Može li čitanje da nas učini srećnim?

Može. Više nego bilo koja terapija. Zato što je čitanje razgovor sa pametnim ljudima, grupna terapija razmene iskustava, terapija učenja novih ponašanja i drugačijeg pogleda na stvari, proces razvijanja empatije, i emocija koji utiče na razumevanje sveta i predstavlja način komunikacije sa udaljenim sagovornicima, baš kao i socijalni mediji.

Pošaljite komentar
  1. Bravo, Milena. Dajte nam više ovakvih tekstova danas, kada smo okruženi ružnim i strašnim.
    (Kristina, 25. jul 2016 08:33)

    # Link komentara

  2. Udjem u biblioteku i pustim intuiciju da me odvede do knjige. Probajte, divna igra.
    (N, 17. jul 2016 22:21)

    # Link komentara

  3. (Ana, 23. jun 2016 23:36)
    To je jedan od mogućih puteva. Klasici, već dokazani, siguran su izbor. Pogotovo što je komplete njihovih dela moguće nabaviti jako povoljno (na primer sabrana dela Dostojevskog su 5$, Dikens i ostali takođe). Pričam o Amazon Kindle knjižari naravno i prevodu na engleski. Moj komentar više se odnosio na savremene "još ne klasike" pisce i na malo drugačije žanrove. Kao primer naveo bih "The signature of All Things" Elizabete Gilbert. Iz perspektive čitaoca amatera, uporedio bih ovu knjigu sa nekim od pomenutih klasika. Takođe i neke distopijske knjige nisu ulazile u tipičan šablon razvikanih "remek dela". Ukratko, dilema je kako od mora novih naslova izdvojiti ono što je vredno čitanja.
    (Dunavski bik, 24. jun 2016 15:01)

    # Link komentara

  4. (Dunavski bik, 21. jun 2016 17:33)

    Ako procitate vecinu klasika (Dostojevski, Tolstoj, Balzak, Sekspir, T. Man, Cehov, Dikens, Fokner, Prust itd.), pa cak i onih "mladjih klasika" (Saramago, Sabato, Jursenar, itd.), da se zadrzim samo na proznim piscima, nece vam biti tesko da odredite koju knjigu treba da citate.
    (Ana, 23. jun 2016 23:36)

    # Link komentara

  5. Da iskoristim ovu temu kao šlagvort za jednostavno pitanje: Šta čitati? U doba opšte povezanosti i nepreglednih čitalačkih izvora na koji način izabrati sledeću "žrtvu"? Danas, kada je tako lako objaviti knjigu, manji je problem čitanja. Utisak je da više ne postoje granice onoga što se naziva knjigom. I dok je, do pre par decenija, postojao jasan, i ne tako jednostavan, proces objavljivanja knjiga uz brojne prepreke danas bukvalkno svako može, uz relativno malu investiciju, da postane pisac. I to se ne završava objavljivanjem knjige već je lako dobiti gomilu pozitivnih komentara. Pričam pre svega o Amazonu, kao najvećoj on-line knjižari, i gomili knjiga koje se pojavljuju. Postoje neki parametri (cena, da li je knjiga deo serijala, kvalitet petozvezdanih ocena, reč bestseller u opisu...) koji olakšavaju filtriranje. I nije problem ako loše knjige ne prođu taj filter. Ali šta ćemo s onim biserima koji, na površini, izgledaju kao ova zasluženo odbačena dela? Kako njih prepoznati? Čijim recenzijama verovati? Ukratko: Da. Potrebno je čitati. Ali kako se svakodnevni život ubrzava postaje skupo trošiti sve oskudnije vreme za čitanje na nešto što se, možda, zove knjiga ali je u suštini samo njen obris.
    (Dunavski bik, 21. jun 2016 17:33)

    # Link komentara

✕