16. jun 2010. | 12:48

Kada mu je bilo 17 godina, Filipa Pečnera smatrali su za najvećeg talenta nemačkog tenisa još od Nikolasa Kifera. Igrao je polufinale Vimbldona i bio osmi na svetu u juniorskoj konkurenciji i cela Nemačka,sa rodnom Bavarskom na čelu, čekala je dan kada će Filip ’eksplodirati’. Još ga nisu dočekali, a mnogi stručnjaci saglasni su u mišljenju da je Pečner neozbiljnošću proćerdao nesumnjivi potencijal. Sada mu je 26 godina i 39. je na ATP listi, četiri mesta slabije od rekordnog plasmana u septmebru prošle godine.

Kao mlad je bio veliki butnovnik, treninge je shvatao olako, a bio je i pomalo arogantan jer na treninzima nije želeo čak ni da dohvati lopticu. Disciplina je za njega bila apstraktan pojam.

„Ja neke stvari vidim drugačije. Jednostavno, nisam čovek kojeg možete ugurati u neki šablon. Donosio sam neke odluke koje su, po mom mišljenju, bile ispravne. Promenio sam mnogo trenera – nekada se nismo razumeli kao ljudi, a nekada su očekivali disciplinu koju ja nisam bio spreman da poštujem. Kada bi mi se prijeo odrezak, ja bih ga i pojeo“, kaže Pečner.

Počeo je da igra tenis sa četiri godine, pošto je njego otac imao školu tenisa. Prema sopstvenim rečima, počeo je ozbiljnije da trenira sa 12-13 godina, a profesionalac je postao 6 godina kasnije, 2001. godine. U dosadašnjem toku karijere osvojio je jedan turnir, u Beču 2008. godine, a zaradio je nešto više od milion dolara.

U nekoliko navrata Nemac je želeo da napusti tenis, ali svaki put bi se predomislio i nastavio da putuje po celom svetu u potrazi za bodovima i slavom. Njegov sunarodnik, bivši drugi teniser planete Tomi Has rekao je da Pečner ima potencijal za veće domete i da može da napravi bolje rezultate nego u dosadašnjem toku karijere.

Omiljena Pečnerova podloga je beton, a najviše voli da igra u dvorani. Kao svoje najbolje udarce Nemac izdvaja forhend sa osnovne linije i servis. Početni udarac veoma mu je snažan, ide i do 230km/h, ali nedostaje mu raznovrsnost. Solidno se snalazi i na mreži, a bekhend mu je taman toliko dobar da ne bude proglašen slabošću. Često koristi i slajs.

Ipak, Filip nikada tokom karijere nije imao dovoljno volje, koncentracije i snage da igra na najvišem nivou u kontinuitetu. Uvek bi mu nešto odvuklo pažnju – poker, plejstejšn ili nešto treće. U prošlosti nije bio redak slučaj da Pečner jednostavno odustane od meča kada mu ne ide ili kada mu se ne igra. Prečesto pravi neiznuđene greške u nizu i retko se vraća u meč kada kola krenu nizbrdo.

Međutim, mora se priznati da je Pečner u poslednjih godinu i po dana spomenute slabosti sveo na razumnu meru i da je postao konkurentan na najvišem nivou.

Kao svoje teniske idole Pečner izdvaja Stefana Edberga i Gorana Ivaniševića.

„Obožavao sam da ih gledam. Naročito Edberga, zbog njegovog stila igre – igrao je tako tečno i bilo je divno gledati ga. Takođe, uživao sam u Goranovom ’ludilu’ – sa njima nikada nista mogli da pretpostavita šta će se sledeće dogoditi“.

Ove sezone je četiri puta igrao u polufinalu – u Zagrebu, Memfisu, Minhenu i nedavno u Haleu. Prošle godine na Vimbldonu je stigao do treće runde, što mu je najbolji rezultat na Gren slem turnirima ikada. Videćemo hoće li mu se London ponovo posrećiti.