Ko (ni)je hteo da bira patrijarha?

Šeprtljarije

"Novosti", koje su došle u posed ovog pisma i utvrdile njegovu autentičnost objavljuju najzanimljivije delove gotovo u celosti.
Na početku pisma vladika se osvrće na nedavno završeno jesenje zasedanje Sabora, koje je počelo 11. novembra. Glavna tema pred arhijerejima bila je molba za povlačenje patrijarha Pavla. Zasedanje je, kao što je poznato, završeno umoljenjem vladika da Pavle ostane doživotno na patrijaršijskom tronu.
- Nemam želju da govorim o svim peripetijama koje su prethodile našem sabranju, niti o svim javnim šeprtljarijama koje su nastale povodom patrijarhove molbe, potpomognute novinarskim senzacionalizmom koje su umnogome bile odraz i našeg duhovnog stanja i (ne)zrelosti - piše vladika Grigorije, potvrđujući da je kao i većina vladika, tek na Saboru saznao da je patrijarh zaista potpisao molbu. - Poštujući elementarnu ljudsku logiku i crkvenost činilo se najnormalnijim da - ako je već tu molba Prvoga među nama, njegovom rukom potpisana, u šta smo se svi uverili i jednodušno prihvatili - trebalo je da molbu staroga, svetoga i nemoćna oca - uvažimo. Potom bi usledile druge ozbiljne stvari, pa utvrđivanje načina izbora i konačno sam izbor patrijarha. Rešavanje složenih problema, kao što sam pomenuo, zajedno sa nizom svima dobro poznatih pitanja oko arondacija eparhija, izbora arhijereja i slično, ne može se u potpunosti rešiti u odsustvu Prvoga, tj. Njegove svetosti.

Amfilohije

PREMA vladikinim rečima, nekolicina episkopa, među kojima je i on bio, sa čuđenjem je postavila pitanje na Saboru zašto su na dnevnom redu druge tačke, a nije ona bez koje ništa drugo ne može biti rešeno - izbor patrijarha. Od predsedavajućeg mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, međutim, jedini odgovor koji su dobili bilo je - ćutanje.
- Čula su se svakojaka razmišljanja, najčešće o neautentičnosti patrijarhovog potpisa (Lavrentije, Jefrem, Nikanor) - kaže se u nastavku pisma.
- O tome postoji pismena predstavka episikopa Jefrema (banjalučkog, prim. red.), koja je do same srži dovodila u pitanje molbu Njegove svetosti i svako delovanje Sinoda u vezi sa tom molbom. Na to je mitropolit Amfilohije odgovorio da je to uvreda i da je neprihvatljivo sve ono što je napisao episkop Jefrem, rekavši pri tom izričito da se patrijarh - mora birati.

Veselje

VLADIKA

Grigorije navodi da su govorili i drugi - Ignjatije, Fotije, Maksim - smatrajući da je sve "jasno, logično i da nema potrebe za daljim objašnjenjima, nego da treba delati". Međutim, desilo se nešto sasvim neočekivano. Na kraju poslepodnevnog zasedanja oko 19 časova, prvog dana Sabora, mitropolit Amfilohije je ustao i rekao: "Pošto vidimo da većina nije za usvajanje molbe Njegove svetosti, neka naša odluka bude da ga umolimo da i dalje ostane na tronu SPC"!
- Uzalud je episkop Fotije govorio: "Sačekajte da glasamo". Uzalud se jasno čulo: "Zar se tako poštuje patrijarh?". Uzalud je episkop bački Irinej rekao: "Ne možemo tako da završimo, sutra treba nastaviti o ovoj ozbiljnoj temi". Odluka je već bila donesena! Te noći bilo je i veliko veselje u keliji kod vladike banatskog - piše Grigorije.

Paravan

PRVI jerej zahumsko-hercegovačke episkopije pita se "da li je individualizam toliko prevladao u svesti naših arhijereja da je važnija popularnost našega patrijarha u narodu, nego sama zajednica u kojoj je on predstojatelj". Grigorije naglašava, pri tom, da se čini da je patrijarh Pavle postao i paravan iza kojeg vladike skrivaju bezbroj sopstvenih nedostataka.
- Pitam se i pitam vas kome činimo uslugu o umoljavanju da ostane na tronu. Da li Svjatjejšem Pavlu odbijajući njegovu volju i želju, ili Crkvi koja je, ponavljam, blokirana, da li narodu prestonog grada, ili pak određenom broju onih kojima haos odgovara? - nastavlja vladika i opominje da episkopi SPC neće moći da se skrivaju iza lica svetog i skromnog starca - patrijarha.
Vladika hercegovački u nastavku citira jednog od arhijereja, koji je izneo konstataciju da se, "na našu opštu sramotu, patrijarh na VMA ne leči, nego - stanuje". I to, prema Grigorijevim rečima, „pored tolikih manastira i konaka, gde bi, možda i u boljim uslovima mogao provesti ostatak svog zemaljskog života, ne zauzimajući mesto nekom mlađem bolesniku”.

IZGUBLJENI LJUDI
MEĐU problemima koji dugo tište Crkvu vladika Grigorije navodi i primer Beograda koji kao dvoipomilionski grad nema aktivnog episkopa. Kako stoji u njegovom pismu, uz to se manipuliše bolešću starog i nemoćnog oca, što proizvodi blokadu Crkve po svim pitanjima, nemogućnost redovnih zasedanja Sabora i nemogućnost bilo kakve reorganizacije.
- Kako ćemo ovo objasniti mladim ljudima koji nisu bili baš presrećni našom najnovijom odlukom (da Pavle ostane doživotno patrijarh, prim. red.)? - pita se hercegovački vladika. - Nasuprot tih liturgijski aktivnih, svežih i odgovornih ljudi, kojih je svakim danom čudom Božjim sve više, stoje izanđali, potrošeni, tužni ljudi izgubljene vere. Oni to nadoknađuju fanatizmom, strahom, slepilom i divljenjem sebi - kao, na primer, jedan sablažnjeni i samozvani akademik i jedan propali pop političar, nedoučeni profesor i uz to moralista.
Vladika ističe da se mladi ljudi od ovih "što kao razbojnici upadaju na Svete liturgije (prikrivajući svoje bezbožništvo pevanjem pobožnih pesama i pseudohrišćanskim parolaštvom)" razlikuju po tome što "prvi vole Crkvu i znaju šta je Crkva, dok drugi to nadoknađuju - verskim fanatizmom".

DOBRI I ZLI MOMCI
U NARODU je stvorena slika i pre i posle Sabora kako postoje "zli" i "dobri" momci - piše vladika Grigorije. - Zli su oni koji hoće da smene svetog, starog i nemoćnog patrijarha, a dobri ga štite od njih. Po prirodi stvari narod se svrstao među dobre i za nemoćnoga. To je klasičan oblik medijske manipulacije i ovakva slika ne bi mogla da se formira bez medija, koji su u tome zdušno pomagali - kako pisani, tako i elektronski.
Vladika u svom pismu dalje ukazuje da je većina vernika koji aktivno žive crkveni život zbog odluke Sabora da se ne bira novi patrijarh bila "tužna, postiđena i sablažnjena činom vladika". Obraćajući se arhijerejima SPC, Grigorije ističe da su sve vladike pokazale koliko su "ozbiljne" i "odgovorne" prema Crkvi kojoj služe i prema društvu u kom žive.
- A mi i dalje uživamo u populističkom zamajavanju i govorenju o tome kako je većina arhijereja i većina naroda za neku odluku. Većina kog naroda? Većina je postala merilo! Gde? U Crkvi!? Zar je to moguće? - pita se vladika zahumsko-hercegovački.

U sredu:
Ko je iz Crkve saradnik službi bezbednosti

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.