Alarm za moždani udar

Kratkotrajna oduzetost udova i lica, slabljenje i zamračenje vida, smetnje govora, vrtoglavica, neki su od simptoma TIA-e Piše: mr. sc. Duška Šklebar, dr. med. spec. neurologije Izvor: VITATranzitorni ishemijski atak (TIA) je akutna epizoda prolaznog poremećaja neuroloških funkcija koju uzrokuje kratkotrajno smanjenje ili prolazni izostanak snabdevanja krvlju manjeg dela mozga, kičmene moždine ili mrežnice oka. Iako je nazivaju i malim moždanim udarom, ona to nije. Prolaznog je karaktera i ne dovodi do nastanka trajnih promena (akutnog infarkta) u zahvaćenom području. Simptomi traju manje od jednog sata. Prolazno smanjenje ili prekid snabdevenosti krvlju u području neke od moždanih arterija može nastati zbog delimično začepljenog krvnog suda ili akutnog tromboembolijskog događaja. Simptomi zavise od područja koje zahvaćena arterija snabdeva. U bilo kojem dobu TIA nosi veliki rizik za skori nastanak moždanog udara, zato je nazivaju i pretećim moždanim udarom. Prema statistikama u SAD prethodila je u oko 15% moždanih udara. Rizik za nastanak moždanog udara nakon TIA-e je 4-5% u sledeća dva dana, a više od 11% u sledećih sedam dana. Učestalost TIA-e u SAD-u iznosi 101/100.000 stanovnika za muškarce i 70/100.000 za žene, raste s godinama, od 1-3 slučaja na 100.000 stanovnika mlađih od 35 godina do više od 1500 na 100.000 starijih od 85 godina. TIA i moždani udar mogu nastati u bilo kojem dobu, pa i dečjem, ali je etiologija nastanka različita od one u odraslom dobu. Značaj TIA-e kao upozorenja za mogući nastanak moždanog udara postaje jasniji kada znamo da moždani udar često dovodi do značajnog i trajnog invaliditeta, a može rezultirati i smrću. U ograničenom broju slučajeva koji stignu do lekara u roku od tri sata od nastanka simptoma i zadovoljavaju stroge kriterijume protokola moguće je sprovesti trombolizu (medikamentno rastapanje ugruška) koja u nekim slučajevima dovodi do potpunog povlačenja neurološkog deficita, ali može biti povezana s brojnim komplikacijama. Dijagnostičkom obradom potrebno je identifikovati uzroke rizika, ako je potrebno i moguće, lečiti ih, a zdravim načinom života smanjiti ili ukloniti njihovo pogubno delovanje. Istorija bolesti TIA može trajati od nekoliko sekundi do jednog sata. Simptomi obično prestaju pre nego što se dođe do lekara, zato se o njima ispituju i pacijent i član porodice u pratnji. Očevidac može opisati simptome koje oboleli nije ni primietio, kao što su prolazne promene ponašanja, smetnje govora, poremećaji hoda, pamćenja ili pokreta. Faktori rizika za nastanak TIA-e istovetni su sa onima za nastanak moždanog udara i vrlo slični onima za nastanak srčanog udara. Razlikujemo uzroke na koje se ne može uticati i one na koje se može. Ne može se uticati na doba, pol, rasu, etničku pripadnost, neke nasledne bolesti krvi (npr. bolest srpastih ćelija), poremećaje zidova krvnih sudova (npr. fibromuskularna displazija) i na nasleđene osobine. Važna je porodična anamneza. Ako je neko iz uže porodice imao TIA-u ili moždani udar, rizik je veći, a raste i s godinama. Rizik je povećan kod osoba s povišenim krvnim pritiskom (većim od 130/90 mmHg) i dijabetesom. Povišene vrednosti holesterola i triglicerida (masnoće) u krvi mogu dovesti do nakupljanja tzv. plakova na zidovima arterija i stvaranja naslaga koje sužavaju arterije i smanjuju protok krvi. Premalo kretanja, prekomerna telesna težina, nezdrava ishrana, pušenje, alkohol, droge (naročito kokain), stres, oralni kontraceptivi, hormonsko nadoknadno lečenje, neki lekovi, lokalne traume i sl. faktori su rizika na koje se može uticati. Bolesti srca (fibrilacija atrija, bolest srčanih zalistaka, mitralna stenoza, otvoreni foramen ovale, infarkt miokarda) omogućuju stvaranje ugrušaka koji se mogu otkinuti i &quot;otploviti&quot; prema mozgu. Medikamentnim i operativnim lečenjem može se smanjiti ili ukloniti uticaj tih bolesti i stanja kao što su suženje karotidne arterije, disekcija arterije, arteritis, povećane vrednosti homocisteina, povećana sklonost zgrušavanju krvi, upalni procesi i sl. TIA može nastati i kod dece radi kongenitalne srčane bolesti s cerebralnim tromboembolizmom, abuzusa lekova (kokain), poremećaja zgrušavanja krvi, infekcije centralnog nervnog sistema, neurofibromatoze, vaskulitisa, idiopatske progresivne arteriopatije detinjstva (moyamoya), fibromuskularne displazije, Marfanove bolesti, tuberozne skleroze, tumora i sl. Simptomi Simptomi TIA-e zavise od toga koje područje sužena ili začepljena arterija snabdeva. Smanjenje ili prolazni prekid protoka kroz neku od arterija u tzv. prednjoj cirkulaciji (karotidni sliv) može da prouzrokuje motoričku slabost ili oduzetost udova i/ili polovine lica suprotne strane, nespretnost, smetnje izgovora i/ili razumevanja govora, oslabljen vid ili gubitak vida oka iste strane, gubitak dela slike, afaziju ili potpunu nemogućnost govora ako je zahvaćena dominantna hemisfera, poremećaj senzibiliteta u udovima i/ili licu na suprotnoj strani, ukočenost ili potpuni gubitak čula, parestezije. Istovremeno može biti prisutno nekoliko simptoma i znakova. Smanjenje ili prolazni prekid cirkulacije kroz neku od arterija tzv. stražnje cirkulacije (vertebrobazilarni sliv) može dovesti do obostrane, jednostrane ili ukrštene motoričke slabosti udova i/ili lica, oslabljenog senzibiliteta u istom području, nemogućnosti stajanja i sedenja, nespretnosti, gubitka vida u jednom ili oba vidna polja. Smetnje hoda (ataksija), vrtoglavica, mučnina, povraćanje, smetnje gutanja, duple slike, smetnje govora po tipu dizartrije često mogu pratiti ovakav poremećaj cirkulacije, ali ako se javljaju izolovano, mogu biti znaci nekih drugih bolesti. Osobe s nekoliko ishemijskih epizoda u dve nedelje koja su prethodila lekarskom pregledu, osobe s verovatnim kardijalnim izvorom embolusa (fibrilacija predkomora, mehaničke valvule, dilatativna kardiomiopatija, nedavni infarkt miokarda), simptomatskim suženjem karotidne arterije, disekcijom ili od ranije poznatim stanjima koja povećavaju sklonost stvaranju tromba trebalo bi hospitalizovati i u kraćem roku dijagnostički obraditi. Dijagnostika i lečenje Dijagnostičkom obradom registruju se potencijalno lečiva stanja koja povećavaju mogućnost nastanka moždanog udara. Treba učiniti neurološki i internistički pregled, EKG, rtg srca i pluća, laboratorijske analize krvi uz određivanje glukoze, holesterola (HDL i LDL) i triglicerida, UZV pregled srca i UZV doplerski pregled karotidnih i vertebralnih arterija. Po potrebi napraviće se CT ili MR mozga i angiografija (MR angiografija, MSCT angiografija, digitalna subtrakcijska angiografija). Cilj dijagnostičke obrade je da se otkriju faktori rizika, smanji njihov uticaj promenom načina života, leči ih lekovima ili operativno i tako da se spreči nastanak moždanog udara. Terapija je operativna u slučaju značajnijeg suženja karotidne arterije, a jedna od mogućnosti je ugradnja tzv. stenta. Lekovi Kod oštećenja zida krvnog suda trombociti (krvne pločice) se slepljuju i nakupljaju na mestu oštećenja. Tako se počinje stvarati aterosklerotski plak koji onda sužava lumen arterije smanjujući protok krvi. U većini slučajeva uvodi se terapija antiagregacijskim lekovima - acetilsalicilna kiselina, tiklopidin, klopidogrel, acetilsalicilna kiselina (aspirin) + dipiridamol - koji sprečavaju slepljivanje trombocita. U slučaju bolesti srca, naročito fibrilacije predkomora, koriste se antikoagulansi kao što su heparin i varfarin koji smanjuju mogućnost zgrušavanja krvi. Zbog preteranog uzimanja može doći do krvarenja u nekom delu tela, zato je potreban stalni nadzor (merenje tzv. protrombinskog vremena) i titracija doze leka. Možda će biti potrebni i drugi lekovi po preporuci kardiologa i antihipertenzivi, antidijabetici i lekovi za snižavanje masnoća iz grupe statina. Promena načina života Nužno je smanjiti telesnu težinu, povećati telesnu aktivnost, prestati pušiti, smanjiti unos alkohola (čaša vina na dan), regulisati krvni pritisak i glukozu u krvi. Vrlo je važna zdrava ishrana. Brojna istraživanja pokazala su da je najzdraviji način ishrane mediteranski, koji uključuje nezasićene masti (maslinovo ulje), mnogo voća, povrća, nesvarljivuh biljnih vlakana i ribe. Treba izbegavati jako zasoljenu i hranu bogatu zasićenim masnoćama i koncentrisanim šećerima.MAGAZIN VITA U NOVOM BROJU DONOSI:- Energija prirode - lečenje solju - Kloniranjem kose protiv ćelavosti - Zloćudne bolesti - 20 naprednih metoda lečenja - Trudnoća, šta se krije iza neobičnih želja - Alarmi za moždani udar - Vrtoglavica, ozbiljan simptom