Na svom trećem učešću na prvenstvu sveta reprezentaciju države koja je započela rat na fudbalskoj utakmici predvodiće dva nesuđena i jedan nekadašnji igrač Crvene zvezde.

Put do Brazila

Honduras je kvalifikacije počeo neubedljivo, u svojoj kvalifikacionoj grupi u prvih pet utakmica uspeli su da postignu samo četiri gola, i to sve u mečevima sa nejakom Kubom. U poslednjem kolu bila im je potrebna pobeda i ceh je platila Kanada. Pobedili su sa 8:1 i plasirali se u narednu fazu,

U poslednjem kvalifikacionom krugu problem je bila odbrana. Honduras je u deset utakmica primio 12 golova, ali su uspeli da se kvalifikuju zahvaljujući napadačima i očajnim igrama Meksika u ovom periodu.

U poslednje tri utakmice osvojili su sedam bodova i kao treći u CONCACAF kvalifikacijama otišli direktno u Brazil, ispred Meksika koji je morao u baraž.

Ključni igrači

Za razliku od prvenstva 2010. godine kada su postigli samo jedan gol Hondurašani će ovog puta više očekivati od napadača. Džeri Bengston i nesuđeno pojačanje Crvene zvezde Karlos Kostli nisu preterano poznata fudbalska imena ali su u kvalifikacijama bili izuzetno efikasni i selektor Suares polaže velike nade u njih.

Najzvučnija imena u timu zadužena su za defanzivne zadatke i igraju na Ostrvu. Vilson Palasios je jedna od pogrešnih procena Crvene zvezde, igrač za koga “crveno-beli” nisu želeli da plate obeštećenje je završio u Totenhemu.

U Londonu je proveo zlatne dane svoje karijere, a trenutno u Stouku redovno igra na poziciji zadnjeg veznog. Uz njega u Premijer ligi igra i Mejnor Figeroa, 31-godišnji fudbaler koji u Halu pokriva pozicije štopera i levog beka.

Figeroa je 2008. iz Hondurasa došao na pozajmicu u Vigan, gde trenutno igra i treće najzvučnije ime ovoga tima Rodžer Espinosa.

Budući heroji

Najveći fudbalski talenat ove centralnoameričke zemlje je 21-godišnji krilni fudbaler Endi Nahar. Sa 13 godina je poput mnogih Hondurašana sa porodicom otišao u Ameriku pa je prvi profesionalni ugovor potpisao sa Di Si Junajtedom.

U svojoj prvoj sezoni u MLS ligi proglašen je za rukija godine, njegov talenat je primećen i u Evropi pa je za njegove usluge Anderleht platio tri miliona evra.

Osim Nahara u sastavu Hondurasa nema mnogo mladih fudbalera, ali “plavo-beli” sigurno mnogo očekuju od 25-godišnjeg defanzivnog veziste Arnolda Peralte koji je posle nekoliko odličnih sezona u Hondurasu potpisao ugovor sa posrnulim Rendžersom, koji se trenutno bori za povratak u vrh škotskog fudbala.

Zvezda

Vilson Palasios se posle pet godina u Olimpiji iz Hondurasa preselio u Englesku, gde igra i danas. Pre nego što je iz Olimpije prešao u Birmingem bio je nuđen Crvenoj zvezdi, ali se crveno-beli nisu dogovorili sa njegovim matičnim klubom oko obeštećenja.

Posle ne tako uspešne polusezone u Birmingemu defanzivni vezista je postao veoma bitna karika u Viganu i tako privukao pažnju najvećih klubova, Tada prelazi u Totenhem, gde je u narednim godinama igrao standardno pre transfera u Stouk.

Palasios je odličan u duelima, dobro igra glavom i odlikuje ga odličan osećaj za start. Potiče iz fudbalske porodice, braća Džoni i Milton su defanzivci, dok je jedini član porodice kome primarni zadatak nije odbrana Džeri, napadač kostarikanskog Alahunensea. Sva četvorica su bili u nekom trenutku članovi reprezentacije.

Selektor

Luis Fernando Suares je pre postavljanja na čelo reprezentacije Hondurasa celu trenersku karijeru proveo u Južnoj Americi. Kolumbijac je prve trenerske korake načinio u Atletiko Nasionalu, klubu u kome je proveo skoro celu igračku karijeru. Već u prvoj sezoni odveo je svoj tim do titule šampiona Kolumbije.

Suaresu ovo nije prvi selektorski posao, pre Hondurasa je uspešno predvodio tim Ekvadora, koji su 2006. godine pobedama protiv Kostarike i Poljske došli do osmine finala Svetskog prvenstva, što do danas ostaje njihov najveći uspeh na Mundijalima.

U Hondurasu je odlično sproveo smenu generacija. Neki od ključnih igrača sa prethodnog Mundijala poput nekadašnjeg napadača Intera Davida Suasa i najboljeg strelca reprezentacije Cesara Pavona nisu u timu otkad je on selektor.

U timovima koje vodi uvek stavlja do znanja igračima da je on taj koji odlučuje, pa je tako pred prvenstvo izjavio da je sa spiska igrača koji će igrati u Brazilu odstranio dvojicu fudbalera sa izraženim egom.

Taktika

Zamislite ekipu koja igra staromodni ostrvski fudbal, obucite je u “plavo-bele” dresove i dobićete Honduras. Suares forsira jako specifičnu verziju formacije 4-4-2 sa tri zadnja vezna.

Uz već pominjane zvezde tima Palasiosa i Espinosu tu je i Luis Garido, donedavno prvotimac Crvene zvezde. Najkreativniji vezista je mladi Endi Nahar, a napadački duo čine visoki Karlo Kostli (190 cm) i Džeri Bengston (187 cm).

Centralnoamerički predstavnik u grupi H često će preskakati sredinu terena, pokušavaće da osvoji teren uz pomoć svojih stamenih napadača. Bengston i Kostli će biti velika pretnja u prekidima, a od veznog reda se očekuje veliki broj pretrčanih kilometara i mnogo oštrih startova.

Visoki napadači koji se ne plaše kontakta, vezni red koji ne prestaje da trči, igrači kojima oštri startovi nisu strani. Honduras u timu nema igrače koji poseduju vrhunsku tehniku, potezi Palasiosa i društva neće završiti na TV špicama, ali je jedno sigurno, “plavo-beli” će i protiv najboljih timova skupo prodati kožu.

Istorija

Evropa je i dalje pričala o prošlogodišnjim studentskim protestima, navijači Milana su i dalje slavili titulu šampiona Evrope, a Honduras je jula 1969. godine ratovao sa El Salvadorom.

Dve reprezentacije su odigrale međusobne mečeve 8, 15. i 26. juna, a na svakoj utakmici viđeno je sve više sukoba i nasilja između navijača. Na dan poslednje utakmice El Salvador je prekinuo diplomatske kontakte sa Hondurasom, a 14. juna vazdušne snage El Salvadora napale su Honduras. Pravi uzrok rata je loše finansijsko stanje više od 300.000 Salvadoraca koji su živeli u Hondurasu.

Rat je završen sa 3.000 žrtava, ekonomski problemi Salvadoraca u obe države su povećani, a zaliv Fonseka koji je takođe bio predmet sporenja pripao je Hondurasu. Normalni diplomatski odnosi dve zemlje uspostavljeni su tek 2006. godine.

Kada smo kod striktno fudbalske istorije Honduras je uz Kostariku najuspešnija centralnoafrička država. Prvenstvo Centralne Amerike osvajali su tri puta, a isto toliko puta su pobeđivali na fudbalskom turniru centralnoameričkih igara.

Verovatno najveći uspeh u istoriji Honduras je ostvario 2001. kada su “plavo-beli” pozvani da gostuju na Kopa Americi. Domogli su se trećeg mesta pobedom na penale protiv Urugvaja, a najznačajniji momenat na turniru bilo je izbacivanje Brazila u četvrtfinalu.

Najveći klub u Hondurasu je Olimpija koja uz 28 titula u domaćem prvenstvu ima i dve titule šampiona COCACAF Lige šampiona. Dominaciju Olimpije najbolje oslikava podatak da je do sada odigrano 50 prvenstava, a po broju titula na drugom i trećem mestu su Motagua i Real Espanja sa 12 odnosno 11 naslova prvaka.

Slavni dani

Jugoslavija – Honduras 1:0 grupna faza Svetskog prvenstva
24. jun 1982. Saragosa (Španija)

Honduras je posle dva remija u prva dva meča na Mundijalu imao dva boda i u slučaju pobede favorizovanih Španaca nad Severnom Irskom i remi sa Jugoslavijom ga je vodio u drugu fazu.

Imao je “La Bikolor” nekoliko sjajnih šansi, Dragan Pantelić je bio na visini zadatka, Jugoslavija je kontrolisala igru, ali su lopte uglavnom išle pored gola. Činilo se da će Honduras uzeti bod, sve do 88. minuta.

Miloš Šestić je dobio loptu na desnoj strani, prošao između dva protivnička fudbalera, promenom pravca izbacio još jednog, a onda ga je protivnički defanzivac oborio u šesnaestercu. Vladimir Petrović je stavio loptu na kreč i bio neumoljiv. San “plavo-belih” je bio gotov.

Sastavi
Honduras: Arsu, Vilegas, Bulnes, Kostli, Dramond, Maradiaga, Krus, Zelaja, Porfirio, Betankur, Figeroa
Jugoslavija: Pantelić, Zajec, Stojković, Krmpotić, Jovanović, Gudelj, Petrović, Šljivo, Sušić, Vujović, Šurjak



Honduras – Brazil 2:0 četvrfinale Kopa Amerika
23. jul 2001. Manizales (Kolumbija)

Honduras je kao gost na Kopa Americi uspeo ne samo da izbaci već i da potpuno nadigra favorizovani Brazil u četvrfinalu. Dva gola za plavo-bele postigao je Saul Martines, a Brazilci su na kraju meča mogli da budu sasvim zadovoljni rezultatom, s obzirom da su reprezentativci Hondurasa promašili nekoliko odličnih šansi.

Sastavi:
Honduras: Valjadares, Karsamo, Kabaljero, Peres, Medina, Leon, Bernandes, Garsija, Tusios, Gevara, Martines
Brazil: Markos, Beleti, Kris, Huan, Luisao, Žunior, Eduardo Košta, Emerson, Denilson, Aleks, Giljerme



Honduras – Urugvaj 2:2 (5:4 penali) meč za treće mesto, Kopa Amerika
28. jul 2001. Bogota (Kolumbija)

U polufinalu domaćin Kolumbija bila je bolja od gostiju iz Centralne Amerike, ali je u meču za treće mesto Honduras uspeo da savlada Urugvaj. Martines i Isagire su dva puta doveli Honduras u vođstvo, ali su Urugvajci vrlo brzo uspevali da izjednače.

Posle četiri gola u prvom poluvremenu, u drugom delu meča bilo je mirno pa su penali odlučili pobednika. “Plavo-beli” su bili nepogrešivi sa 11 metara, pa je promašaj Karlosa Gutijeresa u drugoj seriji doneo bronzu Hondurasu.

Sastavi
Honduras: Enamorado, Kabaljero, Peres, Isaguire, Morales, Bernandes, Garsija, Pineda, Tusios, Gevara, Martines
Urugvaj: Berbia, Bisera, Sorondo, Dijas Gutijeres, Peres, Martines, Lemos, Dadomo, Guljmon, Estojanof