"Ne očekujemo 10.000 ljudi s koferima ali se spremamo za to"

Marketinški tim frankfurtskog regiona, u Nemačkoj, do sada je privukao 27.000 ljudi na svoj sajt čiji cilj je da privuče finansijske kuće, pre svega one iz Londona koje bi nakon istupanja Britanije iz EU mogle da izgube status na tržištu EU.&quot;Nismo čak ni mislili da će nam (ovaj sajt) biti potreban&quot;, rekla je za AFP portparolka marketinške službe regiona Frankfurt-Rajna-Majna Mihaela Kale (Michaela Kahle). Prototip sajta pripremljen je unapred i proradio je već 24. juna, dan nakon referenduma o Bregzitu, čim je prošlo prvo iznenađenje zbog toga što su se Britanci izjasnili za istupanje. Dva meseca nakon referenduma, stranica Welcome to FrankfurtRheinMain je imala 27.000 poseta. Ona pruža odgovore na pitanja preduzeća, velikih banaka ili malih finansijskih startap firmi koje razmatraju mogućnost da premeste sedište iz Londona u nemačku finansijsku prestonicu. Istupanje iz EU verovatno će značiti da finansijske firme u Londonu neće imati &quot;evropski pasoš&quot; za pružanje usluga u EU, već će morati da uspostave sedište u članici. &quot;Ovo je tek početak, preduzeća još nisu odlučila kada će i da li da se presele&quot;, objasnila je Kale. Sve se okreće oko pitanja o stranim radnicima, dodeli bankarskih dozvola i mestu engleskog. Neki su se, međutim, već obezbedili. &quot;Imali smo veliko iznajmljivanje 10.000 kvadratnih metara. Reč je o nečem što se ne bi dogodilo bez odluke o istupanju Britanije iz EU&quot;, rekao je jedan od direktora kuće za nekretnine Najt Frenk (KnightFrank) ne otkrivajući klijenta. Dobar deo firmi koje bi mogle da izmeste poslovanje će po svoj prilici sačekati pre donošenja odluke. Predstavnik agencije za nekretnine Kolije internešenal (Colliers International) govori o ugovorima &quot;koji se razmatraju, o kojima se govori, ali će se ostvariti kasnije, kada situacija bude jasnija&quot;.&quot;Banke će čekati da sve bude utvrđeno&quot;, navodi predsednik nemačkog saveza privatnih banaka Mihael Kemer (Michael Kemmer). Kada kaže &quot;sve&quot;, pre svega se misli na takozvani &quot;evropski pasoš&quot;, odnosno pravo finansijskih aktera registrovanih u EU da rade na celom tržištu EU. Uz deregulaciju finansijskog sektora koji je pokrenula 1980-ih godina tadašnja premijerka Margaret Tačer, kao i sa engleskim jezijom i kosmopolitskom i otvorenom kulturom, ovaj evropski pasoš bio je jedan od ključnih faktora za veliki razvoj finansijske industrije Londona. Ukoliko London izgubi tu dragocenu dozvolu, veliki broj firmi će želeti da otvori sedišta u zoni evra. Frankfurt nije jedini koji će želeti da ih privuče, jer o tome razmišljaju i Pariz, Amsterdam, pa i Dablin. EU je pored toga i značajan klirinški centar za transakcije u evrima, na nezadovoljstvo Evropske centralne banke koja međutim nije mogla da to ospori pred evropskim pravosuđem jer se Velika Britanija pozvala na privilegije članstva u EU. Frankfurt je već značajno mesto u svetu finansija, kao sedište Evropske centralne banke, regulatora osiguranja EIOPA i 198 banaka. U druge prednosti tog grada skromne veličine, sa 700.000 stanovnika, ubrajaju se dobra infrastruktura, stabilnost nemačkih institucija i pravnog sistema, kao i dobar nivo engleskog među stanovništvom. &quot;Niko se ne raduje zbog Bregzita, ali možemo od njega da imamo koristi za jačanje Frankfurta kao finansijskog centra&quot;, naveo je Kemer. Zato je zatražio od federalne i regionalne vlade mehanizme podrške za finansijske startapove, prevod zakona na engleski i zvanično odustajanje od predloga za uvođenje takse na finansijske transakcije.