"Jezgro Slobodne zone su i dalje angažovani filmovi"

Gost Kažiprsta B92 i Tatjane Aleksić bio je Rajko Petrović, selektor filmskog festival Slobodna zona, koji ove godine obeležava desetogodišnjicu postojanja.Osim Beograda festival Slobodna zona se dešava ove godine i u Nišu i Novom Sadu. U Novom Sadu u bioskopu Arena i Muzeju savremene umetnosti Vojvodine a u Nišu &ndash; Niški kulturni centar i bioskop Vilin grad.Pored filmova koji će obeležiti ovogodišnji festival, on se osvrnuo na početke festivala, tadašnja očekivanja, način selekcije ali i na kredibilitet festivala koji iz godine u godinu samo raste. Povod za gostovanje jeste deset godina festivala Slobodna zona što nije mala stvar, naročito u Srbiji. Kako je izgledalo ovih 10 godina? Čitao sam pre nekoliko meseci tekst Marka Popovića koji je bio prvi selektor festivala, koji je počeo tekst podsećajući se sintagme &ldquo;Beograd je svet&rdquo;. Onda je napravio paralelu između 2005. i 1997. godine pokušavajući da napravi analizu da li smo stigli tamo i da li se nalazimo u okruženju koje smo želeli i zamišljali na tim protestima. On je otvorio nekoliko pitanja bez da je dao neki konkretan odgovor. Sigurno da jesmo, ali se nismo nadali da će biti veleobrta i da ćemo se naći u ovakvoj verziji budućnosti o kojoj smo sanjali. Nije lako imati ovakav tip festival, dokumentarni i angažovani film i izdržati deset godina, održati kredibilitet, ljudi vam veruju i poštuju vas i sada otvarate festival u Sava centru? Katarina Živanović, koja je tada bila direktorka Fonda B92 i Marko Popović koji su osnovali festival, su ga postavili na superzdrave osnove i bilo je lako nastaviti u tom programskom i koncepcijskom smislu. Što se tiče filmskih festivala i odnosa prema publici, najvažnije je da selekcija bude &ldquo;poštena&rdquo; i da nije neka vrsta prevare i šta u PR kampanji obećate - gledaoci to i dobiju. Tako se stvara veza, poverenja između festivala i gledalaca. Slobodna zona je rasla i raste iz godine u godinu, pa je prošle godine imala 17.000 gledalaca što je uspeh za festival angažovanog filma koji pripada porodici festivala o ljudskim pravima. Sava centar i Nik Kejv su posledica činjenice da je prošle godine film o Slavoju Žižeku bio rasprodat sedam puta. Onda smo se upitali a i drugi su nam sugerisali da kada imamo takvu vrstu filmova koji izazivaju interesovanje publike odemo u Sava centar.Kakva je vrsta filma &ldquo;20.000 dana na zemlji&rdquo; da li je to samo film o Niku Kejvu ili tu ima nešto više? To je pre svega dokumentarni film, režiran na specifičan način i želi da nam predstavi Kejva kao pripovedača kao jednog kreatora specifičnog sveta koji prevazilazi okvire muzike i njegove poezije. Moj utisak je da, ma koliko su reditelji hteli da ga predstave kao običnog, ipak je to Nik Kejv. Pogotovo u momentima kada vidimo da on stvara, jasno nam je o kakvoj je magiji reč i to je nešto što ne može da se objasni i dolazi iz njegovog genija koji nosi sa sobom. Prodaja ide odlično, mi smo objavili demanti pre dva dana, karata ima, i karte mogu da se kupe kod Eventima i uvek na blagajni Sava centra. To je jedan od filmova koji budi najveće interesovanje ali ne treba zaboraviti i zanimljivi &ldquo;Boyhood&rdquo;. Po čemu je taj film specifičan? Sniman je 12 godina, ima ukupno 39 snimajućih dana za tih 12 godina. Roditelje su glumili Patriša Arket i Itan Houk, i toliko su se vezali za taj film da nisu želeli da se snimanje ikada završi i premijera dogodi. Film je izazvao veliku histeriju kod publike i kritike i dosta se polemiše da li je toliko genijalan ili ne. Po meni jeste, vredi ga videti posebno u Beogradu, i mi smo kao organizatori ponosni što smo ga dobili.Još jedan zanimljiv film je animirani &ldquo;Da li je visok čovek srećan&rdquo;? Veliki reditelj Mišel Gondri je svoje dokumentovane razgovare koje je obavio sa najčuvenijim antiglobalistom na svetu, Noamom Čomskim je pokušao da animira i to su razgovori koje su oni vodili na najrazličitije teme ali su se dotakli savremenog sveta i problema sa kojima živimo. Interesantno je da je film animiran, da je nastao na osnovu dokumentarnog materijala i ono što je zanimljivo jeste da su razgovori vrcavi i inteligenti i verujem da će privući veliku pažnju publike, pošto nema druge reprizne projekcije. Dokumentarni film Vima Vendersa &ldquo;So zemlje&rdquo; je doživeo desetominutne ovacije na filmskom festival u Kanu. To je film o Sebastijau Selgadu, njegovom prijatelji i čoveku koji ima interesantnu biografiju. On je 20 godina proveo na različitim ratištima a onda se posvetio fotografisanju prirode. Odlazi na najudaljenije tačke sveta i Vim Venders pokušava na tom tragu nešto da nađe. Naglasio bih da nam je Boris Buden gost selektor ove godine na festival i on ima selekciju od tri filma &ndash; &ldquo;1971&rdquo; Džoana Hamiltona. Priča u kojoj se mogu praviti paralele sa Vikiliksom i Snoudenom. To je grupa građana koja je 1971. godine odlučila da iz arhiva FBI iznese podatke o nedozvoljenoj kontroli američkih građana i objavila ih je u medijima. Do sada niko nije znao njihov identite sve do filma. Došao sam do zaključka da kada se neke stvari događaju u društvu jednom ili dva puta normalno je za očekivati da će se desiti treći i četvrti put.Kako biraš filmove, kako praviš repertoar? Branka Pavlović i ja zajedno pravimo selekciju. Važno nam je da film tematski bude angažovan i da u kinematografskom smislu ima vrednost i može da komunicira s publikom. Izbegavali smo filmove koji su tematski bili zanimljivi ali su bili loše urađeni na kinematografskom planu. S godinama kako podrška festivalu varira, jer festival je i dalje projekat Fonda B92 i nema zagarantovana sredstva i svake godine se menja. Dobar deo budžeta moramo da napunimo od prihoda od karata, malo smo se okrenuli mejnstrimu, otud i film &ldquo;20.000 dana na zemlji&rdquo; ili &ldquo;Boyhood&rdquo;ali je i dalje jezgro festival angažovani filmovi koji pokreću aktuelna pitanja, ne samo u svetu već su i u korelaciji s onim što se događa kod nas u društvu, pa tako imamo film &ldquo;Suđenje u Mađarskoj&rdquo;. Pre dve godine smo prikazali film koji obrađuje temu suđenja neonacističkoj grupi koja je ubila nekoliko Roma i petogodišnje dete i ovaj film je lakmus ili reper šta se dešava trenutno u Evropi. Jačanje desnice i posle filma ćemo organizovati noćne razgovor na temu &ldquo;Tihe vode desnice&rdquo; da saznamo koje su to okolnosti koje takvim grupama daju pravo da mogu da reaguju i izvršavaju takvu vrstu zločina. Koje su teme dominantne u svetu kada je dokumentarni angažovani film u pitanju? Najrazličitije, od socijalnih i ekoloških problema do ekonomskim. Imamo dva filma koji se zovu &ldquo;U potrazi za Vivijan Majer&rdquo; i &ldquo;Potraga za Felom&rdquo;. Ovaj drugi je film o Feli Kutiju, jednom od najznačajnijih afričkih muzičara, tvorcu afrobita i nekome ko je doprineo demokratskim promenama u Nigeriji. A &ldquo;Finding Viviane Mayer&rdquo; je film o ženi koja je ceo život provela kao kućna pomoćnica a u svoje slobodno vreme opsesivno fotografisala. Autor filma je došao do tih negative kojih je bilo bukvalno 100.000 i otkrio je jednu fenomenalnu fotografkinju a ovo je prilika za beogradsku publiku da se upozna s njenim radom ako već nije. Ovo se sve nadovezuje na &ldquo;Searching for Sugerman&rdquo;, to je neka tendencija.Slobodna zona počinje 7. novembra ali pre toga, 5. novembra nas očekuje premijera filma &ldquo;1989&rdquo; koji je posvećen rušenju Berlinskog zida? Ove godine se obeležava 25 godina od pada Berlinskog zida i mi smo imali sreću das mo odabrani kao partnerski festival iz Srbije. Radi se o svetskoj premijeri filma &ldquo;1989&rdquo; koju organizuje jedan od najboljih festival dokumentarnog filma &ldquo;CPH: DOX&rdquo; iz Kopenhagena. Ova projekcija se istovremeno događa u više od 20 gradova Evrope i publika e moći uživo da posmatra prenos i da će moći da postavlja pitanja autorima posle filma preko društevih mreža Tvitera i Fejsbuka a mi ćemo biti povezani kao što je Evrovizija povezana. Na jedan nov način učensici osvetljavaju celu tu stvar. Zanimljivo je da unutar komunističke partije Nemačke u to vreme nisu imali osećaj da će se to desiti i mislili su das u najjači u svojoj istoriji. Ne samo što je ekskluzivna premijer a već smo ga odabrali što je ovaj pad Berlinskog zida obeležio i naše živote na najstrašniji način i mislim da bi bilo interesantno publici da dođe i vidi.