Na poslednjem nastupu na Olimpijskim igrama sportisti nekadašnje SFRJ osvojili su 12 medalja, na prethodnim Igrama u Los Anđelesu čak 18, a u Moskvi 1980. godine devet. Nijedna država koja je nastala raspadom tadašnje Jugoslavije nije uspela da se sa nekih igara od 1992. do 2004. godine vrati sa tolikim brojem odličja. Najuspešniji su Hrvati sa 13 medalja, Slovenci imaju deset a SR Jugoslavija i, kasnije, Srbija i Crna Gora, ukupno 12. Makedonci su jednom slavili pobedničko postolje nekog svog predstavnika.
Hrvati su u Barseloni osvojili tri medalje. Košarkaši su stigli do 'srebra', ekipa koju su predvodili Dražen Petrović, Kukoč, Rađa, Komazec i Cvjetičanin stigla je do finala pobedivši tim zajednice nezavisnih država (ex-Sovjetski Savez) i pružila pristojan otpor američkom 'Drim timu'. Izgubili su sa 117:85 ali i proslavili medalju.
Na teniskom turniru su osvojene dve 'bronze', Goran Ivanišević bio je dva puta treći, u singlu i u paru sa Prpićem.
Četiri godine kasnije u Atlanti osvojene su dve medalje, zlatna na turniru rukometaša, Čavar, Kljajić, Jović, Perkovac, Puc, Saračević i Smajlagić bili su u finalu bolji od Švedske, 27:26.
Vaterpolisti su stigli do finala, ali su Španci bili jači, bilo je 7:5.
Sa Igara u Sidneju 2000. godine Hrvati su se vratili sa ukupno dve medalje.
Nikolaj Pešalov, do tih igara Bugarin, doneo je Hrvatskoj zlatnu medalju, a osmerac Francetić, Franković, Smoljanović, N. Skelin, S. Skelin, Čuljak, Boraska, Vujević i Petriško osvojio je 'bronzu'.
Na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine osvojili su rekordnih pet medalja, jednu zlatnu, po dve srebrne i bronzane. Zlato su osvojili rukometaši, savladavši u finalu Nemce sa 26:24.
Duje Draganja bio je drugi na 50 metara slobodno, a drugo mesto osvojili su i veslači Siniša i Nikša Skelin.
Mario Ančić i Ivan Ljubičić osvojili su treće mesto na turniru parova, a Pešalov je u dizanju tegova osvojio još jednu medalju, bronzanu.
Ukupno od 1992. do 2004. godine spotisti iz Hrvatske osvojili su 13 medalja, tri zlatne i po pet srebrnih i bronzanih.
Slovenci su na prvom učešću na Olimpijskim igrama, u Barseloni 1992. godijne osvojili dve bronzane medalje.
Obe u veslanju, dvojac bez kormilara Žvegelj, Čop i četverac bez (Janša, Mujkić, Mirjanić, Klemenčič) bili su trećeplasirani u svojim trkama.
Četiri godine kasnije stigla su dva 'srebra', atletičarka Brigita Bukovec bila je druga na 100 metara sa preponama, a Andraž Vehovar je svoju medalju osvojio u kajaku na divljim vodama.
U Sidneju su ponovo osvojene dve medalje, obe zlatne. Luka Špik i Iztok Čop bili su najbolji dubl skul na takmičenj uveslača, a strelac Rajmond Debevec pobedio je u trostavu.
U Atini 2004. godine Jolanda Čeplak osvojila je bronzanu medalju u trci na 800 metara, džuditkinja Urška Žolnir bila je treća u polusrednjoj kategoriji, a Vasilij Zbogar u klasi Laser na takmičenju u jedrenju.
Luka Špik i Iztok Čop još jednom su se okitili olimpijskim medaljama, srebrnim.
Slovenija ukupno ima deset medalja na Letnjim olimpijskim igrama, dve zlatne, tri srebrne i pet bronzanih.
Jedinu medalju za Makedoniju na Olimpijskim igrama osovjio je rvač Mogamed Ibragimov. Momak rođen u glavnom gradu Dagestana, Mahačkali, je u rvanju slobodnim stilom na Igrama u Sidneju 2000. godine bio treći.
Sportisti iz Bosne i Hercegovine, kao i oni iz Hrvatske, Slovenije i Makedonije, na Olimpijskim igrama učestvuju od 1992. godine, ali nemaju osvojenu medalju.
Predstavnici Crne Gore će u Pekingu debitovati sa obeležjima svoje države.