Sledi još veća inflacija vukovaca

Odluka Ministarstva prosvete da završni ispit nosi 30 bodova, a uspeh iz osnovne škole 70 pojačaće tendenciju olakog davanja visokih ocena. Dakle, još veća inflacija visokih ocena je prvi negativan efekat koji će se desiti već u narednom upisu u srednje škole - kaže za Danas Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je učestvovao u razvijanju koncepta male mature na kraju osnovnog obrazovanja.

Vesna Andrić
Pošaljite komentar
  1. Maturski ispit je potpuno gubljenje vremena i energije. Ko hoće dalje da se obrazuje, neka uči marljivo i sprema prijemni ispit za željeni fakultet.
    (Marquez, 24. septembar 2014 10:25)

    # Link komentara

  2. Pravite price ni oko cega, dok u Zaječaru vlada medijska tišina.
    Nijedan autobus u gradskom i prigradskom saobracaju nije krenuo danas ka svojim odredistima , ukljucujuci skolske autobuse.
    A sve zbog duga koji gradska vlast na čelu sa Sašom Mirkovićem ima prema firmi ARRIVA, a iznosi oko 70 miliona dinara.
    (Mracko, 22. septembar 2014 14:58)

    # Link komentara

  3. Povećanje broja vukovaca se u tekstu naziva "inflacija". Nigde ozbiljne analize koji su sve faktori uticali na povećanje broja vukovaca zadnjih dvadeset godina.
    Ja ću navesti nekoliko razloga povećenja broja vukovaca u osnovnim školama, a oni koji su to nazvali "inflacija", neka malo razmisle o tome.

    1. Interesovanje roditelja za uspeh dece se veoma povećalo, sada imamo veliki broj roditelja koji prate aktivnosti svoje dece u školi i pomažu im da savladaju gradivo. Pored toga angažuju i nastavnike koji pomažu deci. Samo interesovanje roditelja ima veliki uticaj na decu, ako dodamo i pomoć, eto petica.

    2. Nastava, nastavne metode, nastavna sredstva, udžbenici se poboljšavaju iz godine u godinu, od dvehiljadite godine. Ovo dodatno pomaže učenicima da savladaju gradivo.

    3. Način ocenjivanja (pravilnik o ocenjivanju) se promenio, pa se sada ocena formira i na osnovu aktivnosti učenika. Dakle vrednuje se i trud i zalaganje a ne samo krajnji rezultat.

    4. Više se primenjuje ocenjivanje testovima, nego usmeno odgovaranje. Pitanja postaju predvidljivija, a učenici koriste udžbenike, zbirke, internet, pa se dobro pripreme.

    5. Gradivo se deli na delove, pa posle svakog dela test, pa ocena. Niko više ne pita "celo gradivo" za ocenu. Zaključna ocena se izvodi kao srednja ocena (pravilnik).

    6. Učenik ima pravo da popravlja svaku ocenu (pravilnik).

    7. Obrazovanje se pokazalo kao pouzdan način za odlazak u ekonomski bolje države.

    Ima još ali ponestaje karaktera.
    (Mirko, 20. septembar 2014 20:41)

    # Link komentara

  4. E ja da radim u ministarstvu prosvete bolje bih radio. Ovakve odluke su samo rezultat diletanata kojih ima u politici na gomile.
    (Katczinsky, 20. septembar 2014 17:20)

    # Link komentara

  5. Bili ste pametni i isli u skole pa je drzava sad u kanalu, sve sto se sada dogadja deca su najmanje kriva za to.
    Imam prijatelje koju su zavrsili ekstremno teske fakultete i nemaju posao znaci to su ljudi koji su uradili sve sto bi trebalo u jednoj drzavi da bi imali normalan zivot a eto nemaju. Sad daj ti volju nekom klincu da uci.
    (LOL, 18. septembar 2014 22:19)

    # Link komentara

  6. Tekst je odlican,bez greske.Pohvale za sagovornika koji je jedini spreman da kaze istinu. Sve najbolje od MS.
    (ms, 18. septembar 2014 20:05)

    # Link komentara

  7. Kada sam ja upisivao srednju skolu svi djaci iz Tutina su imali maksimalnih 100 poena. Mozete proveriti ako su sacuvani podaci.
    (Nenad, 14. septembar 2014 23:14)

    # Link komentara

  8. @milanm
    Ne vidim kakve veze ima to sa temom ali deci sa smetnjama u razvoju je bolje u specijalnoj skoli nego u redovnoj takva kakva je na zalost kod nas, gde sa njima ne radi niko nista samo ih otaljavaju. To ti kazem kao majka takvog deteta. Inkluzija trazi malo odeljenje, uciteljicu sa razumevanjem problema i stalnog asistenta defektologa po detetu a toga nema, nece ni biti.
    (majka, 13. septembar 2014 20:48)

    # Link komentara

  9. Pre neki dan na roditeljskom cela skola odlicni i vrlo dobri. Koliko je to realno? Takmice se skole, dele se ocene, kriterijumi nikakvi. Pa mi smo vise ucili, manje blejali na fejsu, vise slusali roditelje i nastavnike pre 30 godina pa je bilo gomila vrlo dobrih, dobrih pa i dovoljnih i ponavljaca. Sada zavrse fakultet a Karenjinu procitali u stripu
    (aleks, 13. septembar 2014 19:59)

    # Link komentara

  10. @milanm

    Zato sto se matematicki i naucni koncepti kao kvadrat binoma i jonska veza, najlakse usvajaju dok je mozak mlad. U pitanju su aktivnosti koje zahtevaju razmisljanje i razumevanje, a ne ucenje i pamcenje. A o Vivaldiju i Rubensu mogu citati i u penziji.
    (Veliki pozdrav, 12. septembar 2014 16:53)

    # Link komentara

  11. Zašto deca moraju da deca znaju šta je kvadrat binoma, a ne znaju ko je Vivaldi; šta je jonska veza, a ne znaju ko je Rubens? Da li je za decu korisnije da pročitaju knjigu Dečaci Pavlove ulice ili da nauče šta je funkcija padeža u rečenici? I kome smetaju deca sa smetnjama u razvoju i Romska deca u redovnim školama?
    (milanm, 12. septembar 2014 01:13)

    # Link komentara

  12. Ukinuti dnevnike. Jedan nastavnik = jedan tablet od 150e. Jedna ucionica = jedan wifi ruter sa internetom. Sve zajedno to kosta do 50 dinara po djaku mesecno.
    Umesto 100e na udzbenike i pribor koliko kosta po godini, svakom uceniku neka roditelji kupe tablet za te pare. Em sto traje nekoliko godina, em moze neogranicen broj knjiga da procita na njemu...
    Redovna provera znanja preko tableta, a uloga nastavnika postaje da sto bolje spreme decu za ocenu znanja umesto da budu ti koji ce ocenjivati njihovo znanje. Tako umesto oponenta koji kaznjava losim ocenama, postaju prijatelji koji pomazu da sto bolje urade testove.
    (ex-banker, 12. septembar 2014 01:01)

    # Link komentara

  13. Radio sam posao nastavnika po osnovnim skolama u Bg, u svim razredima od 5 do 8. Deca zele da prihvate znanje, nisam imao za 4 godine ni najmanji problem na casu, nisam ni jednom podigao glas, niti lupao dnevnikom o sto. Ne pauzi nisam konzumirao lekove za smirenje. Djaci su uspeh pokazali kroz pojacano interesovanje za predmet na skolskom takmicenju (gde je izlazilo oko 50 ucenika), i kroz nagrade na narednim takmicenjima. Recept je jednostavan. Svi smo isti. Ljudi smo, i mi i deca. Sta vazi za nas, vazi i za njih. Date im malo slobode u radu, neka predaju lekciju u grupi, neka prave postere i pp prezentacije. Najbitnije mi je bilo da su na mojim casovima sretni i da se osecaju dobro. Da ih saslusate, ohrabrite, nagradite. Deca prepoznaju dobre ljude. Kada dobri ljudi u vecini budu predavali deci, ovakve rasprave ce postati bespotrebne...Nazalost, zbog sujete ostalih kolega prema mom odnosu sa djacima i njihovim roditeljima, bio sam prinudjen da dam otkaz, i da odem nasmejan, kao sto sam nasmejan i dolazio svaki dan u skolu....
    (4y, 11. septembar 2014 15:01)

    # Link komentara

  14. Neko je pomenuo u komentaru uvodjenje standardizovanih testova na kraju polugodista. Ja mislim da napretka nece biti dok se ovo ne uradi.
    Ne moze isti nastavnik koji predaje detetu da bude zaduzen i za ocenjivanje.
    Zamislite da ste nastavnik fizike u osnovnoj skoli i da zelite objektivno da ocenjujete svoje djake. Medjutim, znate da vase kolege iz drugih skola masovno poklanjaju ocene i da ce zbog toga vasi ucenici biti osteceni prilikom upisa u srednju skolu. Zbog toga cete i vi poceti da poklanjate ocene da ne biste deci napravili problem, sto jednostavno povlaci spiralu poklanjanja ocena i dovodi do situacije u kojoj smo danas. Da bi se spirala prekinula, neophodno je da se uvedu standardizovani testovi. Naravno podrazumeva se da dezurni nastavnici tokom polaganja testova moraju biti iz drugih skola
    (Veliki pozdrav, 9. septembar 2014 11:14)

    # Link komentara

  15. Ја сам психолог у једној основној школи и професор психологије у средњој
    Читам овај чланак и искрено не могу више ни за главу да се хватам
    Основна школа служи за стицање основног знања,социјализацију,стварање радних навика итд...да би се поседовало знање потребно за схватање материје у средњој школи...Средња школа служи за развијање метакогнитивних знања,дакле да дете од 15-16 предмета пронађе оних 2-4 који су у некој корелацији у којима проналази употребу својих интелектуалних способности у максимуму,на основу тога профилише своје знање и одлучује се за факултет који се бави само тим наукама...
    Растурили су стари систем школства и одабира кадрова,убацили делове Британског,Финског и система неких других земаља...Нпр,увели су инклузију,нити су методично пришли имплементацији те новине,нити су законски или било којим правилником решили милион недоумица са којима се просветари срећу у раду са децом у инклузији...Држе нам неке семинаре по пар годишње неки квази стручњаци из области инклузивног образовања,појма немају о чему причају тих 16 сати на свако конкретно питање које им се постави из праксе...извињавам се на роману..поздрав
    (Darko Kostic, 7. septembar 2014 16:50)

    # Link komentara

  16. Uvesti testove (matematika, srpski jezik, kombinovani) u svakom polugodištu od 5. do 8. razreda, sa pitanjima od 5. razreda do tekućeg polugodišta.
    OZBILJNO analizirati odnos rezultata testova i ocena ZA SVAKOG UČENIKA.
    Gde ima veće razlike, mala ocena-dobro urađen test ili velika ocena-loše urađen test, proveriti i pronaći razlog!
    (Onda možete da uvedete da se uspeh računa kao 70%., 6. septembar 2014 13:26)

    # Link komentara

  17. A da malo pocnete da na pravi nacin kontrolisete nastavniuke,njihove diplome...
    Pa da zabranite direktorima da se se bave eskurzijama i prodajom knjiga,namestenim tenderima,da zaposljavaju muzeve za blagajnike...

    Napravite neku proveru za nastavnike,pa da vidite cuda koliko oni znaju...
    Napravite kontrole dnevnika pre i posle zadnje sednice nastavnickog veca.

    Samo prazne price nas Mininistar prosvete,a bavi se samo nacelnim stvarima i duva u jedra Ale Vu jednoumlja.
    (Sasa, 6. septembar 2014 10:44)

    # Link komentara

  18. Treba uzeti u obzir i cinjenicu da su zadaci iz matematike na maturi ipak laksi od onih koji se rade u skoli.
    (ksenija, 5. septembar 2014 18:36)

    # Link komentara

  19. Kao nastavnik koji radi u osnovnoj skoli mogu samo da kazem STIDITE SE i neka nam je Bog u pomoci s novim ministrom i njegovim promenama "na bolje".
    (Vesna, 5. septembar 2014 16:52)

    # Link komentara

  20. @audi 5cyl
    Najveci problem kod nastavnika je shto je ceo "zanat" obezvredjen. Nastavnici nemaju skoro vishe nikakav autoritet, roditelji se izivljavaju kako stignu. Bili su oni roditelji koji su dobili zabranu komunikacije ka nastavnici jer su je zivkali u pola noci na privatni telefon, koji im nikad nije ni dala. Deca su se ubezobrazila jer im je dozvoljeno, shto od strane roditelja shto od strane same shkole. Ako neko divlja i pravi probleme na chasu jedino shto mozesh da uradish je da ga poshaljesh na razgovor sa pedagogom/direktorom. Sve je to otishlo dodjavola.
    A jasno je da sada kad prijemni bude vredeo 30 poena, deca koja su ishla u lakshe shkole su sad mega favorizovana na prijemnom. Primer u mojoj osnovnoj detetu umro roditelj na polugodishtu, sa skoro vukovac pade na jedva vrlo dobar. A inache smo ishli u poprilichno jaku osnovnu, Em' ce da ga boli josh vishe taj pad proseka, a em' tamo neki iz neke slabije shkole ce da ima vecu prednost jer je laksha shkola.
    (Trajko, 5. septembar 2014 16:43)

    # Link komentara

  21. Mi ne možemo da postavimo standard, donesemo odluke i držimo se njih. Stalno nešto tražimo, proveravamo, usklađujemo. Imam 37 godina, dobro se sećam kriterijuma ocenjivanja iz gimnazije i osnovne škole i mogu da potvrdim da su neuporedivi sa današnjim. Neka nam je neka viša sila u pomoći sa svim našim nindžama koji se igraju sa prosvetom.
    (Ivan, 5. septembar 2014 15:43)

    # Link komentara

  22. Pa ako veci udeo uspeha iz skole povlaci ozbiljnije ocenjivanje od strane nastavnika, zasto onda lepo ne ukinu testove sasvim, tada ce ocenjivanje biti NAJOZBILJNIJE.
    (Logicno i prosto, 5. septembar 2014 10:47)

    # Link komentara

  23. Sve do fakulteta nisam bio neki đak. Na fakultetu sam se i pronašao. Zbog loših nastavnika.
    Mišljenja sam da za specijalizovana jezička, matematička i muzička odeljenja ovo ne bi trebalo da važi. Tamo bi prijemni morao igrati najvažniju ulogu. Za ostale bi ovo moglo da se prihvati uz pojačan inspekcijski nadzor. Iskreno, kada danas, posle završenih 20 godina školovanja, pogledam unazad, mogu samo da kažem da velika većina nastavnika i profesora nisu dorasla zadatku koji im je postavljen. Nisu oni uglavnom loši stručnjaci, samo su se opustili. Zato bi ih trebalo češće kontrolisati.
    Nisam neki pedagog, znam to, ali ovo je moje mišljenje.
    (audi 5cyl, 5. septembar 2014 01:55)

    # Link komentara

  24. Logicno: Vlast hoce masovno da proizvodi nove botove! Mogla sam ja biti sto puta "vukovac" ali u Matematicku gimnaziju bi me primili malo sutra da nisam prosla prijemni...Gde li su samo nasli ovog ministra?
    (evita, 4. septembar 2014 22:05)

    # Link komentara

  25. Treba slediti svetao primer Predsednika!
    (vita-brevis, 4. septembar 2014 19:20)

    # Link komentara

  26. Kad sam, pre 37 god., dobio Vukovu diplomu to je bio pojam za većinu. Danas, ko nije "vukovac", taj je, valjda, zreo za ludnicu!? Kao i sve drugo, i obrazovanje nam je totalno obesmišljeno...
     (Dragan Jurić, 4. septembar 2014 17:46)

    # Link komentara

✕