Hram Svetog Save: "Takve kupole nema ni u Rusiji"

Ruski umetnici, predvođeni ruskim akademikom Nikolajem Muhinom, privode kraju radove na izradi mozaika za kupolu u Hramu Svetog Save na Vračaru. Sada je na redu druga faza — izrada oltara.

Izvor:
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Piše: Olivera Ikodinović

Izvor: rs.sputniknews.com

Iako tek predstoji pronalaženje donatora i ugovaranje mozaika u potkupolnom delu i oltaru, Muhin je već započeo sa razradom idejnog rešenja tih kompozicija.

„Počeo sam na tome da radim, jer ako budemo čekali da se sve dogovori i ugovori nećemo uspeti da završimo posao do 2019. godine, kada je planirano svepravoslavno osvećenje Hrama povodom 800. godišnjice dobijanja autokefalnosti Srpske crkve“, kaže Muhin.

Postavljanje mozaika u kupolu Hrama počeće polovinom aprila, a biće završeno do kraja ove godine.

Danas su u velikoj meri pripremljeni mozaici Hrista Spasitelja, Presvete Bogorodice, delovi slika Svetih apostola i tropara, koje će biti postavljene u kupolu Hrama. Centralni deo kompozicije sa likom Spasitelja spreman je za slanje sredinom aprila u Beograd, da bi se nakon ugradnje lifta i druge opreme počelo sa njegovim fiksiranjem u kupolu Hrama.

Radi se o najvećoj kompozicija Hristovog Vaznesenja na svetu, na kojoj trenutno radi više od sto umetnika koji ručno spajaju komadiće obojenog i zlatnog stakla i prirodnog kamena veličine centimetar, centimetar i po. Proverava se svaki kamenčić, svaki staklić i strogo se vodi računa o svakoj nijansi. Tako nastaje slika za kupolu koja će u prečniku imati čak 30 metara. Mozaik za kupolu teži 40 tona, a svako pričvršćeno parčence mozaika može da izdrži opterećenje od čak 20 tona! Površina kupole je 1.230, a oltara 3.167 kvadratnih metara.

„Kupola za Hram je jedinstvena u svetu. U Rusiji takve kupole nema i nikada je nije bilo. Ali Bog je tako odredio da počnemo od Srbije“, dodaje Muhin.

Ruski umetnici koji rade na izradi mozaika za kupolu taj deo posla će završiti u julu i spremni su da odmah posle toga uđu u drugu fazu radova. Njima bi mogli da se pridruže i beloruski mozaičari, ikonopisci i freskopisci, koji su već izrazili želju da učestvuju u ukrašavanju najvećeg hrama na Balkanu.

„Kupola je deo Hrama, a glavni deo je oltar. Kada uđete u Hram da biste videli kupolu potrebno je da prođete minimum 50 koraka, a prvo što vernik vidi pri ulasku je lik Spasitelja. To je, u suštini, i ideja ovog Hrama. Podsetiću, kada je 2014. godine raspisan konkurs za izradu projekta mozaika, na kojem smo mi pobedili, zadatak je bio da se ponudi rešenje ne samo za kupolu, već i za deo oltara. Jer kupola ne može biti bez oltara, ni oltar bez kupole“, priča Muhin.

Kako kaže, veličina glave Svetitelja u oltaru biće četiri metra, a raspon ruku 17 metara i 35 centimetra.

„I to nije moja želja, tako diktira arhitektura Hrama“, dodao je on.

Ako dobije ugovor za izradu oltara, Muhin je izrazio i želju da Hramu donira mozaike u lunetama iznad zapadnog ulaznog portala. Reč je o mozaicima Svetog Save, Svetog Simeona Mirotočivog i Svetih Ćirila i Metodija.

Svi mozaički radovi se trenutno obavljaju u ateljeu u Moskvi, u nekadašnjem magacinu Muzeja savremene umetnosti. To je najveća radionica za izradu mozaičkih kompozicija u svetu. Ta prostorija je opremljena metalnim postoljima, koja su specijalno napravljena za realizaciju ovog projekta. Na ta postolja se postavljaju kompozicije pomoću građevinskih skela u više nivoa, koje su opremljene svime što je neophodno za testerisanje, rezanje i klesanje smalta (kobaltnog raznobojnog stakla), spravljanje smese za pričvršćivanje smalta, stolovima za suvo postavljanje, specijalnim skladištima za čuvanje i drugim pomoćnim prostorijama.

Prostorije su specijalno osvetljene, sve su pod kamerama i obezbeđene su.

Sav materijal od kojeg se sklapaju mozaici je ruski i, kako navodi Muhin, ni po čemu se ne razlikuje od italijanskog, grčkog ili libanskog. Staklo stiže iz Sankt Peterburga i Moskve i čak je po nekim parametrima bolje i elastičnije od onog iz uvoza.

Stručnjaci ističu da ni na jednom mestu umetnici našeg vremena nisu imali ovako grandiozan zadatak stvaranja tematskog mozaika na ogromnoj zakrivljenoj kupoli i da nigde u svetu nema ovakvog nivoa izrade mozaika u čijem stvaranju učestvuju akademski umetnici.

U ateljeu je trenutno uposleno oko 100 vrhunskih umetnika, podeljenih u osam brigada, koje nadgleda Muhin i njihov nekadašnji profesor, akademik Jevgenij Maksimov. S obzirom na grandioznost i kompleksnost zadatka, oni nemaju umetničku slobodu. O svakom detalju strogo se vodi računa.

„Atmosfera u našem kolektivu je izvanredna. Tim nije skupljen sa ulice, već smo birali umetnike koji imaju iskustvo. Svi oni su završili Rusku akademiju umetnosti u Moskvi ili Sankt Peterburgu. Neki danas predaju na akademiji, drugi rade sopstvene projekte, mozaike, ikone, freske i svi oni znaju sve procese i tehnologije rada. Oni su sada maksimalno posvećeni ovom poslu. Nemaju radno vreme i svako dolazi po potrebi. Imaju sve uslove za rad — sobe za presvlačenje, kutak za ručavanje… Pripreme su rađene ozbiljno i studiozno. Tri meseca je Moskovski međunarodni fond pomoći Uneska pripremao ovaj prostor, dok smo mi za to vreme crtali skice. Radilo se bez predaha, kupovali su se materijali i opremao se prostor. I dalje sve ide kao podmazano. Na vreme dobijamo materijale, plate se redovno isplaćuju“, kaže Muhin.

Bez finansijske nadoknade trenutno rade samo Muhin i profesor Maksimov. Manjak u kasi je nastao zbog devalvacije rublje.

Ipak, ističe Muhin, ruski energetski gigant „Gaspromnjeft“ dao je život ovom projektu.

„Ruska kompanija ’Gaspromnjeft‘ dala nam je mogućnost da radimo ovaj veliki projekat i želim da im se na tome zahvalim“, rekao je Muhin.

Podsećanja radi, „Gaspromnjeft“ je donirao četiri miliona evra za izradu unutrašnje dekoracije kupole beogradskog Hrama, u okviru programa podrške humanitarnim projektima u oblasti kulture i očuvanja istorijskog nasleđa Srbije.

Sada se čekaju novi donatori, koji će pomoći drugu fazu radova — izradu oltara.

Prati B92 na Viberu

Ostalo

Slavni fotograf Pjer Gonor stigao u Beograd

„Divan je osećaj predstaviti se Beogradu", izjavio je prilikom posete Institutu Servantes nagrađivani fotograf Pjer Gonor, čija će izložba „Ukorenjeni" biti otvorena u četvrtak, 21. septembra u 19 časova u galeriji instituta.

Ostalo utorak 19.09. 15:40 Komentara: 0
strana 1 od 765 idi na stranu