Kada je 2001. godine na juniorskom šampionatu Evrope osvojio zlatnu medalju na 100 metara delfin stilom, o Miloradu Čaviću se tada govorilo kao o mladom plivaču koji će vrhunske rezultate postizati tek na Olimpijskim igrama u Pekingu. On je ’pretekao’ sve prognoze već 2003. kada je na Evropskom prvenstvu u Dablinu osvojio zlatnu medalju oborivši svetski rekord! Narednih godina ređale su se medalje i obarali rekordi, a vrhunac se desio 16. avgusta 2008. osvajanjem srebrne medalje na Igrama u Pekingu i to na kakav način!
Čavić je rođen 31. maja 1984. godine u kalifornijskom gradu Anahajmu. Iako je odrastao u Sjedinjenim Američkim Državama, još kao 16-godišnjak odlučio je da nastupa za SR Jugoslaviju i tada definitivno postao ljubimac navijača u našoj zemlji. Na takvo njegovo opredeljenje uticali su roditelji Duško i Ljiljana. Milorad je prošle godine diplomirao političku ekonomiju na univerzitetu Berkli. Na zvaničnom veb sajtu kao interesovanja navodi provođenje vremena sa prijateljima, filmove, dokumentarce, izlaske, životinje, sportove, podvodni ribolov i putovanja.
24-godišnji plivač kao najznačajniji trenutak u karijeri označava obaranje svetskog rekorda u trci na 100 metara delfin stilom u malim bazenima u Dablinu. Dostigao je vrh pa se neminovno postavilo pitanje: šta dalje?
’’Kada sam se vratio iz Irske, ostavio sam svoje snove za sobom … moj životni cilj da oborim svetski record i da pomerim granice onoga što je ljudski moguće je bio ostvaren. Šta je trebalo sledeće da uradim? Odgovor se cinio crno belim – od mene se očekivalo da postavim novi cilj i da se okrenem budućnosti. Međutim, tada sam osetio da je ona vatra utihunila. Osetio sam se praznim 8 meseci pre mog nastupa na Olimpijadi 2004. To je bio početak dvogodišnjeg mračnog doba moje karijere’’, rekao je Čavić.
Na Igrama u Atini desio mu se peh sa kupaćim kostimom zbog kojeg nije ostvario značajniji rezultat. Naredne dve godine imao je ozbiljnih problema sa jakim bolovima u donjem delu leđa što ga je onemogućavalo da intezivno trenira i zbog čega je prekinuo karijeru bez namere da se vrati. Čavić je izjavio da u tom periodu nije bio srećan i vratio se u bazen posle četiri meseca. Od tog trenutka slede njegovi najveći uspesi.
’’Plivanje je za mene oduvek bilo od izuzetnog značaja u životu i formiralo me je kao čoveka u svakom mogućem smislu. Od kada sam počeo njime da se bavim, plivanje mi je otvorilo svet kreativnosti i upoznalo me sa takmičarskim duhom. Samo igranje u vodi, bilo da se radilo o prskanju, skokovima u vodu ili plivanju, predstavljao je novi izazov za bolja dostignuća. Lepota celog tog iskustva je što sam uživao u svakom njegovom trenutku i zaista voleo to što sam radio. Sve to je imalo smisla, bilo je istrazivackog duha i sa ciljem da postam brzi i okretniji. Moje razumevanje sporta i osećaj koji imam za vodu su mi dali snagu potrebnu za dalje i veće korake u zivotu, za stvari za koje u to vreme nisam bio ni svestan. Shvatio sam da je plivačko okruženje za mene raj, i u dubini duše sam osetio da će voda otkritini moju najveću životnu strast – takmičenje’’, rekao je Čavić.