Svetski salon tetovaže: Stalna odela za svaki dan

U prestonici Francuske oko 300 tatu-majstora takmičilo se u slikanju na ljudskoj koži. Tatu nekada privilegija marginalaca, danas postao umetnostNesigurnim koracima u crnim baletankama progurala je sopstvenu senku među efemernim stubovima plavog podnog osvetljenja, na trenutak zastala pred velikom halom, a onda odlučno ušetala u nju. Unutra su je sačekali komešanje mase, zujanje igala i zadah obojenih tela. Našla se nasred svetskog salona na kom preko tri stotine tatu-majstora nastoje da potvrde da je trajno slikanje po koži umetnička disciplina u kojoj se ne priznaju greške. Predstavljaju različite škole, dovijaju se volšebno, briljantno vladaju materijom, doskaču kvalitetom jedan drugom. Pravi umetnik je, ipak, onaj koji pretpostavi telo u pokretu. Tetovaža je nekada bila pejorativna privilegija marginalaca, danas predstavlja ulaznicu za anticipativni svet. Svaki deseti Francuz ima trag mastilom na telu. Kao potvrda uzvišenosti, sajam na deset hiljada kvadrata ovog vikenda u &quot;Gradiću&quot; prati i izložba u značajnom Muzeju &quot;Ke Branli&quot;. Već trideset godina tetovaža se kontinuirano vraća u modu. Može li se, onda, uopšte, govoriti o tendencijama ili je to, sad, već neprolazni standard? Stalno pitanje na koje treba unapred pronaći odgovor je, međutim, hoće li motiv, na putu kroz epohe, u večnom ramu ostati uvek aktuelan? Tetoviranju se ne pristupa tek onako, odokativno, već to mora da bude dobro pripremljen plan. Savetuju se konsultovanja s psiholozima, stilistima, pa, čak, i lingvistima, da dugi rukavi na plaži ne bi doživotno prikrivali neprijatna jezička iznenađenja. Valja pravilno izmeriti i trpeljivost sentimentalnog kapaciteta. Imena, stara i nova. Ljubav i mržnja, na koži. Promuvala se među štandovima. Ponude i stilovi razni, dvoumljenje na vrhuncu. Oko nje, tutnje basovi francuskih i nemačkih &quot;metalaca&quot;. Maju se šareni tipovi s plastičnim pivskim kriglama. Neki insistiraju na egzibicionizmu, drugi svoj crtež kriju duboko pod kragnom, samo za odabrani pogled i intimnu priliku. Mod je od Riplej naručila cveće s litografije Alfonsa Muhe, jednog od najznačajnijih umetnika secesije. Marija na butini od Luke tražla mistične brke Salvadora Dalija. Kamil Timu oslikava veliku zmiju preko celih leđa. Četrnaest sati bockanja. Narudžbine svakojake. Jedan duž cele noge od Sabrine želeo ovekovečen engleski doručak, sa slaninom i jajima. Klaudija Koseli islikala na mišici mačku u kimonu. Suze na štandu Revolucije. To Kler od Čige na plećima dobija bolnu lisicu koja je podseća na divljinu njenog rodnog masiva. Filipu Niko urezuje japanskog tigra. Mlade dame danas lude za minijaturnim znakom beskonačnosti, u kom se smestio poziv na ljubav. Kažu, opasno je, koliko i sam život. Cene za svačiji džep. Stotinak evra za minijaturni amblem, i do petnaest hiljada za čitavo kožno platno na sopstvenim leđima u izvođenju priznatih majstora. Ljudi, ovde, neprestano oblače stalna odela. Listaju priručnike, sami donose mustre, naručuju kreacije. Crtaju se skice za sutradan. Neki osmatraju, drugi se usuđuju. Ko kaže da je tetovaža trajna? U svakom slučaju, estetski pristup umire zajedno s modelom. Fotografije, ipak, ostaju. Oslikavaju se vratovi, čela, potiljci, grudi, nadlaktice, listovi. Bizarna mesta, sve i da hoće, ne bi mogli, pred ovolikim ljudima. Sajam dnevno obiđe desetak hiljada posetilaca. Izašla je iz hale. Nestrpljivošću usplahirene košute proskakutala je pored zgrade Nacionalnog konzervatorijuma, s novom violinom na gležnju i nestala u parisku noć.