Ko sve nadgleda KiM i zašto

Na Kosovu i Metohiji su u ovom trenutku prisutne i aktivne tri međunarodne misije - Ujedinjenih nacija (Unmik), NATO-a (Kfor) i Evropske unije (Euleks).Sve one prisutne su na KiM sa različitim mandatom, sastavom i - uspehom.Odmah nakon okončanja sukoba u toj pokrajini, 1999. godine, uspostavljeni su Unmik i Kfor, a 2008. i Euleks i sve, bar formalno, deluju u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, koja je bila kompromis SAD, odnosno Zapada, i Rusije.U poslednje vreme neformalno, a u sredu, na sednici Saveta bezbednosti UN i izričito, zapadne zemlje traže okončanje misije svetske organizacije, dok se ostale dve misije, EU i NATO, u ovom trenutku još ne dovode u pitanje. Koji je mandat tih misija i u kakvom sastavu deluju? UNMIK: Mandat Misije privremene uprave UN na Kosovu i Metohiji definisan je kao pomoć u uspostavljanju uslova za miran i normalan život svih građana Kosova i stabilnost regiona Zapadnog Balkana. Unmik je statusno neutralna, civilna misija. Nekada je imala 15.000, a danas ima oko 380 pripadnika. Predvodi je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN, koji ujedno obezbeđuje i koordinisan pristup međunarodnog civilnog prisustva, a deluje u skladu s Rezolucijom 1244, uključujući OEBS, misiju koja je zadržala status &quot;stuba&quot; Unmika, zaduženog za izgradnju institucija, kao i misiju EU za vladavinu prava, Euleks, koja je ustanovljena na osnovu iste rezolucije i deluje pod opštom nadležnošću UN. Nakon jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti, vlasti u Prištini neprestano traže ukidanje UNMIK-a, zbog namere da se učlane u međunarodne organizacije UN i Interpol. Unmik je, naime, u ovom trenutku jedina veza Prištine sa Interpolom. Priština, naime, smatra da Unmik više nema ni funkciju, ni cilj, te da se bespotrebno troše milioni na njeno održavanje. S tim, međutim, nije saglasna Rusija. Specijalni izaslanik, odnosno šef UNMIK-a u Prištini, je Zahir Tanin, koji u svakoj prilici ističe da će ta misija na Kosovu ostati &ldquo;onoliko koliko SB UN to bude želeo&rdquo;. Tanin je imenovan za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN na KiM 19. avgusta 2015. Unmik je bio na meti kritika Prištine takođe i zbog toga što je ta misija nakon rata dopustila Srbiji da na Kosovu uspostavi svoje paralelne strukture. Unmik je u razdoblju od jula 1999. do novembra 2008. godine bio odgovoran za vođenje istraga i krivično gonjenje za teške zločine, uključujući ratne zločine. Međunarodna nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel je međutim ocenila da je UNMIK propustio da sprovede neke nezavisne istrage o zločinima nad Albancima, te otmicama Srba, Roma i drugih. Amnesti internešenel je tada ustanovio i da istrage, čak i kada su vođene, nisu bile temeljne, kao i da su, u nekim slučajevima, zatvarane bez nekog očiglednog razloga ili zbog političke svrsishodnosti. Nerešene predmete UNMIK-a je 2008. preuzela misija Euleks. Misija UN je takođe kritikovana da je ometala izgradnju albanskih kuća u severnom delu Mitrovice. Među državama čiji su pripadnici u sastavu UNMIK-a u vojnom statusu su, na primer, Češka Republika, Poljska, Republika Moldavija, Rumunija, Turska i Ukrajina, dok policijsko osoblje dolazi iz Austrije, Bugarske, Mađarske, Nemačke, Italije, Ruske Federacije, Turske i Ukrajine. Unmik čine agencije, fondovi, programi i podružnice UN, koji su grupisani pod koordinisanim okriljem Tima UN. Unmik podržava primenu sporazuma između Beograda i Prištine, a glavni cilj u narednom periodu je, kako je planirano, jačanje formalnih i neformalnih kanala komunikacije između vlasti na svim nivoima i među svim zajednicama na Kosovu. Kfor: Kfor je misija NATO, a na KiM je predstavljaju međunarodne mirovne snage, pod vođstvom Alijanse, sa zadatkom čuvanja reda i mira, odnosno stvaranja sigurnosti na Kosovu nakon kosovskih sukoba i povlačenja jugoslovenskih, odnosno srpskih snaga. Aktuelni komandant Kfora je general-major Đovani Fungo. Početkom februara, aktuelni predsednik Srbije, tada premijer, Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa komandantom Savezničke (NATO) komande za operacije, generalom Filipom Bridlavom. Sagovornici su se tada, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, saglasili da međunarodne mirovne snage na KiM pod vođstvom NATO imaju ključnu ulogu u zaštiti srpskog naroda Vučić je komandantu Bridlavu preneo zadovoljstvo zbog dobre saradnje sa Kforom, i istakao da Kfor ima ključnu ulogu u zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao garant njihove bezbednosti i u očuvanju stabilnosti u regionu. General Bridlav je potvrdio da će Kfor i ubuduće odgovorno ispunjavati svoje obaveze u očuvanju bezbednosti na Kosovu i Metohiji. Bridlav je, inače, potom boravio na u Prištini, a nakon razgovora sa komandantom Kfora ponovio je stav da će misija NATO na KiM ostati sve dok bude trebalo. Kfor je na KiM ušao 12. juna 1999. Nema preciznih informacija o broju pripadnika misije NATO na KiM. Prema nekim informacijama, Kfor trenutno ima oko 7.427 vojnika, dok na zvaničnoj stranici Misije piše da ih je sada 4.600 i da dolaze iz 31 zemlje.. Na svom vrhuncu Kfor je brojao 50.000 vojnika iz 39 različitih država - članica i nečlanica NATO. U aprilu 2007. je Kfor, prema podacima sa službene stranice, imao 16.000 pripadnika iz 34 države. Kfor ima mandat da doprinose sigurnom i bezbednom okruženju, da podržava i koordinira međunarodne humanitarne napore i civilno prisustvo i podrži razvoj stabilnog, demokratskog, multietničkog i mirnog Kosova, kao I da podrži razvoj Kosovskih snaga bezbednosti. Kfor je osnovan nakon NATO agresije, koja je trajala 78 dana, na tadašnju SRJ, s ciljem svrgavanja sa vlasti tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Prvobitni Kfor je imao zadatak da spreči obnavljanje neprijateljstva, uspostavljanje sigurnog okruženja i obezbeđivanje javnog reda i mira. Njihov je zadatak je bio i da demilitarizuju tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova, podržavaju međunarodne humanitarne napore i koordiniraju sa međunarodnim civilnim prisustvom. Kfor sarađuje I koordinira sa UN, EU i drugim međunarodnim akterima koji podržavaju razvoj stabilnog, demokratskog, multietničkog i mirnog Kosova. O svim aktivnostima Kfora odlučuje Severnoatlantski savez u zavisnosti od situacije na terenu. Najviše pripadnika Kfora na Kosovu imaju SAD, Nemačka, Italija, Francuska, Rusija, Ukrajina&hellip; EULEKS: Odluka o aktiviranju misije EU na KiM doneta je u Briselu 16. februara 2008. I s početka je brojala 2.000 pripadnika. Odluku o formiranju misije doneo je Savet ministara Evropske unije, a operativnom je postala u periodu od 120 dana. Misija je zvanično odobrena u ponoć, pošto nijedna od 27 članica EU nije uložila prigovor na operativni plan misije. Savet ministara je tada saopštio da je dokument o &ldquo;zajedničkoj akciji&rdquo; misije EU na KiM, koja će biti vođena u sklopu evropske bezbednosne I odbrambene politike usvojen &quot;pisanim postupkom&quot;. Inače, u tom dokumentu piše da će misija EU na Kosovu imati blizu 2.000 članova, i to 1.400 policajaca i pripadnika specijalnih snaga, kao i više stotina sudija, tužilaca i drugog osoblja. Glavni zadatak Euleksa je da obezbedi poštovanje multietničnosti kroz funkcionisanje pravosuđa i policije, baveći se posebno oblastima: Intervencija, u koordinaciji sa KFOR-om, u slučaju međuetničkih incidenata, posebno u srpskim enklavama; zatim, delovanje radi obezbeđivanja pravične zastupljenosti kosovskih Srba unutar Kosovske policijske službe (KPS); poboljšanje pravosudnog sistema i borba protiv nekažnjivosti, posebno u procesuiranju međuetničkih predmeta; brzo i pravično razrešavanje sporova vezanih za vlasnička pitanja, pri čemu će se posebna pažnja voditi o neutralnosti organa zaduženih za to pitanje; borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i fenomena mafije; te borba protiv &ldquo;prekograničnog&rdquo; šverca oružja koje doprinosi destabilizovanju Kosova i širenju osećaja nesigurnosti u srpskoj zajednici. Euleks je prema osnovnom dokumentu trebalo da preuzme i sistem za zavodsko izvršenje sankcija, kako bi se osiguralo da se opasni kriminalci pravilno čuvaju. U tački 4. Osnovnog dokumenta stoji da misija neće činiti ništa na štetu interesa i aspiracija srpske zajednice. Navodi se da ona ne prejudicira status Kosova, te da je aktivno učešće Srba na Kosovu nužno za uspeh misije, koja je u osnovi zamišljena sa idejom da im omogući normalne uslove za život. Uspostavljanju misije Euleks se protivila tadašnja Vlada Srbije, sa argumentom da je osnovana bez jasnog pravnog osnova, koji jedino može da pruži Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Pravno-policijska misija Euleks na terenu je zamenila misiju UN, ali sa drugačijim zadacima. Tada je objašnjeno da Euleks od UN preuzima drugačije zadatke, odnosno da se ne radi o prenosu sa UN na EU, već sa UN na vladu na Kosovu. Euleks bi trebalo da je fokusiran na pravosuđe, sa naglaskom na praćenju procesa &quot;osetljivih krivičnih dela&quot;, odnosno ratnih zločina u regionu. Sve predmete nad kojima Euleks više nema nadležnosti od 15. aprila 2014. rešavaju kosovski pravosudni organi. Euleksove sudije i tužioci su I dalje deo kosovskih institucija i rade u skladu sa kosovskim zakonima. Aktuelna šefica Misije EU je Aleksandra Papadopulu. Na zvaničnoj stranici ove misije piše da je Euleks u potpunosti posvećen uključivanju ljudskih prava i rodne perspektive i standarda za rodnu ravnopravnost u sve svoje aktivnosti, kako unutar misije, tako i u radu sa kosovskim institucijama.