4. avgust 2008. | 05:55

Prisustvo na Olimpijskim igrama: 13 puta (1900-1908, 1920, 1972-2008)
Discipline: pojedinačno i ekipno, u muškoj i ženskoj konkurenciji.
Najuspešniji takmičari: Hubert Van Inis, Belgija (6-3-0, 1900-1920), Kim So-Njung, Južna Koreja (4-1-1, 1988-2000), Jun Mi-Đin, Južna Koreja (3-0-0, 2000-2004)
Srbija/Jugoslavija i streličarstvo: Montreal 1976 – Bojan Postružnik, 9. mesto, Moskva 1980 – Zoran Matković, 11. mesto

Osnovna pravila: Na OI učestvuje po 64 takmičara u obe konkurencije. Oni sa udaljenosti od 70 metara (60m za žene) olimpijskim lukom gađaju metu prečnika 122cm, podeljenu na deset koncentričnih krugova, čija vrednost od centra opada od 10 do 1, a promašaj mete donosi nulu. Prva faza takmičenja odvija se u 12 krugova od po šest hitaca, posle čega 32 najbolja odlaze dalje u eliminacije. Eliliminacije najpre imaju 6 serija po 3 hica, a zatim 4 serije po 3 hica, da bi finalnu seriju takmičari gađali hitac za hitac.

Od 1972. do 1984. Olimpijski turniri organizovani su ispucavanjem po dva „FITA kruga“ (FITA je međunarodna streličarska federacija). FITA krug je takmičenje u okviru kojeg se ispucava po 36 strela (6x6) sa četiri razdaljine (ukupno 144 u krugu). Kod muškaraca razdaljine su 90, 70, 50 i 30 metara, a kod žena 70, 60, 50 i 30 metara. Sa dve veće daljine prečnik mete je 122cm, a sa dve manje 80cm.



Istorija sporta Luk i strela bitno su oružje čoveka još u praistoriji, a organizovano se koriste od V milenijuma pre nove ere u Egiptu. Jednostavna koncepcija i dostupnost neophodnih materijala učinili su ih raširenim oružjem u starom veku. Naročito uspešni u upotrebi bili su ljudi u Aziji, a među Evropljanima isticali su se Velšani. Prvi klub osnovan je 1381. u Briselu, i još uvek postoji. Ulaskom u novo doba i pojavom vatrenog oružja luk i strela gube značaj u vojnoj doktrini i već od XVII veka streličarstvo postaje sport (mada i danas mnogi ljudi sportski love na taj način širom sveta).

Streličarstvo je od 1900. olimpijski sport, ali je velike probleme izazivao veliki broj različitih pravila, koja je po pravilu određivao domaćin Igara. Jedanaest godina pošto je streličarstvo skinuto sa olimpijskog programa u Poljskoj je organizovana FITA, međunarodna federacija, čiji glavni zadatak je bio da standardizuje pravila. Kada je u tome uspela, FITA je 1972. izdejstvovala povratak streličara na OI. Svetska prvenstva organizuju se od 1931, najpre svake, a već pola veka svake druge godine. Od 1995. uz gađanje olimpijskim lukom (recurve), uvedeno je i gađanje složenim lukom (compound bow).

Olimpijska istorija Streličarstvo je kao olimpijski sport debitovalo 1900. u Parizu, kada su učestvovala ukupno 153 predstavnika Francuske, Belgije i Holandije, od kojih je samo 17 zabeleženo imenom i prezimenom. Zvanična olimpijska istorija priznaje šest disciplina održanih u Parizu, ali je pored njih takmičenje održano u najmanje još osam disciplina. Već na prvim igrama pojavio se i prvi heroj Hubert van Inis (Belgija), koji će vladati tim sportom dve decenije. Na sledećim igrama u Sent Luisu takmičili su se samo Amerikanci, a zaključno sa Antverpenom 1920. godine samo su se još Britanci priključili takmičenjima.

Usledile su 52 godine pauze, pre nego što su se u Minhenu streličari vratili na scenu. Kada se to dogodilo, sport je bio mnogo rašireniji (27 nacija), a broj disciplina smanjen na dve – muško i žensko gađanje od po dva FITA kruga. Format se neće menjati sve do 1984, kada se dogodila ključna novost: tinejdžerka Seo Hjang-Sun osvojila je zlato u ženskoj konkurenciji i najavila seriju uspeha Južnokorejki, neopobedivih u naredne dve decenije. Od Seula uvedena su i ekipna takmičenja u obe konkurencije, pa se do danas dodeljuju četiri seta medalja u streličarstvu. Takođe, u pojedinačnom takmičenju prvi krug je zadržan kao obavezan, dok je drugi podeljen na četvrtine (po 9 hitaca sa svake daljine), posle kojih ispadaju najslabiji. Već u Barseloni dogodile su se nove promene – umesto 4 daljine sve strele šalju se sa 70 metara; posle prvog kruga najbolja 32 ulaze u Olimpijski turnir, klasični eliminacioni sistem 1 na 1, sve do polufinala, kada poraženi gađaju za treće mesto. Rezultati iz prvog kruga određuju timske rezultate. U Atlanti je ukupni broj učesnika u svakoj konkurenciji standardizovan na po 64, broj hitaca u prvoj fazi prepolovljen na 72. Slede eliminacije sa po 18, pa po 12 hitaca. Takav sistem zadržan je i do danas.

Najuspešnije nacije Na dosadašnjih 13 turnira učestvovali su predstavnici 83 nacije, među kojima je bila i Jugoslavija, sa po jednim predstavnikom 1976. i 1980. godine. Medalje je osvajalo 20 nacija, ali se četiri izdvajaju – SAD, Južna Koreja, Belgija i Francuska. Amerikanci su prednost napravili u Sent Luisu, kada su bez strane konkurenciji izborili svih 17 medalja, ali su i u prvoj deceniji po povratku streličarstva na OI bili dominantni. Korejci su u svetskom vrhu u poslednje tri decenije, a žene iz te zemlje osvojile su sva zlata, pojedinačna ili ekipna, još od 1984. Belgija je svojih 20 medalja osvojila do 1920, a Francuzima je posle te godine pripala samo 1 medalja (naspram 21 do tada).

Streličarstvo u Srbiji: Luk i strela korišćeni su u Srbiji još u srednjem veku, a zabeleženo je da je Stefan Lazarević ispod Kalemegdana održavao turnire na početku XV veka. Streličarski savez Jugoslavije postao je član FITA 1965. godine, a SS Srbije nasledio je to članstvo. U Srbiji deluje 15 streličarskih klubova, a ove godine organizovano je 16 turnira. Problem u širenju ovog sporta predstavlja veoma skupa oprema, ali i zakon, koji propisuje da je sportski luk oružje.

Linkovi:
FITA – Svetska streličarska federacija
Streličarski savez Srbije