Kako pobediti prolećni umor?

Ustajete mamurni i umorni, a niste sedeli do sitnih sati i niste se opijali? Ne paničite, jer je prolećni umor jedan od prvih &quot;vesnika&quot; nove sezone i organizmu je potrebno vreme da se tome prilagodi posle duge zime.Piše: Z. Ostojić - Joksović Izvor: novosti.rs Ako ovih dana osećate nervozu i borite se sa glavoboljom, ni to nije razlog za brigu jer sve to mogu biti simptomi ranog proleća. Proleće je najlepše godišnje doba jer se bude i priroda i ljudi, ali mnogi nisu u stanju da se odmah prilagode toj promeni. Iz trome zime, kratkih i tmurnih dana, nije jednostavno prihvatiti obilje energije koja preplavljuje organizam. Pa, umesto da se ljudi osećaju poletnije jer su dani sve duži i svetliji, često osećaju malaksalost. Prolećni umor nije bolest već privremeno stanje koje traje sve dok se organizam ne adaptira na novo godišnje doba. Koliko dugo će prilagođavanje da traje zavisi i od nas. Ipak, obratite pažnju ukoliko umor ne prolazi nakon dužeg perioda, tada bi trebalo posetiti lekara. Kod starijih i hroničnih bolesnika bi obavezno trebalo i proveriti terapiju koju uzimaju - naglašava psiholog i nutricionista mr sci. Jelena Subotić Krivokapić. * Kako da lakše podnesemo prelazak iz zime u proleće? - Većina osoba u proleće ulazi sa zalihama zimnice i nastavlja da jede &quot;tešku&quot; hranu, koja je neophodna zimi za zagrevanje tela. Te zimske zalihe se troše i zato što priličan broj ljudi na to tera nemaština. Ipak, u proleće takva ishrana nije preporučljiva jer organizam traži energiju, a digestivni trakt opterećen teškom hranom čini da se osoba oseća umornom, malaksalom, iscrpljenom. Po koži može da se javi osip, primetni su podočnjaci, kao i otoci na nogama. Spoljašnji uticaji dovode do učestalih glavobolja i promena raspoloženja, a smanjen unos vitamina, svežeg voća i povrća do pada imuniteta. U takvim okolnostima osoba postaje neotporna i na najbanalnije virusne infekcije, obično praćene kijavicom i drugim simptomima nalik prehladi. Zbog promene atmosferskog pritiska često dolazi do poremećaja i pada krvnog pritiska, a zbog neizbežnog stresa javlja se razdražljivost.* Dokle može da traje prolećni umor? - Kada se organizam u potpunosti adaptira na novo godišnje doba, nestaće svi simptomi karakteristični za prolećni umor. Prilagođavanje traje dve do tri nedelje, tačnije do trenutka kada se ustale temperature na plus 15 do 20 stepeni. Zapravo, organizam ne registruje promene po kalendaru, već po dešavanjima u prirodi, a temperaturne oscilacije su najočiglednije. * Šta bi trebalo preduzeti? - Dok se organizam ne prilagodi, neophodno je učiniti određene napore da bi prelazak iz zime u proleće bio što bezbolniji. Pre svega, trebalo bi smanjiti nivo stresa koliko je to moguće i ne reagovati baš na svaku neprijatnu sitnicu. Na taj način očuvaćemo neophodnu energiju za vitalnost organizma. Pravilno disanje je dobar način da se savlada stres, a podrazumeva duboki udisaj i lagani izdisaj nekoliko puta u toku dana. Veoma je važno da se dovoljno spava, najmanje šest i po do osam sati bez prekida. Primarna potreba organizma je da se, s početkom proleća, budi ranije, već sa svitanjem. Ako ne spavate dovoljno, osećaćete hroničan umor. Popodnevna dremka ne može da zameni noćno spavanje.* Koja rekreacija se preporučuje? - Što češće boravite napolju, lagano šetajte ili radite fizičke aktivnosti prilagođene starosnom dobu, jer to doprinosi revitalizaciji organizma. Na taj način se stimuliše cirkulacija, krvotok i limfotok, a dnevno svetlo podiže nivo serotonina. Boravak napolju povećava vitalnost, jača volju i motivaciju. Zbog vitamina D koji organizam ne može da sintetiše, posebno je važno boraviti na suncu. Naravno, ne u podne, kada je najjače. Dovoljno je i petnaestak minuta pre podne ili u popodnevnim satima. Važno je i što više i češće piti vodu koju zimi mnogi ne piju dovoljno, pa organizam pročistiti od nagomilanih toksina. Većina ljudi nije svesna, ali njihov organizam vapi za vodom. Da bi se &quot;sprali&quot; toksini nagomilani tokom metaboličkih procesa, moraju da je piju više. Tako stimulišu rad bubrega i povećaju filtraciju krvi pošto se ubrzava cirkulacija, bolje je snabdevanje tkiva i organa kiseonikom. Krvni pritisak se podiže do normalnih granica i tonizira celo telo. Ovo je veoma važno, jer samo očišćen organizam i oslobođen od toksina može da se pokrene na pravi način, da ima dobar krvotok i limfotok, pa samim tim i snažan imunitet. * Kakva bi trebalo da bude ishrana u ovom periodu? - Okrepljujuća i sa mnogo vitamina i minerala. Po mogućstvu šareno sezonsko voće i povrće kojem je sada vreme. Znači, nikako jagode koje kasnije stižu na našem podneblju, već rotkvice, zelena salata, mladi luk, tikvice, spanać, brokoli, šargarepa i sve namirnice karakteristične za rano proleće. One su pune minerala i vitamina koji su svima potrebni, a priroda je sve sama dobro uredila da nema potrebe da se krše njena pravila. Uopšte nije slučajno to što se lubenice javljaju usred leta, tokom velikih vrućina, kada je organizmu stalno potrebna tečnost. Dakle, jelovnik uskladite sa godišnjim dobom.