Ugriz ove životinje niko nije preživeo

Istražiti smrtonosnost i snagu nekog ugriza izuzetno je rizičan poduhvat. Zato naučnici pribegavaju računarskim simulacijama kako bi odgovorili na naizgled jednostavna pitanja.Kada bi vam neko rekao da zamislite ogromna usta, ispunjena stotinama zuba, oštrih poput noževa, verovatno biste pomislili na filmove poput &quot;Ajkula&quot; ili &quot;Godzila&quot;, ali da li ste se ikada zapitali postoji li životinja koja u deliću sekunde može da rastrgne meso i zdrobi kosti? Pojedini naučnici ozbiljno su se pozabavili ovim pitanjem i počeli temeljno istraživanje najvećih predatora današnjice. Kao i obično, ispostavilo se da nije sve u veličini, pa tako ponosni vlasnik najvećih usta u životinjskom carstvu, grenlandski glatki kit, zapravo uopšte ne grize. Za veoma snažan i efikasan ugriz nisu dovoljna samo velika usta, već i mnogo oštrih zuba i snažnih mišića. Bitno je napomenuti da nije svaka životinja sa zubima sposobna da grize. Na primer, baštenski puž Helix aspersa na svojem jeziku ima na stotine sitnih zuba, ali mu oni služe samo za grebanje. Isto tako, plavi kit je najveća životinja na svetu, ali ni on nema najjači ugriz iz vrlo jednostavnog razloga &ndash; uopšte nema zube. Umesto njih, ima mrežastu strukturu pomoću koje filtrira hranu iz morske vode. Druga vrsta kita, ulješura, već izgleda obećavajuće, budući da je najveći zubati predator na svetu. Ali, čak ni on ne odnosi pobedu jer se njegovi zubi nalaze samo na donjoj polovini čeljusti i svoj plen češće guta nego što ga grize.Uprkos mnogobrojnim kandidatima, nije lako pronaći najopasniji ugriz na svetu. Prema tvrdnjama Olivijea Lambera s belgijskog instituta prirodnih nauka, najverovatniji kandidat za titulu najsmrtonosnijeg ugriza nije kit, već životinja koja lovi kitove. &quot;Najveća živa životinja koja svoj plen lovi zubima i kida ga na komadiće je kit ubica&quot;, tvrdi Lamber. Paradoksalno, kit ubica uopšte nije kit nego vrsta delfina. Ove životinje poznate su i pod nazivom orke i mogu da narastu i do 9,5 metara dužine. Imaju pedesetak izuzetno oštrih zuba kojima kidaju svoj plen (najčešće foke i kitove). Ipak, orke najčešće love u grupi, što može da znači da njihov ugriz i nije toliko efikasan kao što bi moglo da se pretpostavi, već da njihova snaga leži u brojnoj nadmoći nad plenom.Za objektivnije podatke, možda je bolje razmisliti o nekom usamljenom lovcu, kao što je velika bela ajkula. Sa svojih 300 izuzetno oštrih zuba koji rastu tokom celogg života, njihov ugriz definitivno zaslužuje titulu jednog od najstrašnijih ugriza na svetu, ali se postavlja pitanje da li je reč zaista o najsmrtonosnijem ugrizu. Stiven Rou sa Univerziteta u Novoj Engleskoj u Australiji osmislio je zajedno s kolegama niz računarskih simulacija koje procenjuju najveće snage zagrižaja velike bele ajkule. Simulacije su pokazale da najveći morski psi mogu da dosegnu snagu ugriza od 18.216 njutna, što u poređenju s mizernih 1.317 N snage ljudskog ugriza deluje zaista impresivno.S druge strane, nekoliko predanih istraživača utvrdilo je da ništa ne može da zameni realne podatke, pa su zbog toga odlučili da sprovedu niz testiranja na stvarnim životinjama. Gregori Erikson sa Univerziteta u Talahasiju merio je i uporedio snagu zagrižaja 23 vrste krokodila i tom prilikom zabeležio najjači ugriz ikada. Pripadao je morskom krokodilu i iznosio zadivljujućih 16.414 N. Iako je to manje od snage ugriza velike bele ajkule, u ovom slučaju su korišćeni realni podaci, a ne procene nastale pomoću računarskih simulacija.Čini se da razlog tako snažnog ugriza nisu oštri zubi ili dugačka čeljust, već snažni mišići. &quot;Mišići koji služe za zatvaranje čeljusti kod krokodila rastu disproporcionalnom brzinom. Odrasli krokodili imaju jači zagrižaj od mladunaca delimično zbog razlike u njihovoj apsolutnoj veličini, ali većim delom zbog daleko značajnije razlike u veličini mišića&quot;, tvrdi Laura Por s Veterinarskog fakulteta u Londonu. Zanimljivo je da se na samom dnu ove lestvice nalaze pirane čiji su zastrašujući ugrizi na prilično zlom glasu. Naime, istraživači su izmerili da snaga njihovog zagrižaja iznosi samo 320N, što deluje prilično jadno u poređenju s velikom belom ajkulom i krokodilima, čak i ako se uzme u obzir razlika u veličini. Ali pirane napadaju velikom brzinom u jatu, čime se znatno povećava verovatnoća za smrtni ishod.Očekivano, većina nalaza upućuje na zaključak da veće životinje imaju i jači zagrižaj. Upravo zbog toga, procenjuje se da su praistorijske životinje imale znatno jači zagrižaj od današnjih. Podaci dobijeni u ovim istraživanjima zanemarljivi su kada se uporede sa megalodonom čija se prosečna dužina procenjuje na otprilike 20 metara, a jačina zagrižaja na impresivnih 108.000-180.000 N. Takvom jačinom megalodon bi bez većih problema mogao da zgnječi manji automobil. Treba napomenuti da među izumrlim životinjama megalodon ima ozbiljnu kokurenciju &ndash; praistorijska vrsta ulješure, koja je, za razliku od svojeg današnjeg predstavnika, imala funkcionalne zube na obe vilice mogala bi megalodonov ugriz da &lsquo;ostaviti u prašini&rsquo;. Samo glava ovog stvorenja bila je dugačka oko tri metra, a svaki njegov zub 36 centimetara. Nažalost, još niko nije procenio jačinu njegovog zagrižaja.