DW: Kakvi su ciljevi Erdogana na Balkanu?

Turska na Balkanu nema moć koliku bi Erdogan voleo da ima, kaže za DW Erdoan Šipoli, kosovski stručnjak sa Univerziteta Džordžtaun.

Dojče vele Izvor:
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

U slučaju da moraju da biraju političke elite na Balkanu i dalje će birati EU.

DW: Kakvi su ciljevi Turske na Balkanu?

Erdoan Šipoli: Istorijski su turske institucije, poput vojske ili državne administracije, uvek bile povezane sa Balkanom jer su ga videle kao put ka Evropi. Ali poslednjih godina, tokom Erdoganove ere, Ankara je počela da posmatra Balkan kao prostor koji se može iskoristiti kao pregovaračka masa. Erdoganova vlast želi da poveća uticaj u balkanskim društvima investicijama i podrškom određenim organizacijama civilnog društva tako da sutra može reći Evropi: „Mi imamo uticaj na Balkanu, pred vašim vratima, i time možemo da vas ucenjujemo."

Dakle Erdogan misli da će na kartu Balkana moći da utiče na evropsku politiku?

Da, barem tako on misli. Ali ja ne mislim da je on kadar za to. Kada je u pitanju politički uticaj na Kosovu, u Albaniji i Bosni, Turska definitivno jeste važan regionalni igrač, ali samo do stepena u kojem se njena politika ne kosi sa politikom EU. Jer glavni cilj balkanskim zemljama jeste ulazak u EU. Dugo godina je to bio i cilj Turske. Sada, kada se Turska od toga udaljava, opada i njen uticaj na Balkanu.

Koliki je zapravo politički uticaj Ankare na region?

Kada se radi o prostoru bivše Jugoslavije, najjači uticaj je u Bosni, a slede Makedonija i Kosovo, pa zatim Albanija. Naravno, bolji su trgovinski odnosi sa Bugarskom, kao i komunikacija sa tamošnjom turskom zajednicom nego sa turskom zajednicom na, na primer, Kosovu. U stvarnosti politički uticaj Turske na Balkanu nije onoliki kolikim ga Turska predstavlja. Jedini način da taj uticaj zaista naraste jeste da EU prekrši obećanje da će sarađivati sa balkanskim zemljama. U suprotnom, ako moraju da biraju, balkanske zemlje će uvek stati na stranu Evrope i neće žaliti za Turskom.

Ipak mnogi ljudi u Bosni, ali i druge muslimanske zajednice posmatraju Erdogana kao neku vrstu velikog brata. Nedavno je Erdogan iskoristio masakr u Srebrenici kao ilustraciju da Evropa navodno mrzi muslimane dok se on predstavlja kao njihov zaštitnik. Koliko u tome ima originalnosti, a koliko politikantstva?

On to radi za domaću upotrebu. Naravno, bosanski muslimani gaje simpatije prema Turskoj jer su im Turska i neke druge muslimanske zemlje pomogle tokom rata pre nego što su to učinile EU i Sjedinjene Države. Na Kosovu to nije bio slučaj, pa kosovski Albanci i ne vide Tursku kao velikog brata. Pa ipak, iako Erdogan i njegova zemlja nemaju moć da zaista utiču na Balkan, on je majstor da okrene narativ u svoju korist. Koristi masakr iz Srebrenice da dokaže kako je Turskoj stalo do muslimana i to će mu doneti dosta glasova jer ne treba izgubiti iz vida da ima mnogo Turaka sa bosanskim, bugarskim i albanskim korenima koji tradicionalno ne podržavaju Erdogana. Na ovaj način on pokušava da pridobije njihove glasove na referendumu tako što pokazuje da se bori za Balkan – u ovom slučaju protiv Holandije zbog Srebrenice.

Šta Turska čini da poveća svoj uticaj? Nakon propalog puča, mnoge turske institucije na Balkanu potpale su pod sumnju.

Od puča Erdoganova vlada pokušava da pojača pritisak na vlasti balkanskih zemalja, posebno kada se radi o Gulenovom pokretu. Ali u tome nema previše uspeha. Vidimo da u Makedoniji i Bugarskoj pokušava da napravi sopstvene političke partije, a da u drugim zemljama pokušava da iskoristi one već etablirane koje kontrolišu njegovi bliski saradnici. Pokušava da pokrene svoje ljude, lojalne, one koji su studirali u Turskoj i za koje se zna da spadaju u Erdoganov kružok. Ono što mene brine je što jača uticaj u nekim organizacijama civilnog društva. Recimo Turska razvojna agencija investira, organizuje putovanja u Tursku i slično. Tu moramo načiniti razliku između Turske i konkretne Erdoganove vlade. Jer glavni cilj te vlade nije jačanje uticaja Turske, već jačanje Erdoganovog ličnog uticaja i popularnosti. Znamo da organizuju skupove i nađu nekoliko ljudi po Prizrenu, Skoplju ili Novom Pazaru, daju im plakate sa Erdoganovim likom kako bi simulirali da on svuda ima podršku.

Koliko daleko je Ankara spremna da ide? Treba li očekivati destabilizaciju Balkana i podršku novom talasu nacionalizma ili čak militarizacije?

Ne verujem. Turskoj nije u interesu da bezbednosna situacija na Balkanu bude nestabilna jer bi onda ta zemlja bila kompletno okružena nestabilnim regionima. Ali deo odgovornosti je i na državama EU koje treba da ohrabre Balkan i ne dozvole da padne u ruke Erdoganu.

Prati B92 na Viberu

Info

Nama treba znanje, a ne lažne diplome

Kao i u biznisu, u svim službama koje su vezane za državu - javne institucije, državna služba, pa tako i škole, sve je podložno partijskoj kadrovskoj politici. Nijedan sistem ne može da izdrži takvu vrstu dinamike i toliki broj ljudi koji su univerzalni profesionalci, koji mogu da se bave zdravstvom, obrazovanjem, socijalnom politikom, biznisom, čime god treba. To je žestoko razvalilo obrazovni sistem, kao i zdravstveni, i iz toga je teško sada napraviti bilo kakvu reformu ako nemate supstancu koja će da je iznese

intervju utorak 2.05. 09:05 Komentara: 5

Ivan Tomić: Rad i rezultati iznad politike

Ivan Tomić je diplomirao na Američkom Koledžu u Solunu na smeru međunarodnih odnosa i diplomatije. Dobitnik je priznanja Willian W. McGrew za najboljeg studenta u generaciji. Bio je učesnik programa Bendžamin Franklin Transatlantik Instituta koji je održan na Univerzitetu u Južnoj Karolini (Wake Forrest University), kao i brojnih seminara o medijaciji i mirnom rešavanju konflikata. Profesionalno iskustvo počeo je u Kancelariji međunarodnog programa za pomoć studentima na Američkom Koledžu, zatim kao asistent predsednika Anatolije. U junu 2014. godine postaje savetnik gradonačelnika Gračanice, a nakon toga politički savetnik zamenika premijera Kosova. Od septembra 2015. Godine, radi u Kosovskoj vladi kao Viši savetnik Premijera i direktor Kancelarije za pitanja zajednica.

intervju četvrtak 29.12. 18:13 Komentara: 2

Očuvajmo integritet akademske zajednice

Nacionalni savet za visoko obrazovanje je usvojio Osnove za kodeks o akademskom integritetu. U njemu su navedeni brojni slučajevi narušavanja akademskog integriteta, ali su izdvojena četiri osnovna vida kršenja akademske etike: plagijati, autoplagijati, lažno autorstvo i krivotvorenje rezultata istraživačkog rada. Ovi prestupi su izdvojeni da bi se za njihovo ustanovljavanje i sankcionisanje na etičkom terenu propisale jedinstvene procedure na svim visokoškolskim ustanovama, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju” prof. dr Dejan Popović, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

intervju petak 2.12. 11:35 Komentara: 3
strana 1 od 100 idi na stranu