5. avgust 2008. | 11:25

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Ivan Ćurković ocenio je u intervjuu Tanjugu da je projektovanje programa rada između dva olimpijska ciklusa veoma dobar metod, odnosno da je projekat "Peking 2008" bio realan, stručno odmeren i u najvećem stepenu ostvaren.

"Kada bi se napravila paralela između broja državljana jedne zemlje i broja sportista koji su ispunili olimpijsku normu i ovog časa su u Pekingu onda bi, uveren sam, Srbija bila u vrhu takve tabele. Dakle, brojem onih koji su dokazali da pripadaju svetskoj sportskoj eliti veoma sam zadovoljan, očekujem da ćemo se i rezultatima potvrditi. Imamo snage i za sâm vrh".

Prvi predsednik OKS posle Svetomira Đukića i lider najobimnije sportske institucije u Srbiji naglasio je da nas od pouzdanog odgovora gde je naša pozicija u svetskoj olimpijskoj porodici dele samo tri nedelje, tokom kojih će na borilištima kineske prestonice "svakome pripasti zasluženo mesto".

Olimpijske igre su, kako je naglasio, mesto dinamičnog događanja i naša delegacija, prvi put posle 96 godina pod imenom Srbija, od 8. do 24. avgusta u Pekingu planira niz susreta sa značajnim ličnostima olimpijskog pokreta.

"Siguran sam da ćemo se iz Kine vratiti sa većim brojem načelnih dogovora, koje ćemo ubrzo posle Igara i konkretizovati čvrstim programom saradnje", tvrdi Ćurković.

Predsednik OKS je podsetio da je u proteklom periodu nase državno vođstvo sport veoma uvažavalo i dalo mu značajno mesto, a da su ulaganja bila u skladu sa mogućnostima.

"Znali smo da ocenimo koje su objektivne mogućnosti, pa su i naši zahtevi bili realno odmereni. Činjenica je da pripremama za Peking nisu na ruku išla određena dešavanja u našem društvu, imali smo i niz unutrašnjih potresa u Olimpijskom komitetu koji se ozbiljno pretili interesima našeg sporta. Srećom, sve se dobro završilo, uspeli smo da vratimo poverenje javnost i to je najvažnije".

Ćurković je kao najjaču kariku u lancu srpskog olimpijskog sporta od Atine do Pekinga naveo činjenicu da su se predstavnici našeg nacionalnog olimijskog komiteta, uprkos upornom nastojanja jednog dela rukovodstva da se proizvede uzajamno nepoverenje, ipak sabrali i vratili interesima sporta, a sve pojedinačne sposobnosti usmerili kao pravom cilju.

"Sposobnosti članova Predsedništva Olimpijskog komiteta Srbije su ogromne. Dokazali smo višedecenijsko iskreno društveno i profesionalno pripadanje sportu, imamo veliki međunarodni ugled, a sportska prošlost se u zbiru meri hiljadama nastupa za nacionalni tim. To je jedan impozantan potencijal koji, prirodno, mora da da dobar rezultat kada je u pitanju zajednički cilj".

Lider OKS, koji je kao član fudbalske reprezentacije bio akter Igara u Tokiju 1964. godine, a kao sportski funkcioner svedok je i učesnik dešavanja unutar svetskog olimijskog pokreta, smatra da je Međunarodni olimpijski komitet godinama beležio uspehe sa kojima se ne mogu meriti postignuća bilo koje međunarodne sportske organizacije.

"U osnovi tog uspeha leži doslednost MOK-a principima i njegova nezavisnost. Još je otac modernog olimpizma, Pjer de Kuberten, govorio o nezavisnosti kao temelju te organizacije i naglašavao da njeni članovi ne treba da budu delegati zemalja članica, već ambasadori MOK-a u pojedinim zemljama".

Tako je, kako je dodao, MOK izborio neprikosnoveni autoritet, a njegove odluke su bespogovorne i onda kada su imale otpore i u najjačim zemljama. Uvedena su takmičenja žena na Igrama, izjednačena su socijalna porekla takmičara, vere, nacije, rase, ukinuto je nelogično podvajanje amatera i profesionalaca, što je rezultiralo da Igre budu "odmeravanje zaista najboljih".

"Međunarodni olimijski komitet danas je moćan centar sa ogromnim prihodima i rezervama koje se pregledno troše i pomažu ravnomernijem razvoju sporta u celom svetu. Uvek se borio za visoku moralnost i vrednosti čiste borbe. Danas je to borba protiv dopinga, kao nejnemoralnije i najrazornije pojave u zdravom i časnom odmeravanju snaga na sportskim borilištima".

Ćurković je naglasio da je MOK postigao jednu "gotovo nemoguću stvar", parafrazirajući jednu skorašnju izjavu predsednika te institucije Žaka Roga da Olimpijske igre "idu u korak sa vremenom, ali ničim ne ugrožavju tradiciju dugu 112 godina", ocenivši da je "to sklad gotovo neverovatnih stvari".

Kako su Olimpijske igre napredovale predsednik OKS je ilustrovao sledećim podacima: na prvim igrama modernog doba, u Atini 1896. godine, učestvovalo je 13 zemalja (285 sportista), na 9. Igrama u Amsterdamu 1928. 46 država (3.015), na 19. Igrama (Meksiko, 1968) 113 zemalja (6.059), dok će na 29. Igrama u Pekingu biti 200 nacija (10.500sportista).

"Na taj način Olimpijske igre postale su najmarkantnije okupljanje čovečanstva, na kome se kao na dlanu čita snaga svih učesnika. Zbog toga u Peking dolaze i najbolji teniseri sveta Rodžer Federer, Rafael Nadal, Novak Đoković, Ana Ivanović, Jelena Janković, zato čeznu da dođu i fudbaleri Ronaldinjo, Lionel Mesi, najpoznatiji košarkaši sveta... Olimpijsko ordenje je sjajnije od svih drugih. A sve je to rezultat rada, mudrosti, iskustva, veštine i doslednosti Međunarodnog olimpijskog komiteta".

Olimpijske igre u Pekingu biće održane pod sloganom "Jedan svet - jedan san", a kako kaže Ćurković "ima li lepšeg sna od jednog sveta od koga smo, nažalost, daleko, ali smo mu na Igrama najbliži".

"Moj olimpijski san traje već danima i noćima. Njegovom ostvarenju iskreno se nadam i verujem da nije nerealan", poručio je Ćurković.