Trka za novcem je zla kob za netaknutu prirodu

Ipak, nije sve tako sjajno na Staroj planini, kako na srpskoj strani tako i sa druge strane granice u susednoj Bugarskoj. Industrijalizacija posle Drugog svetskog rata u dve komunističke države dovela je do nasilnog iseljavanja stanovništva usled čega su se ispraznila živopisna sela na Staroj planini. Ali, to će se uskoro promeniti.

Hvala, ali ne treba nam još jedan Kopaonik

Nova prozapadna srpska vlada odlučna je u nameri da udahne novi život Staroj planini, ali neće ulagati u ono po čemu su staroplaninska sela bila čuvena u prošlosti, kao što su stočarstvo, mlečni proizvodi i tkanje ćilima, već u izgradnju velikog zimskog kompleksa koji bi mogao da primi do 40 000 posetilaca.

Ekolozi su zabrinuti zbog toga što će većina skijaških staza biti izgrađena u područjima koja su zaštićena zakonom kao staništa retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. I uprkos upozorenjima Zavoda za zaštitu prirode da se time krši šest zakona, kao što su zakoni o zaštiti retkih vrsta, šuma i vodotokova, Beograd je odlučan u nameri da sprovede svoj projekat.

Goran Mijić iz sela Topli Do nije impresioniran. „Kakav turistički centar?“ pita on. „Sad je kasno za to. Ovde više nema ljudi!“ Drugi meštani zabrinuto vrte glavom i pitaju se kako to skijaški centar može da oživi njihovu zajednicu u odumiranju. „U našim selima nema ničega što bi privuklo turiste“, kažu oni. Najviše ih brine šta će se dogoditi sa njihovim planinskim izvorima.

Na drugoj strani planinskog vrha Babin zub, gde će se graditi skijaški centar, u selu Balta Berilovac, seljani poseduju hektare zemlje koja do juče nije vredela ništa. Sada su cene višestruko skočile jer kolaju glasine o bogatim tajkunima koji otkupljuju velike površine zemlje u tom kraju.

Dunavka Božinović, lokalna policajka, želela bi da se Stara planina sačuva. Ipak, ona planira da proda deo od svojih 18 hektara zemlje da bi kupila stan u Nišu gde će njena deca da idu na studije. „Ako se Stara planina uništi, to će biti zbog toga što smo siromašni!“ kaže ona.

Nadležni u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije zaklinju se da će strogo poštovati zakon i da će o zaštiti prirode voditi računa. Međutim, u septembru 2006. godine, nekoliko ministara, uključujući i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, inače ljubitelja skijanja, svečano je otvorilo radove na novoj ski stazi ispod Babinog zuba.

Tokom izgradnje uništeni su veliki šumski kompleksi pa su planinske bujice sledećeg proleća odnele ogoljeno zemljište i napravile velike kratere. Poremećena je mikroklima, a ozbiljno je ugrožena najmanje jedna endemska vrsta, Campanula calycialata, ili „krilasti zvončić“.

Vladini zvaničnici se brane tvrdeći da je izgradnja ski staze prvi korak ka oživljavanju ekonomije. „Turistički centar na Staroj planini je projekat od nacionalnog interesa, a prva izgrađena staza bila je pokazna vežba za buduće investitore“, kaže državni sekretar za turizam Goran Petković. On naglašava da su prilikom planiranja izgradnje turističkog kompleksa zvaničnici konsultovali stručnu instituciju koja se bavi zaštitom životne sredine i da su svi njihovi uslovi ispunjeni.

Izgradnja turističkog centra takođe je dobila blagoslov opštinskih zvaničnika. Gradimir Živković, predsednik opštine Knjaževac, kaže da briga za prirodnu okolinu ne sme da sputa razvoj opštine. „Između prirode i čoveka mora da se postigne ravnoteža“, smatra on. „Ako je nekome cilj očuvanje prirode bez razvoja, onda možemo svi iz Knjaževca da se preselimo u nekoliko solitera u Beogradu, i onda naučnici mogu na miru da proučavaju biljčice i životinje“.

Međutim, Lidija Amidžić, direktorka Zavoda za zaštitu prirode, ne slaže se s takvim stavom i odbacuje tvrdnje da je vlada konsultovala relevantne eksperte. „Izgradnja turističke infrastrukture, kako je planirana sada, je protivzakonita!“ kaže ona.

Protivnici plana smatraju da ulaganje u zimski turizam nije opravdano, jer je zbog klimatskih promena na planinama sve manje snega. Oni ukazuju da se čak i ski centri u Alpima, koji su viši i nalaze se severnije od Stare planine, već suočavaju sa ovim problemom.

„Za proizvodnju veštačkog snega u austrijskim Alpima potroši se količina vode jednaka potrošnji pola miliona domaćinstava“, kaže Mihael Rajšer, stručnjak za vode u regionalnoj vladi u Tirolu. „Kako se i dalje gradi turistička infrastruktura, potrebe za energijom i vodom su sve veće“, dodaje on.

Pored toga, ekolozi smatraju da je veštački sneg loše rešenje jer narušava režim podzemnih voda i utiče na ekosisteme. On se duže zadržava na zemlji od prirodnog, zbog čega se remeti period vegetacije. Neka mesta u Alpima gde se dugo pravi veštački sneg, sada su gola.

Konačnu ocenu o tome da li se planom za izgradnju turističkog centra na samom vrhu Stare planine narušava priroda trebalo bi da dâ Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Dušan Pajkić, pomoćnik ministra, priznaje: „Životna sredina uglavnom je prepuštena sama sebi. Možda bismo upravo novcem od turizma mogli da finansiramo zaštitu prirode“.

Ekolozi, pak, smatraju da ako se graditeljima dopusti da završe projekat neće više imati šta da se štiti. Oni navode primer Kopaonika, najvećeg zimskog centra u Srbiji, gde su tokom osamdesetih godina u blizini planinskih vrhova izgrađeni turistički kompleksi. Lokalno stanovništvo od njih nema mnogo koristi jer vlasnici iz gradova retko angažuju meštane za rad u turističkom centru. Najveća planinska reka zagađena je jer se otpadne vode ne prečišćavaju.

Ekolozi veruju da će na sličan način biti ugrožene i rezerve pitke vode u veštačkom jezeru Zavoj, koje već zagađuju motorni čamci i kanalizacija koja se izliva iz nelegalno izgrađenih vikendica.

EU obuzdava Bugarsku

Mnogi investitori vide jednu od najmlađih članica Evropske unije, Bugarsku, kao raj za ulaganje u turizam. Gradi se svuda, od najviših planinskih vrhova do obale Crnog mora. Međutim, mnoge skijaške staze i hoteli izgrađeni su bez građevinskih dozvola i tako uništili delove nacionalnog parka na planini Pirin koji je pod zaštitom UNESCO-a.

Prema programu Evropske komisije za zaštitu životne sredine „Natura 2000“, mesta koja su staništa retkih vrsta nalaze se pod strogim režimom zaštite. Međutim, Bugarska nije bila voljna da se u potpunosti povinuje ovim propisima. Na primer, bugarske vlasti su pojas oko nacionalnog parka Rila izuzele iz programa „Natura 2000“ kako bi na tom području bila dozvoljena gradnja.

U junu 2008. godine, stigla su prva upozorenja Evropske komisije da Bugarska krši Direktivu o zaštiti ptica, koja obavezuje zemlje Evropske unije da odrede odgovarajuće lokacije kao „oblasti posebne zaštite“ namenjene očuvanju divljih ptičijih vrsta.

Bugarska strana Stare planine, jednako opustela kao i obronci na srpskoj strani, takođe je meta investitora. Mala opština Berkovica, koja se ugnezdila na obroncima Stare planine, svoj spas vidi u skijaškim centrima. Iz svoje skromne kancelarije, Ivan Ivanov, zamenik predsednika opštine Berkovica, s nadom pokazuje na planinski vrh Kom, njegov adut za razvoj zimskog turizma.

Međutim, ulaskom Bugarske u Evropsku uniju pojedine stvari počele su da se komplikuju. „Natura 2000 nam vezuje ruke“, žali se Ivanov. „Trebalo je da počnemo da gradimo prošle godine, ali je zbog tog programa sve stalo“.

„Deo teritorije je zaštićen zbog medveda, a njih ovde nismo videli decenijama“, nastavlja on. „Jedna zona zaštićena je zbog retke vrste ptica. Seljaci u toj zoni ne smeju da koriste poljoprivrednu mehanizaciju da ih ne bi uznemirili. Međutim, svake godine veliki broj tih istih ptica nastrada od dalekovoda!“

Poučeni lošim iskustvima na drugim planinama, ekolozi se žestoko protive planovima opštine Berkovica da se izgradi skijaški centar. Upozoravaju da će izgradnja smeštajnih kapaciteta blizu planinskih vrhova, a daleko od postojećih naselja, ugroziti prirodu, a da lokalna zajednica od toga neće imati nikakve koristi.

Petar Penčev, predsednik asocijacije ekoloških organizacija u Bugarskoj, kaže da se mnoge opštine u toj zemlji ponašaju kao feudalci i da na svojoj teritoriji čine šta im je volja. „Dozvoljavaju investitorima da grade u zaštićenim zonama i nacionalnim parkovima, a korumpirani državni činovnici pred tim zatvaraju oči!“, kaže Penčev.

Bliska saradnja sa prirodom u Austriji

Austrijska alpska sela dobro žive od turizma koji ne nanosi veliku štetu prirodnom okruženju. Divlje deponije ovde su nezamislive, a sva otpadna voda se prečišćava pa su reke nezagađene. Većina turističkih centara, za razliku od onih kakvi se planiraju u Srbiji, nalaze se u selima u podnožju planina.

Olga Landerer, poreklom Čehinja, živi u selu Kuhtai i radi na održavanju lokalne žičare. „Ovde priroda nije ugrožena“, kaže Olga, dok pokazuje alpsku ružu, koja raste praktično iz stene, i obližnju jazbinu planinske lisice.

Očuvanje netaknute prirode misija je Austrijskog alpskog kluba, osnovanog 1862. godine, čije je sedište Insbruku. „Političari nas ne vole jer smatraju da smo protiv razvoja“, kaže Peter Haslaher, član ovog kluba.

„Mi se zapravo zalažemo za razvoj, ali ne po cenu ugrožavanja prirode“. On s ponosom ukazuje na milione evra koje su za razvoj seoskog turizma, planinarenja i poljoprivrede u Alpima obezbedili austrijska vlada i Evropska unija. „Zašto ulagati u skijanje kada je snega svake godine sve manje?“, pita se Peter.

Doduše, pritisak na Alpe nije nestao. Upravo zbog nedostatka snega, investitori vrše pritisak na regionalnu vladu u Tirolu da se ski staze i hoteli grade na sve većim nadmorskim visinama, čak i na glečerima, koji su pod zaštitom domaćih i evropskih propisa.

Dobra strana austrijskog članstva u Evropskoj uniji, makar što se tiče „zelenih“ nevladinih organizacija, jeste to što one imaju kome da se obrate ukoliko smatraju da domaći političari ne poštuju pravila.

Mihael Rajšer iz regionalne vlade u Tirolu objašnjava da o svakom infrastrukturnom projektu u Alpima svoju ocenu najpre mora da dâ nezavisno stručno telo.

Tirolska vlada takođe nastoji da smanji negativan uticaj infrastrukturnih projekata na prirodu. „Ukoliko je neminovno da se prilikom izgradnje narušava priroda, investitor je dužan da na drugom mestu uloži u nešto što je za nju korisno kako bi se postigla ravnoteža“, kaže Rajšer.

Šta se dešava s našom vodom?

Dok razvijene zemlje nastoje da smanje emisiju ugljen dioksida i koriste u većoj meri obnovljive izvore energije, Srbija u tome znatno zaostaje. Osim zabrinutosti oko izgradnje ski centra, meštani naselja na Staroj planini takođe brinu zbog gubitka vode koju koristi hidrocentrala Pirot.

Na Staroj planini teku dve reke, Visočica i Toplodolska reka, koje se spajaju i čine reku Temšticu. Brana, izgrađena 1990. godine, blokirala je tok reke Visočice kako bi se voda skrenula ka hidroelektrani Pirot. Izgradnjom novog tunela, uprava ove hidroelektrane namerava da skrene i vodu Toplodolske reke.

Protiv ovog plana obližnje hidroelektrane meštani se bore već 18 godina, delom zbog toga što je količina vode u koritu Visočice sada toliko mala da ugrožava opstanak živog sveta u njoj. Ipak, radovi na izgradnji novog tunela su već počeli, ali bez građevinske dozvole. „Tada se mnogo toga gradilo bez dozvola“, objašnjava Jovica Stevčić, generalni direktor hidroelektrane.

Vremena su se promenila, ali izgradnja tunela je nastavljena sve dok lokalna vlast u gradu Pirotu, na čijoj teritoriji se odvijaju radovi, nije odlučila da zaustavi projekat. Međutim, i dalje je nejasno zašto je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila kredit hidroelektrani od 12 miliona evra u 2002. godini za izgradnju tunela za koji ne postoji građevinska dozvola.

Republičke vlasti snažno podržavaju napore da se poveća proizvodnja električne energije u Srbiji, i zbog toga uglavnom ignorišu pritužbe lokalne zajednice. Meštani se sa gorčinom sećaju kako je izgledala reka Temštica pre nego što joj je oduzeta veća pritoka. „Sve je obezvođeno i obezvređeno“, kaže Radivoje Nikolić, koji je često provodio leta u kanjonu Temštice. „Nestalo je pola reke. Oni moraju da vrate vodu u korito, a ne da uzmu i ovo malo što je ostalo“.

Dušan Mitić, odbornik u pirotskoj skupštini i član gradske vlade, bori se da spase Toplodolsku reku. Njegova borba posebno je teška u Srbiji, u kojoj pravni sistem loše funkcioniše i gde je javno mnjenje uspavano u pogledu „zelenih“ tema. Uprkos tome, Mitić je uspeo da podigne svest javnosti o ovom problemu.

Njegov najjači argument protiv hidroelektrane je činjenica da Srbija ima najveći gubitak električne energije u mreži za prenos i distribuciju u Evropi. „Sa svakim procentom smanjenja gubitka električne energije spasava se 16 Toplodolskih reka!“, tvrdi Mitić.

Dok Staru planinu u Srbiji ugrožavaju ambiciozni projekti koji su očigledno suprotni postojećim zakonima, s druge strane granice u Bugarskoj, Evropska unija preti da će zemlji uskratiti namenske fondove, i to daje rezultate. Jedina šansa za Staru planinu takođe je pritisak na Srbiju koja se nalazi na putu pridruživanja Evropskoj uniji. Bez toga, kad Srbija ostvari svoj san i uđe u EU, za Staru planinu može da bude prekasno. Članak je napisan u avgustu 2008. godine u okviru programa Balkan Fellowship for Journalistic Excellence 2008.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.