G8: Povećati proizvodnju nafte

Beograd, Tojako, Kuala Lumpur -- Lideri G8 i Rusija pozvali su zemlje proizvođače nafte da kraktoročno povećaju proizvodnju i preradu.Lideri osam industrijski najrazvijenijih zemalja zabrinuti su zbog visokih inflatornih pritisaka na svetsku ekonomiju, usled povećanja cena nafte i hrane, koje "predstavljaju opasnost po stabilnost svetskog rasta" i ugrožavaju najsiromašnije.U deklaraciji o ekonomiji, koja je objavljena na samitu, indirektno je pozvana Kina da devalvira svoju monetu juan. Postignut je i dogovor da se u narednih četrdeset godina za 50 odsto smanji emisija štetnih gasova, koja izaziva efekat staklene bašte. Japanski premijer Jasuo Fukuda smatra da se to &quot;ne može postići bez doprinosa ostalih velikih emitera&quot;. Međutim, američki predsednik, prema neimenovanom zapadnom izvoru, &quot;obećao je samo stabilizaciju&quot; emisije gasova do 2025. Posle razgovora sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da očekuje u narednim nedeljama da se međunarodni pregovarači dogovore i o daljoj trgovinskoj liberalizaciji. &quot;Kao uvek, imali smo veoma interesantan razgovor i ja sam veoma zadovoljna dosadašnjim radom na dokumentima samita G8 - napretkom kada su u pitanju klimatske promene i saradnji u oblastima koje se odnose na cenu hrane i nafte&quot;, rekla je Merkelova. Ona dodaje da se razgovaralo o mnogim spoljnopolitičkim temama. &quot;Pričali smo i o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i mogućem zaključku tog pregovaračkog procesa. Nadam se da ćemo do tog pozitivnog zaključka doći u narednih nekoliko nedelja&quot;, rekla je ona. Džordž Buš je za Angelu Merkel rekao da je &quot;konstruktivna snaga&quot;. &quot;Hvala vam na još jednoj poseti. Cenim vaše prijateljstvo, vaše savete. Razgovorali smo o mnogim zajedničkim problemima, o potrebi da nastavimo zajednički rad kada je u pitanju Iran&quot;, kazao je Buš. Francuski predsednik Sarkozi založio se i za otvaranje najmoćnijih prema rastućim ekonomskim silama. Samitu će se zato sutra pridružiti i lideri Australije, Kine, Brazila, Indije, Indonezije, Meksika, Južne Koreje i Južne Afrike.Lideri G8 o krizi hraneGrupa osam najrazvijenijih zemalja sveta izrazila je danas duboku zabrinutost zbog rasta cena hrane na svetskim tržištima ali nije najavila nove finansijske mere za ublažavanje krize. Lideri osam najrazvijenijih zemalja sveta, na samitu u japanskom gradu Tojako, ocenili su da &quot;negativni uticaj nedavnog razvoja događaja može da otera milione ljudi u siromaštvo&quot;. G8 je zatražila od zemalja koje imaju zalihe hrane da &quot;deo svojih viškova stave na raspolaganje zemljama kojima je hrana potrebna&quot; ali na način koji ne &quot;krši komercijalna pravila&quot;. U Deklaraciji o svetskoj alimentarnoj bezbednosti, lideri Kanade, SAD, Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Japana, Italije i Rusije, ipak nisu najavili nove finansijske mere za zemlje koje su najviše pogođene krizom hrane. Podsetili su da su, od početka godine, dali 10 milijardi dolara za suočavanje sa efektima krize, kroz pomoć u hrani i kako bi se povećala poljoprivredna proizvodnja u pogođenim zemljama. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo izjavio je juče da će to izvršno telo EU predložiti zemljama članicama Unije da formiraju fond od milijardu evra kako bi se podržao poljoprivredni sektor u zemljama u razvoju. Taj predlog trebalo je da bude danas predstavljen u Briselu, ali je, prema izvorima bliskim Komisiji, to odloženo za jednu do dve sedmice. &quot;Lideri G8 ne razumeju ništa. Činjenice su jasne; politika kojom se pospešuju biokarburanti predstavlja 75 odsto problema, ali oni je skoro i ne pominju i nastavljaju da uništavaju hranu kako bi mogli da voze svoje automobile&quot;, ocenhio je izvršni direktor humanitarne organizacije Oksfam Džeremi Hobs. Deklaracija G8 ipak poziva da se obezbedi &quot;kompatibilnost politika proizvodnje bikoarburanata i alimentarne bezbednosti&quot;. Prema podacima Svetske banke, cene hrane porasle su za više od 80 odsto od 2005. godine, što, po oceni G8, doprinosi inflatornim trendovima i izaziva makroekonomsku neravnotežu u najteže pogođenim zemljama. Suočene sa krizom, mnoge zemlje proizvođači hrane uvele su takse na izvoz svojih proizvoda kako bi obezbedile profit, što je takođe doprinelo rastu cena. G8 je pozvala druge zemlje donatore u hrani da povećaju doprinos Svetskom programu hrane kako bi se &quot;izašlo u susret hitnim humanitarnim potrebama&quot;. Sa druge strane, u Rimu je danas izdato zajedničko saopštenje Svetskog programa za hranu, Organizacije za ishranu i poljoprivredu i Međunarodnog fonda za poljoprivredni razvoj kojim se G8 poziva da veći deo humanitarne pomoći usmeri na razvoj seoskog i poljoprivrednog sektora. &quot;Jedan od najvažnijih uzroka krize hrane jeste dramatičan pad investicija u poljoprivredu tokom tri prošle decenije&quot;, ocenile su te organizacije.Grupa 8 će povećati pomoć AfriciLideri Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta istakli su danas na samitu u Japanu da će Africi uputiti pomoć na nivou dogovorene na samitu u Gliniglsu 2005.Na tom samitu G8 je odlučio da poveća godišnju pomoć za 50 milijardi dolara do 2010, od čega bi 25 milijardi bilo za Afriku. Ti ciljevi potvrđeni su na prošlogodišnjem samitu G8 u Hajligendamu. I dok organizacije, uključujući nevladine, za pružanje pomoći strahuju da donatori možda neće ispuniti obećanje, G8 iz Japana uverava da je čvrsto opredeljen da, zajedno sa drugim donatorima, ostvari ciljeve. Lideri G8 takođe kažu da su svesni da će pomoć možda morati da bude povećana nakon 2010. Takođe su iz G8 naveli da su odlučni da ostvare i druge ciljeve koji se tiču Afrike, poput borbe sa infektivnim bolestima, kao i cilj da do 2010. svi dobiju pristup prevenciji HIV virusa i side, medicinskim tretmanima i lakarskoj nezi.Jakšić: Proširiti G8Spoljnopolitički komentator Politike Boško Jakšić kaže za B92 da to što će se samitu G8 nakratko pridružiti lideri još osam zemalja nije dovoljno i da je realno da G8 u budućnosti počne da razmatra proširenje, i to zemljama poput Brazila, Kine, Indije. &quot;Mislim da je ručak na koji će ovih novih osam biti sutra pozvano nedovoljno i u pravu je francuski premijer kada traži da se G8 proširi, jer ako hoćemo ozbiljno da razgovaramo o nafti, a tu nije prisutna Kina ili Saudijska Arabija, ukoliko se priča o inflaciji kao novom fenomenu koji ugrožava svet, a nisu prisutne vlade Meksika, Brazila, Kine, Indije itd., one koje upravo uzrokuju sve te nove promene na globalnoj ekonomskoj sceni, onda od rezultata nema ništa&quot;, kaže on. Jakšić dodaje da se &quot;G8 pretvara samo u jedan ležerni debatni klub, gde se jede mnogo kavijara&quot;. &quot;Ovaj samit košta 300 miliona evra i možete zamisliti kako ljudi u Africi gledaju na to&quot;, kaže on. Jakšić dodaje da bi to moglo da bude najava proširenja. &quot;Očigledno je da probija ta svest da moraju da se uključe oni koji su sastavni delovi, čak u ovom trenutku, i najveća dinamika i najveća mašina svetskog razvoja&quot;, rekao je on.Medvedev razgovarao sa BerluskonijemItalijanski premijer Silvio Berluskoni potvrdio je u razgovoru sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevom spremnost da razmotri mogućnost za pojednostavljenje viznog režima između Rusije i Italije,kao i Rusije i Evropske unije, dok je znatan deo današnjeg susreta bio posvećen jačanju bezbednosti i poverenja na evropskom kontinentu, javili su ruski novinari iz Japana. Prema rečima pomoćnika ruskog predsednika Sergeja Prihodka, Medvedev je Berluskonija upoznao sa inicijativom Rusije o potrebi zaključenja novog sporazuma o evropskoj bezbednosti, budući da po mišljenju Moskve, postojeće strukture NATO, OEBS i Evropska unija nisu u stanju da u novim uslovima osiguraju bezbednost na kontiinentu, između ostalog i zato jer nisu univerzalne. Tokom razgovora na marginama samita Grupe 8 pokrenute su i teme saradnje Rusije i EU i NATO. Prihodko je podsetio da je Berluskoni svojevremeno bio jedan od onih koji su podržali formiranje Saveta Rusija-NATO, i dodao da je italijanski premijer pokazao zainteresovanost za inicijativu Medvedeva. Tokom razgovora razmotrene su takođe i mogućnosti predstojećih bilateralnih kontakata, javila je agencija Itar-Tas. Očekuje se da će italijanski predsednika Đorđo Napolitano posetiti Rusiju sredinom jula.Grupa D8 o prehrambenoj kriziLideri Grupe osam islamskih zemalja u razvoju (D8) pozvali su danas vlade da iznađu rešenje za sve veću globalnu prehrambenu krizu, upozorivši da bi okasnela akcija mogla imati naročito kobne posledice za članice te grupacije. Vlade moraju neodložno delovati, ne oslanjajući se samo na sopstvene napore, već težiti ka međunarodnoj i regionalnoj saradnji u borbi protiv sve veće globalne energetske i prehrambene krize, ukazao je premijer Malezije Abdulah Ahmad Badavi na otvaranju jednodnevnog samita u prestonici Malezije Kuala Lumpuru. Predviđeno je da lideri članica te grupacije, koju, uz Maleziju, čine i Indonezija, Iran, Pakistan, Bangladeš, Egipat, Nigerija i Turska, potpišu 10-godišnji plan za podsticanje ekonomske saradnje i trgovine. Članice, kako je istakao Abdulah, takođe moraju da traže puteve za zajednički rad u prevladavanju nestašice prehrambenih proizvoda jer one, kao zemlje u razvoju, i njihovi građani najviše osećaju posledice te krize. On je pozvao zemlje u razvoju da prestanu da gaje useve za proizvodnju biogoriva jer se svet suočava s nestašicom hrane i ponovio svoj poziv na preispitivanje terminske trgovine naftom kako bi se suzbile špekulativne kupovine koje su doprinele vrtoglavom rastu svetskih cena tog energenta. Abdulah je podsetio da su svetske cene hrane povećane više od 75 odsto od 2000, dok je nafta istovremeno vrtoglavo poskupela na preko 140 dolara za barel i upozorio na prognoze da bi cena nafte do kraja ove godine mogla uzleteti na 170 dolara, a iduće godine čak na 200 dolara za barel. On smatra da bi članice D8, koje su se u prošlosti okrenule industrijalizaciji kao načinu za ostvarenje napretka, trebalo da ponovo usmere svoju pažnju na poljoprivredni sektor kako bi izašle na kraj s prehrambenom krizom. &quot;Nizak nivo investiranja u taj sektor doveo je do nedovoljne ekspanzije i modernizacije poljoprivrede u celini , a time i do neadekvatnih isporuka hrane i sadašnje prehrambene krize&quot;, ukazao je on. Predsednik Indonezije Susilo Bambang Judojono je, bez obzira na sumornu perspektivu, izrazio optimizam da zemlje D8 imaju potencijal da zaštite sebe od uticaja globalne krize. On je pozvao članice na sveobuhvatno korišćenje svih svojih potencijala, kao što su ukupna populacija od 900 miliona ljudi i obilna prirodna bogatstva. &quot;Mi bismo s tim resursima mogli da znatno doprinesemo svetskoj privredi i konačno pobedimo siromaštvo&quot;, rekao je delegatima Judojono, koji je u protekle dve godine predsedavao grupaciji. Grupacija D8 je oformljena 1997. u Turskoj, sa ciljem da se jača privredna saradnja između članica. Članice su 2005. postigle Sporazum o preferencijalnoj trgovini (PTA), u okviru kojeg je predviđeno postepeno smanjenje carina i drugih trgovinskih barijera unutar grupacije, ali su do sada samo Malezija i Iran taj sporazum ratifikovali.