Melburnator
Leto u punom sjaju. Botanička bašta u Melburnu. Taman da sedmostruki šampion Melburna „prošeta pehar“.
Nije se možda Novak, kao ni mi, dovoljno naspavao posle velike noći u Rod Lejver areni, ali stigao je da ispuni svoju obavezu.
Nisu mi se još slegle ni emocije posle demoliranja Nadala. Kaže samo da mu je pao kamen sa srca.
Kome nije? Meni je, doduše, pao već kad sam video kako veze po terenu još u prvom setu meča sa Rafom. Od tada, znao sam, ništa ne može da ga zaustavi.
Tiskali su se roditelji sa decom, brojni njegovi navijači, poput čuvenog Munje, Vladana Rovčanina. Čovek sa navijačkom perikom u bojama srpske zastave, rodom iz Pljevlja, potom život u Beogradu, pa sada u Sidneju.
„2650 dolara dao sam da dođem da ga gledam ovde. Kod mene je tako, osam grend slemova na kojim sam gledao Novaka, osam pobeda i Masters u Šangaju. Šta ćeš više?“, kaže Vladan.
Legenda od čoveka. U ruci ponosno stiska najvredniji suvenir nedeljne večeri, reket kojim je Novak torpedovao Rafu. Potpisan, Drugi u njegovoj kolekciji Noletovih reketa.
„Daj majtore da malo i ja dotaknem istoriju“, našalio sam se slikavši se sa pobedničkim reketom.
Novak je došao polagano, dovezli su ga ga bagijima, čula se vriska navijača kada je stigao. Strpljivo potpisivao svima, slikao se sa mališanima, radovao se zajedno sa njima.
Bio je raspoložen i za šalu.
„Šta si sanjao Novače?, pitao ga je kolega Ozmo.
Odgovor je bio „noletastičan“:
„Sanjao sam noćas da te nema....“ zapevao je onu od Bjelog Dugmeta da bi mu i Željko Bebek pozavideo.
Kaže Nole sad ga čekaju pelene, porodične obaveze, sin i ćerka, supruga. Teniski reket odlaže sa strane, na neki period. Sin Stefan mu je čestitao na pobedi na svoj način.
„Reagovao je odlično, međutim, on je više bio zainteresovan da mi pokaže kako se spušta biciklom nizbrdo. Samo mi je rekao, ‚bravo, bravo tata, ali vidi sad ovo‘. Tako da je to bitnije i stvarno, nekako mi uvek donese osmeh na lice“, otkrio nam je Đoković.
Eto ga, kaže uskoro i u Srbiji. Da proslavi sve ovo sa porodicom, prijateljima, najmilijima. Biće tamo vremena za sve, jer kaže da će na teren, najverovatnije, tek u Indijan Velsu.
Sunce nad Melburnom prži, novinari i fotoreporteri se potiskali u hladovine, Novak se smeši sa velikim srebrnim peharom u rukama. Pozira. Leži na travi, čuči, stoji. Kako mu lepo „čuči“ ovaj pehar. Njemu, izgleda, omiljeni. Kako ne bi bio kad ga je sedam puta osvajao? Znači, ima neka tajna veza, da parafraziram opet stih iz pesme „Bijelog dugmeta“.
Odlazi Novak, nasmejan, vedar. Marjan Vajda je koju prozborio sa namam, vidno zadovoljan, ushićen, kao i Noletov fizio Ulises Badio.
„Novak zaista svim srcem želi da bude najbolji“, kaže Marjan udarajući se pesnicom po grudima.
Kakav ste tandem, Marjane. Svi da vam pozavide.
Završi se i fotosešn, Novaka odvezoše specijalnim turnirskim vozilom, krenusmo u šetnju sa prijatljima odavde, ljudima koji su mi olakšali život u Melburnu u ove dve nedelje koliko je Novakova misija trajala.
Sad se pune koferi. Sad se vraćamo u zimu Beograda. Napunjenih baterija zbog Novakovog veličanstvenog trijumfa.
Goodbye, Melbourne. Ostavljamo te u dobrim rukama. Još barem godinu dana bićeš u vlasti Novaka, Melburnatora. Nećeš imati boljeg gradonačelnika! Garantovano!
Možda vas zanima
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
