kinu, svako može doprineti uspehu australijskih i čileanskih vina, ili vina iz Bordoa. Kineze, međutim, može zainteresovati i &quot;proseko&quot;, čiji se uspeh širom sveta nastavlja. &quot;Mehurići su sve moderniji i pred njima je još mnogo uspeha. Proseko nije preskup, i uz malo rada, mogu se obezbediti velike količine&quot;, rekao je Endrju Tan.