Posle 27 dana – nijedna lista za izbore u Crnoj Gori

Još nijedna politička partija, niti koalicija, nije predala izbornu listu za učešće na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori.Izbori su zakazani za 16. oktobar, a rok za predaju izbornih lista je počeo da teče 1. avgusta.Izborne liste moraju biti predate do 20. septembra, i, po svemu sudeći, većina političkih partija će liste predati u posljednji čas.Takvo oklevanje, po relavantnim političkim ocenama, ukazuje koliko su neizvesni oktobarski izbori, o čemu svedoče i druge činjenice, pre svega, to da još ni na pomolu nema jasnijih znakova da li će na izborima biti koalicija, i ko će s kime u predizborni savez. Najmoćnija stranka, Demokratska partija socijalista (DPS), nastupiće, prema najavama, samostalno. Slične najave stižu i od bivše članice vladajuće koalicije Socijaldemokratske partije (SDP), koja je u prethodnom periodu na izbore uvek izlazla u &quot;zagrljaju&quot; s DPS-om. Sama će izaći i Pozitivna Crna Gora (PCG), koja trenutno ima neku vrstu dvostrukog statusa. Formalnim učešćme u vladi izbornog poverenja postala je vladajuća, a njeni funkcioneri ističu opozicioni identitet ove partije. Ima pokušaja da predizbornu koaliciju naprave Demos, koji se ranije odvojio od opozicionog Demokratskog fronta (DF), Socijalistička narodna partija (SNP) i mlada Udružena reformska akcija (URA), ali nisu veliki izgledi da se to i dogodi. Kako je saopšteno, većina članstva SNP-a ne želi savez sa URA, koja je, proletos, i sama ušla u vladu izbornog poverenja, a nedavno izašla iz nje. Prema sadašnjem stanju stvari, jedina izvesna koalicija na parlamentarnim izborima u oktobru je DF, u kojoj su Nova srpska demokratija i Pokret za promene. Međutim, s obzirom na njihov dug savez i veoma nejasnu razliku u politici dve članice, DF se i ne doživljava kao koalicija, nego više kao jedinstven političlki subjekat. Pored ishoda parlamentarnih izbora, koji, kako se procenjuje, nikad nije bio tako neizvestan kao sada, ima još nepoznanica u vezi sa oktobarskim izborima, desetim od obnove višestranačja u Crnoj Gori. Još ima nedoumica oko toga da li su, konačno, pročišćeni birački spiskovi. Štaviše, ministar unutrašnjih poslova, predstavnik Demosa, Goran Danilović, ovih dana je doveo u pitanje i validnost sadašnje lične karte crnogorskih građana za glasanje na izborima. Danilović je, naime, rekao da postojeća lična karta nije biometrijska, ali su ga bolji poznavaoci demantovali tvrdnjom da nije biometrijska sama lična karta, već podaci na njoj, te da nema tehničkih smetnji za kredibilno utvrđivanje identiteta birača. Crna Gora će, kad su u pitanju oktobarski izbori, morati napraviti i jedan korak nazad. Izbore će opet posmatrati međunarodne organizacije, iako je OEBS, pre tri godine, saopštio da više nema potrebe za monitoringom izbora u toj državi, jer su, kako je ocenjeno, dostignuti demokratski standardi koji ne zahtevaju nadzor. Izbore 16. oktobra će, ipak, prema najavama, posmatrati na način koji je bio karakterističan za prve višestranačke izbore u postkomunističkim zemljama. Ni predizborna kampanja u Crnoj Gori još nema intenzitet koji bi bio u skladu sa izbornim kalendarom. Analitičari tvrde da će kampanja biti kratka, ali možda do sada najprljavija. Zasad, najžešće je nastupio opozicioni DF, sa fokusom u kampanji da diskredituje premijera i lidera DPS-a Mila Đukanovića. &quot;Mi, ili on&quot;, glavni je predizborni poklič funkcionera DF-a. Lider tog saveza Andrija Mandić ranije nije isključio ni mogućnost primene &quot;makedonskog scenarija&quot;, što bi moglo da znači i stvaranje neke situacije u kojoj bi se tražilo odgađanje oktobarskih izbora. Predstavnici DF-a su najavljivali korišćenje svih sredstava u borbi za osvajanje vlasti. &quot;Koristićemo najbolje svetske markentiške agencije, i Izraelce, Ruse, Amerikance, ulične proteste&quot;, reči su jednog od funkcionera DF-a. Ipak, i pored svega, neki analitičari se i u ovako neizvesnim prilikama bave prognozama o karakteru nove vlasti u Crnoj Gori. To što su Pozitivna Crna Gora, Demos i SDP ušli u vladu izbornog poverenja, prema ocenama tih analitičara, može biti znak nihove spremnosti da participiraju i u novoj vladi, u kojoj će, kako se procenjuje, i dalje biti dominantna Demokratska partija socijalista.