András Balczó, Mađarska
Kondoros, 16. avgusta 1938.
Moderni petoboj
3 zlatne medalje (1960. ekipno, 1968. ekipno, 1972. individualno), dve srebrne olimpijske medalje (1968. individualno, 1972. ekipno)
Mađar Andraš Balso najverovatnije je najveći moderni pentatlonac u istoriji, koji je šezdesetih godina prošlog veka dominirao u toj disciplini, osvojivši na Olimpijskim igrama pet medalja. Pored olimpijskih trijumfa, Balso je na svetskim šampionatima osvojio neverovatnih 19 medalja.
Svoje prvo učešće na Olimpijskim igrama, imao je 1960. u Rimu. Završio je kao prvi u plivanju i drugi u trčanju, ali slab rezultat u streljaštvu zaustavio ga je na četvtom mestu. Iako je bio aktuelni svetski šampion, propustio je OI 1964, ali se vratio 1968. u Meksiko Sitiju. Bio je favorit na takmičenju, ali je osvojio samo srebrnu medalju posle izvanrednog i iznenađujućeg nastupa Šveđanina Bjerna Ferma. Ipak, zlatne medalje je osvajao u ekipno takmičenju 1960. i 1968. Čvrst u svojoj nameri da osvoji zlatnu medalju u individualnoj kategoriji, u 34. godini vratio se pojedinačnom takmičenju na Igrama u Minhenu 1972. U poslednjoj diciplini, krosu, uložio je herojski napor da pretrči tri takmičara što mu je i donelo toliko željenu zlatnu olimpijsku medalju.
Svoju dominaciju u modernom pentatlonu najviše je potvrdio medaljama sa svetskih šampionata gde je čak 11 puta osvajao zlato, 6 puta srebro i dva puta bronzu. Bio je mađarski sportista godine ’66, ’68. i ’69. godine. 1977. o njemu je snimljen dokumentarni film pod imenom Küldetés (“Misija”). Kada se nije takmičio u modernom petoboju, Balšo se bavio popravljanjem pisaćih mašina. Sa suprugom Monikom, osvajačicom bronzane olimpijske medalje u gimnastici, ima dvanaestoro dece.