Put u bespuce nema kraj

Nakon promocije svog pulena Stambolic napusta politiku, a osam godina kasnije progovara

Izvodi iz knjige “Put u bespuce”, pokojnog novinara Slobodana Inica, objavljene 1995. godine, istovremeno kada je prvi put posle sedam godina Stambolic izasao u javnost posetom okupiranom Sarajevu, govore o vremenu razvojnog puta mladog Milosevica. Sa objavljivanjem ove knjige, vremenski se poklapa i objavljivanje neautorizovanih i tri godine starih intervjua koje je Stambolic dao novinaru Slavku Curuviji, ubijenom 1999. godine, godinu dana pre nestanka Ivana Stambolica.

Nekada prvi covek Srbije, Stambolic je u vreme objavljivanja ove knjige bio na celu Jugoslovenske banke za medjunarodnu ekonomsku saradnju, poznatije kao JUBMES.

Knjiga donosi niz razgovora Inica sa Stambolicem i u njoj Stambolic govori o svom partijskom pulenu Slobodanu Milosevicu, Osmoj sednici Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije odrzanoj septembra 1987. godine, nepisanom pravilu da prvi covek na vrhu piramide moci, bira svog naslednika...

Zahvaljuci ovom pravilu Stambolic je za svog naslednika postavio Milosevica.

“Da nisam imao tu moc, pa donekle i duznost, Milosevic ne bi bio izabran na moje mesto i ja ne bih bio kriv za taj izbor. Milosevic jeste `sudbonosno` kadrovsko resenje, a dolazak Nikole Ljubicica iz JNA na politicku scenu Srbije i Jugoslavije najveci je  personalni promasaj, najkobnije kadrovsko resenje…”, rekao je tada priznajuci da je i sam smatrao da politicki vrh Srbije treba osnaziti generalskim autoritetom Nikole Ljubicica.

Stambolic navodi da je Milosevicev protivkandidat bio Dragoslav Draza Markovic velikog politickog autoriteta. Markovic je tada bio clana srbijanskog i federalnog partijskog vrha, a slovio je u odnosu na Milosevica za osobu "demokratski sire osnove".

"Secam se da je Milosevic, cim je cuo za predlog da se za predsednika Partije ide sa vise kandidata, skakao kao oparen : Niposto! Ja se ne slazem. Ja zelim da budem jedini kandidat", govorio je Stambolic.

Iz svedocenja Draze Markovica o sopstvenoj kandidaturi - proizilazi zakljucak da Stambolic odluku o namestanju Milosevica nije doneo sam vec u dosluhu i pod mentorstvom Petra Stambolica. Po navodima Draze Markovica jugoslovenski CK SK isao je linijom manjeg otpora, prihvatajuci relativno nepoznatog Milosevica "kao manje zlo" od Ivana Stambolica.

Stambolic je takodje tvrdio da je Draza Markovic "kao stari lisac" znao o Milosevicu nesto "sto niko od nas nije", te da Milosevic mozda ne bi bio izabran da je Draza tada rekao sve sto zna. No Markovic je odgovorio da je uradio i rekao sve sto je tada mogao, kako bi sprecio Milosevicev dolazak i potonji uspon. On je opovrgao da je njegova rodjacka veza sa Milosevicevom suprugom Mirom Markovic (cerkom Drazinog brata Mome Markovica) mogla biti izvor bilo kakvih "specijalnih saznanja".

Markovic tvrdi da je upravo Ivan Stambolic, kao prisni porodicni prijatelj bracnog para Milosevic-Markovic, znao mnogo vise, ali da nije verovao u Milosevicevu "izdaju" prijateljstva.

"Sa ovom politikom Milosevic je dosao na vlast, sa supruznickom politikom je raskinuo sa mnom i preuzeo politiku srpskih velikonacionalista, razbio Jugoslaviju i - usao u rat. Prihvatanjem politike medjunarodne zajednice sad hoce mir!”, govorio je Stambolic.

“Milosevic nikad nije imao svoju politiku - tudje politike su imale njega. A, ako je i imao svoju politiku, onda je to samo politika odrzanja na vlasti".

Osma sednica, preokret u politici Srbije, bio je i kraj Stamboliceve politicke karijere.

On je 1995. godine Osmu sednicu nazvao "ozvanicenom simbiozom staljinista i nacionalista", na kojoj je "staljinisticka sljaka uzela nacionalisticke parole i programe...i tako se u tom nacionalistickom galopu krenulo u bratoubilacki rat, u krv, bezglavi rusilacki pohod sa stotinama hiljada zrtava..."

Stambolic Osmu sednicu naziva i "objavom rata Jugoslaviji".

"Reci - ili ce Jugoslavija opstati ovakva, ili je nece biti - u datim okolnostima nisu znacile nista drugo, nego osudu Jugoslavije na smrt." Milosevic sam, nije srusio Jugoslaviju. Ali, jedno je sigurno - sa njim je zemlja lakse razbijena."