Utorak: Njujorške zvezde i Spejs šatl

Njujork ima Spejs šatl, a NASA ga nema, sve četri letelice Američkog svemirskog programa sad su penzionisane, i jedna je parkirana baš ovde u Njujorku.Spejk šatl je izložen na nosaču aviona negde u visini 42. ulice. Malo istočnije na istoj ulici parkirane su i mnoge zvezde ovog US Opena, tu je glavni hotel.Ni Spejs šatl ni igrače nije lako videti za džaba, letelica je 32 dolara i skrivena je ispod bele nadstrešnice, a večerašnji mečevi na Artur Eš stadionu koštaju i više no obično.Regularnih karata za večeras već odavno nema, ali pošto igraju sestre Venus protiv Serena, i one preprodajne karte su paprene. Dnevni mečevi zagazili su u noć, Čilić i Conga dogurali su do petog seta, sve kasni i svuda je gužva. Hiljade koji su imali dnevne karte pokušavaju da izađu, hiljade koji imaju noćne karte pokušavaju da udju. Manje-više ista scena kao pred vratima metroa, samo 10.000 puta gore. Meč između dve sestre je na kraju počeo tiho i jednostavno, nije bilo velikih vatrometa niti uvoda. Svi poznatiji teniseri na ovom turniru rekli su šta misle o ovom rivalstvu, nije tokom konferencija za štampu bilo spasa od pitanja na tu temu. Đoković je bio jednostavan i svaki put odgovorio isto: &quot;Ja ne bih mogao da igram protiv svog brata, divim im se kako mogu toliko dugo godina da se bore jedna protiv druge, na tako visokom nivou&quot;. I publika se čini podeljenom, navijaju za obe sestre podjednako, svaki ishod večeras ima svoju težinu i tenisku važnost. Posle dva seta, neočekivano izjednačen meč, starija sestra Venus čak je bila dominantnija. Međutim, Serenina pobeda u trećem setu potvrdila je očekivanja većine novinara, bilo je napeto doduše, obe sestre pauze između gemova provodile su u nekom polu transu, zatvorenih očiju.Čudan je osećaj sedeti na 50-ak metara od mogućeg budućeg predsednika ove zemlje. Odmah pored TV komentatora, kao i svake godine, poznati Njujorčanin milijarder Donald Tramp je bez velikih promena na licu gledao ceo meč. U ovom gradu -- njegovom gradu -- ga već dugo godina baš nešto i ne vole, bar ako je sudeći po zvižducima koje na US Openu uvek dobija. I novinari se ponekad ne razumeju baš najbolje, primetili smo pred večerašnji meč između Novaka Đokovića i Španca Felisijana Lopesa. Ima nas članova medija ovde oko 1.500 pa je za očekivati da se ponekad ne razumemo. Problem je bio jezičke prirode, glume novinari da su iz nekih drugih zemalja da bi dobili karte koje im ne pripadaju. Vele kakve veze ima da li je Španija, Argentina ili Venecuela, sve je to isto. Na malo manjem nivou priznajemo da i bivša Jugoslavija ovde po potrebi preliva svoje bivše republike iz jedne u drugu. Na kraju sve te priče ipak retko uspevaju, preko puta teniskog centra decenijama stoji ogroman globus sa iscrtanim državama, lepo se vidi šta je gde.Tramp je ostao samo jedan meč, predsednički kandidat podržao je dve američke legende, tako i treba. Njegov boks je posle potpuno promenio postavu za Đokovićev meč. I TV komentatori su se promenili, sad je za mikrofonom bio Džon Mekinro koga smo malo pre početka Đokovićevog meča sreli u hodniku, sluša hip-hop muziku glasno na telefonu dok brzo hoda spuštenog pogleda. I dalje izgleda mladoliko, i likom i odećom. Već tokom prvog seta, borbe za sedišta bile su mnogo lakše nego u prethodnom meču. Lakše se diše, što kaže ona naša stara reklama. Imate gde da spustite stvari, ne mora sva da bude u krilu. Ceo prvi set brzo je proleteo, publika nije mnogo ustajala na noge, Đoković je igrao skoro perfektan tenis, prošlo je 22 minuta pre no što se Lopes i upisao na semafor. Đoković nas je upozorio na konferenciji za štampu prekjuče da Lopes ne oprašta -- jedan slab gem je dovoljan da stvari krenu nizbrdo. Tako je bilo u drugom setu, zamenili su uloge naša dva tenisera, Lopes je u ovom setu vodio priču, krajem seta pesnicom lupa o grudi, publika ga imitira, i stari i mladi.Treći set počinje dosta tiho, najduži gem, najduža borba, publika nema prilike da se raspriča. Đoković je uporno čekao i dočekao nekoliko prilika, Lopes je opasaa na mreži, ali mu je ista ta mreža za dlaku par puta došla glave i reketa. Oba tenisera su večeras na momente gubili strpljenje, to je valjda normalno za kasan tenis koji se lomio hoće li neće li u peti set. Obično peti set zvuči primamljivo, ali možda ne baš posle jedan ujutro. Navijanje se pretapalo iz jednog u drugog igrača, Lo-Pes-No-Le, Lo-Pes-No-Le, i na kraju sa brzim taj-brejkom na vrlo brzom Artur Aš stadionu. Đoković je u četiri seta ušao u polufinale US Opena.Mada je stadion pri kraju meča već bio dosta prazan, oni najuporniji ostali su pri svojim sedištima na samom vrhu stadiona do samog kraja. Možda su to bila sedišta za koja su ranije morali dosta da se bore, ili su ih možda papreno platili. Ima čari gledati tenis sa velike visine, daleko od najskupljih karata dole na dnu, i doživeti taj ogroman teniski prostor nekako sam za sebe, samo ti i dva vrhunska tenisera.