Pun krug Dina Verama

Osnivač grupa Galaxie 500 i Luna i diplomac Harvarda, Din Veram za B92 priča o svom prvom solo albumu, o životu u Los Anđelesu, o poslednjoj Daft Punk ploči i o mnogo toga još.Koliko poznajete diplomiranih politikologa sa Harvarda koji su umesto posla u svojoj struci odabrali karijeru indi rok muzičara? Zašto neko sa takvim obrazovanjem i posle četvrt veka provedenih u muzici snima album za malu diskografsku kuću ne razmišljajući da promeni profesiju i počne da se bavi nečim mnogo isplativijim? Odogovor na prvo pitanje mislim da znam, a na ovo drugo odgovor zna svako ko je preslušao neki Dinov album &ndash; ljubav. Din Veram (Dean Wareham) je sredinom osamdesetih osnovao Galaxie 500, koji su pod uticajem grupa Velvet Underground i Television snimili tri ploče koje danas važe za kultne. Njegov sledeći bend Luna nastavio je sličnim putem, s tim što je Dinova muzika zvučala još pitkije i zavodljivije. Posle raspada Lune, snima nekoliko ploča sa svojom suprugom Britom Filips (svirala bas u Luni), a početkom 2014. objavljuje prvi album pod svojim imenom. Taj album bio je samo povod za razgovor koji sledi. B92: Nakon više od tri decenije provedene u muzici, tek si ove godine objavio prvi album pod sopstvenim imenom. Zašto tek sada? Din Veram: Spremao sam prvi solo album 2002. godine, ali je onda Brita počela da mi pomaže, tako da je to na kraju bilo Dean &amp; Britta izdanje. Od tada, ona i ja smo snimili tri ploče i činilo mi se da je ove godine konačno došlo vreme za moj solo album. Da budem iskren, proces snimanja ove solo ploče nije mnogo drugačiji od onog koji sam inače primenjivao. U svim svojim bivšim bendovima ja sam pisao reči i muziku, tako da je to sve slično. Kada muzičar završi snimanje, obično ima određeno osećanje, na primer: ovo je moj najbolji album; ovo je solidna ploča; mogao sam malo bolje itd. Kakvo je tvoje osećanje bilo kada si završio rad na ploči &ldquo;Dean Wareham&rdquo;? Nisam siguran koliko možeš imati poverenja u to osećanje zato što je malo vremena prošlo od kada si kompletirao ploču. U procesu snimanja, te pesme toliko puta čuješ i odsviraš da se na kraju zaljubiš u njih, hteo to ili ne. Ipak, mislim da je ovo dobra ploča. Kada je bila gotova osetio sam uzbuđenje i veliko zadovoljstvo &ndash; sve što smo naumili pre snimanja, realizovali smo. Ovaj album si snimao u studiju Džima Džejmsa (My Morning Jacket) koji je i producent. Kako je bilo raditi sa njim? Džim je divan. Pozvao nas je u njegovu kuću u Lujvilu (Kentaki) u kojoj se nalazi njegov studio. Za razliku od skupih studija u kojima non-stop gledate na sat i trudite se da uradite što više za što manje vremena, kod Džima je bilo mnogo opuštenije: bubanj je namestio u dnevnoj sobi, mikrofone za vokale u njegovoj kancelariji &ndash; pravo uživanje. Zahvaljujući njemu, ploča je nešto više up-tempo, terao nas je da više prašimo. Da nije bilo Džima, album bi sigurno bio mnogo tiši. Takođe, on je svirao klavijature, nešto malo gitaru, pevao je bek vokale, tako da je na neki način bio ravnopravni član benda. Kada bih sve sumirao u jednu rečenicu, rekao bih da je Džim ekstremno talentovan producent kojem nikada ne fale ideje.Idemo malo u prošlost. Kada se sa ove distance osvrneš na vreme provedeno sa Galaxie 500, kako ti to izgleda? Kada sam počeo sa Galaxie 500 nisam ni pomišljao da ću se četvrt veka kasnije i dalje baviti muzikom. Kada se setim naših početaka 1987, znam da niko od nas nije razmišljao o pojmovima kao što su &ldquo;rok zvezda&rdquo;&hellip; sve smo radili iz ljubavi. I vremena su se promenila &ndash; biti indi bend tada značilo je da mnogo toga moraš da radiš sam, bilo je jako teško da potpišeš ugovor sa nekom velikom diskografskom kućom i kada razmislim, čini mi se da se sada vraćamo na to isto, da smo okrenuli pun krug. Jedino što se nije promenilo je ljubav prema muzici. Muzički biznis je potpuno drugačiji sada. S jedne strane, dobro je to što možeš snimiti album za relatvno male pare i što tvoju muziku lako mogu čuti ljudi širom sveta, ali isto tako, danas je jako teško da budeš pristojno plaćen za to. Pretpostavljam da sada najveći deo prihoda praviš tako što sviraš koncerte? Istina, mada je to uvek bio težak način da zaradiš lovu&hellip;No, kako je to moj jedini posao, moram nekako da se snalazim. Od kada je muzika tvoj jedini posao? Nakon što sam snimio treći album sa Galaxie 500, dao sam otkaz na poslu i nedugo potom sam sa grupom Luna potpisao ugovor za velikog izdavača (Elektra), mislim da je to bilo 1992.Reci mi nešto o razlazu Galaxie 500. Znam da nikada posle 1991. niste svirali zajedno a u nekoliko intervjua si pomenuo kako sigurno i nećete. Zanima me da li je to bila never-talking-to-you-again vrsta razlaza u stilu Boba Molda i Grenta Harta, odnosno Morisija i Džonija Mara ili grešim? Činjenica je da nakon raspada benda nikada nismo razgovarali, ali smo s vremena na vreme razmenili nekoliko mejlova. Iako se naš odnos danas može nazvati civilizovanim, mislim da je trajno oštećen. Neka prijateljstva opstanu, a neka ne. Galaxie 500 je bio trio, a broj tri je nekako čudan kada su rok bendovi u pitanju. Naročito ako se ima u vidu da su njih dvoje bili par. Da nas je bilo četvoro, možda bismo te tenzije nekako lakše prebrodili&hellip;ne znam. Da li si možda slušao albume koje su Damon &amp; Naomi snimili? Neke sam čuo, da. Oni verovatno nisu slušali moje (smeh). Oni su bili jako ljuti kada se bend raspao. Zašto, ako smem da pitam? To je dobro pitanje. Njih dvoje su zajedno od svoje 17. godine i pretpostavljam da pre toga niko sa njima nije raskinuo odnos, prijateljstvo, vezu, bend. Osećali su se kao da sam im ja nešto oduzeo. Ja sam samo osetio potrebu da odem i to je to. Nakon toga, oformio si Lunu. Zanimljivo je kako je Luna muzički brzo sazrevala. Na primer, između prvog albuma &ldquo;Lunapark&rdquo; i petog &ldquo;Pup Tent&rdquo; prošlo je 5 godina, a kada ih slušaš imaš utisak kao da su snimljeni u različitim dekadama. Tu posebno mislim na produkciju. Istina. Kada smo počeli, Luna nije ni bila pravi bend. Bila su potrebna tri albuma da uđemo u štos i da pronađemo naš zvuk. Sećam se da smo proveli 4 meseca snimajući &ldquo;Pup Tent&rdquo; što je za naše pojmove predugo. To snimanje je bilo bolno, zato što nas je producent Pet Mekarti terao da pesme sviramo iznova i iznova, sve u cilju pronalaženja nekakvih zvučno-soničnih slojeva, kako ih je on nazivao. Bilo je teško, ali mislim da je vredelo.Svirao si sa Tomom Verlejnom (Television). Kakav je osećaj bio kada sviraš sa tako velikim gitaristom? Da, on je svirao na dve pesme na albumu &ldquo;Penthouse&rdquo;. Sama činjenica da Tom Verlejn sedi u sobi sa tobom i svira gitaru je neopisiva. On ne koristi nikakve pedale, efekte i slična pomagala. Bili su tu samo on i gitara, što je sasvim dovoljno da čuješ onaj njegov prepoznatljiv zvuk. U pesmi &ldquo;Moon Palace&rdquo; svirao je dvanaestožičanu gitaru &ndash; nikada ga pre nisam čuo na tom instrumentu. Solo koji je odsvirao na njoj zvuči savršeno. Inače, gledao sam Television pre par meseci i bili su fenomenalni. Gitarista koji svira umesto Ričarda Lojda je sjajan, ali Tom je fantastičan. Postoji li šansa da ponovo okupiš Lunu u nekoj doglednoj budućnosti? Naš gitarista Šon dolazi u Los Anđeles za koji dan, pa ćemo pričati o tome (smeh). Svi se međusobno odlično slažemo, tako da to uopšte nije nemoguće. Videćemo. Inače, zašto si se preselio u Los Anđeles? Tvoje ime sam nekako uvek vezivao uz Njujork&hellip; Preselio sam se ovde pre godinu dana da bih viđao svog sina. Imam četrnaestogodišnjeg sina koji se nedavno doselio ovde sa majkom. Plan je da ostanem u Los Anđelesu još tri godine. Kako je živetu tu u poređenju sa Njujorkom? Super je ovde. Vreme je divno i dosta je jeftinije nego u Njujorku. Ovo drugo je verovatno i jedan od razloga zbog čega se u poslednje vreme mnogo ljudi iz Njujorka koje znam preselilo ovde.Ti si diplomirao na Harvardu, ako se ne varam? Da, diplomirao sam na Harvardu na političkim naukama. Diplomski rad je nosio naziv &ldquo;Istorija nemačke komunističke partije u dvadesetim godinama 20. veka&rdquo;. Sve troje iz Galaxie 500 smo studirali na Harvardu. Pre par godina si glumeo u filmu &ldquo;Frances Ha&rdquo;. Kako se to desilo? Režiser tog filma je Noa Baumbah kog poznajem godinama. Luna je radila muziku za jedan njegov stari film, a u film &ldquo;Greenberg&rdquo; Noa je ubacio nekoliko Galaxie 500 pesama. Bilo je zabavni biti glumac. Moja uloga je bila mala, tek par rečenica, sve je trajalo dva dana i to je bilo to. Pre par meseci čitao sam veoma zanimljivu prepisku između tebe i pisca Rika Mudija o poslednjem albuma benda Daft Punk. Za razliku od tebe, Riku se nimalo ne sviđa ta ploča, ali obojica potežete vrlo zanimljive argumente. Dugo nisam čitao duži i zabavniji tekst&hellip; Da, Rik je hteo da to bude još duže &ndash; ipak je on pisac &ndash; ali morali smo da prestanemo u nekom momentu (smeh). U suštini izbegavam polemike na internetu, naročito one vezane za politiku. Kada pričaš o ratu u Ukrajni ili bojkotu Olimpijade u Rusiji, lako možeš povrediti nečija osećanja i ući u ozbiljan sukob. Međutim, kada je muzika u pitanju, čini mi se da je taj teren malo bezbedniji za debatu. Za one koje mrzi da čitaju tu vašu prepisku, reci nam ukratko zašto voliš &ldquo;Random Acces Memories&rdquo; Daft Punka? Pre svega, mislim da je to trijumf produkcije. Po meni, to je ubedljivo najbolji Daft Punk album. Kada je ta ploča dobila Gremi, sećam se da mi je Rik rekao kako je to jedan od najgorih albuma u ovoj deceniji, dok sam mu ja replicirao: &ldquo;O ne, to je jedno od najboljih izdanja u deceniji&rdquo;. Tako je diskusija počela. Nije zato što sam tvoj fan, ali potpuno se slažem sa tobom. (smeh) Dok slušaš &ldquo;Random Acces Memories&rdquo; čuje se ogromna ljubav prema muzici koju gaje dvojica Francuza. Tako je. Na kraju sam skapirao Rika &ndash; tokom sedamdesetih, kada je bio tinejdžer, prezirao je disko muziku. I onda, 30 godina kasnije kada neki bend iskopa taj vintage disco i upakuje ga u nešto novo, jasno mi je zašto mu se ne sviđa. Čitao sam da su pojedine pesme sa tog albuma Daft Punk snimali na nekim vintage mikrofonima iz sedamdesetih, što je višestruko skuplje nego da su to radili sa regularnim. Kada je neko u studiju pitao tonce: &ldquo;Ali zašto to rade kada je zvuk gotovo identičan, niko od publike neće primetiti razliku u mikrofonima&rdquo;, usledio je odgovor: &ldquo;Da, ali njih dvojica hoće&rdquo;. Da (smeh). Mada, u zavisnosti od tipa mikrofona, nekada je moguće čuti razliku. Na primer, na mom novom albumu postoji pesma &ldquo;Heartless People&rdquo; koju smo snimili na jednom starom Džimovom mikrofonu koji potiče iz vremena Elvisa. Dok sam pevao na tom mikrofonu, glas mi je zvučao kao da je napolju 1956. godina. Takvi uslovi čak nekada utiču da i tvoja svirka bude bolja.Za sam kraj, preporuči nam nekoliko albuma, knjiga i filmova. Jako mi se dopada bend iz Bostona Quilt, oni su nedavno bili na turneji sa mnom, pa sa The War on Drugs. Uzgred, da li ti se dopada novi album sastava The War on Drugs? Čuo sam jednu pesmu na radiju sinoć i svidela mi se, ali nisam preslušao album. Sviđa ti se? Najtoplija preporuka. To je najlepši album koji sam čuo u ovoj godini, za sad. Preslušaću definitivno. Inače, bubnjar koji je svirao na mojoj ploči, prešao je u The War on Drugs, tako da sada sa njima svira klavijature i gitaru. Kad smo već kod novih ploča, sviđa mi se &ldquo;Salad Days&rdquo; koju je snimio Mek Demarko. Mada, možda najlepšu ploču koju sam čuo u poslednjih godinu dana snimila je Kejt Le Bon iz Velsa i zove se &ldquo;Mug Museum&rdquo;. Neki film i knjigu? Nedavno sam u bioskopu ponovo gledao Kjubrikov klasik &ldquo;Beri Lindon&rdquo; koji sam poslednji put gledao kada je izašao i kada sam verovatno imao 13 godina (smeh). Sjajan film. Što se knjiga tiče, upravo sam pročitao &ldquo;Zealot&rdquo; Rize Aslana i jako mi se dopala. Govori o Isusu. Knjiga je ovde bila veliki hit prošle godine, mada je mnoge naljutila. Da, čim se pomene Isusovo ime postoje dobre šanse da se neko negde naljuti&hellip; Tako je (smeh). Te ljutnje posebno imaju veze sa tim što je Riza po nacionalnosti Musliman i biografski se osvrće na Isusov život. Kakvi su ti planovi za budućnost? Možda neka nova solo ploča, nešto sa Britom, ili nešto treće? Brita trenutno snima solo album i ja sam poprilično umešan u to. Inače, nosim se mišlju da sledeće godine snimim album prepun kaubojskih pesma (smeh), ali još uvek nisam siguran da li ću uspeti to da izvedem baš onako kako sam zamislio. Videćemo.Foto 1: jchrisr / Flickr.com Foto 2: Jason Persse / Flickr.com Foto 3: Jason Persse / Flickr.com