8. septembar 2010. | 14:30

Posle devetog dana US Opena poznati su svi učesnici muških četvrtfinala. Uprkos eliminaciji Endija Marija i Endija Rodika, konkurencija je ove sezone jača nego poslednjih godina, a svi koji su se obreli u završnici pokazali su impresivnu igru u dosadašnjem toku turnira i veruju u uspeh, pa i u osvajanje titule.

Pored večitog „dinamičnog dua“, poznatijeg kao Federer-Nadal, naš Novak Đoković već godinama je među glavnim favoritima za osvajanje titula na svim podlogama. Odličan tehničar koji dobro kombinuje udarce i zna da se kreće i diktira tempo u poenima, na svakoj podlozi je taličan po većinu.

Posle finala 2007. u kome ga je savladao Federer, Đoković nije poklekao, već je osvojio Australijen Open 2008. i dokazao da srce, ipak, ostavlja na betonu. Te godine bez većih problema osvaja i Indijan Vels, na kome je pre finala protiv Mardija Fiša deklasirao Nadala u polufinalu 6:3, 6:2. Na betonu kasnije dolazi i do finala Sinsinatija, ali i bronzane medalje na Olimpijskim Igrama.

Sledi novi US Open, gde ga u polufinalu ponovo zaustavlja Federer, samo da bi se potom „vratio“ i osvojio Top 8 završni turnir. Naredne godine stiže do finala Majamija i Sinsinatija, ali i novog polufinala u Njujorku, gde ga je eliminisao, pogađate – Fedmen. Slatka osveta došla je u Rodžerovom rodnom gradu Bazelu, gde ga je pobedio u finalu, ali je žal za propuštenim šansama u SAD-u ostao.

Ove čitave sezone Novak igra promenljivo i možda i ne na nivou na koji smo kod njega navikli. Pored preopasnih Berdiha i Soderlinga, kao i Marija koji već sezonama vreba barem treće mesto, Đokoviću je potreban upravo Slem da bi se dokazao kao „prvi među drugima“ (pošto su prva dva mesta zauzeta do kraja godine, može se reći).

Najveću prepreku tome predstavlja relatvno slab servis Srbina, koji mu je neophodan na betonu, kao i mlai procenat osvojenih poena na drugi servis. Samo jedna titula i to na turnirima kategorije 500 u Dubaiju, svakako je uticala na samopouzdanje jednog od najboljih tenisera sveta. Tada je u finalu pobedio 15. igrača sveta Mihaila Južnog, i to je ujedno bio poslednji put da je Novak savladao nekoga iz Top 15.

Na Rolan Garosu je ispao u četvrtfinalu od 23. igrača Jirgena Melcera, dok se stanje donekle popravilo nakon Vimbldona, gde je u polufinalu ipak ispao od Berdiha. Posle još jednog poraza od Federera, ovoga leta u polufinalu Toronta, ali i eliminacije od Endija Rodika u četvrtfinalu Sinsinatija, Đoković se solidno pokazao u Njujorku.

“Ova godina je prilično čudna za mene. Bilo je određenih faktora sa strane koji su uticali na moju igru. Propustio sam neke turnire. Sada se odlično osećam, motivisan sam, jedan od mojih prioriteta je Dejvis kup gde imamo dobar rezultat kao zemlja”, kaže Đoković, kojeg po završetku US Opena očekuje i polufinalni susret Dejvis kupa sa Česima, gde će mu glavni protivnik biti Tomaš Berdih.

Uprkos zdravstvenim tegobama, problemima sa vlagom i vrućinom, The Djoker je na US Openu na dobrom putu da zaigra u novom finalu. Posle maratona protiv Viktora Troickog u prvom kolu, Filipa Pečnera, Džejmsa Blejka i Mardija Fiša je savladao u tri seta.

Sada mu na megdan ide 17. igrač sveta, „Crna mamba“ Gael Monfis.

Dva igrača su se do sada sretala četiri puta, a Djoker je slavio u svakom susretu, pa i na US Openu 2005. Ipak, nije na odmet napomenuti da ga je Francuz dobro namučio u svakom meču.



“Nije bilo lako, svi ti mečevi bili su dugački, puno dugih poena, dosta trčanja po terenu. On je jedan od fizički najbolje pripremljenih momaka. Poštujemo jedan drugoga, zajedno smo rasli, ista smo generacija. Puno puta smo igrali i tajni nema. Ako on odigra najbolje što ume može da pobedi bilo koga, brz je, odlično pripremljen, jak, teško mu je vraćati loptice”, rekao je Đoković o svom narednom protivniku.

Ono što što bi Novaku mogao da bude veliki problem u četvrtfinalu jeste Monfisova snaga. Izrazito defanzivan, Monfis je tip fizički (pre)snažnog igrača koji ne pravi mnogo vinera, već forsirajući nadmetanje daleko iza osnovne linije tera svog protivnika na greške. Za Djokovića je ovo ozbiljna prepreka, pošto mu najviše odgovaraju lepršavo igranje i brži poeni. Dodatnu zabrinutost izaziva Monfisova sposobnost da igra satima, dok Novaku snaga često nedostaje posle 150 minuta igre.

Iako je ove sezone pao sa 12, odnosno 13. mesta na 17. poziciju, došavši do samo jednog finala (Štutgart) i dva polufinala (Brizbejn i Johanesburg), Monfis je do sada u Njujorku briljirao.

Posle veoma uzbudljivog, ali i napornog prvog kola protiv Roberta Kendrika (3:6, 6:3, 6:4, 6:7, 6:4), u kome je do izraza došla njegova sirova snaga, sledi laka pobeda protiv Igora Andreeva, ali i odličan duel sa Jankom Tipsarevićem (koji je prethodno eliminisao Endija Rodika). Tek na tom susretu pokazala se i sve bolja tehnika Francuza, pošto je Tipsarevićem tokom čitavog meča bio odličan protivnik, da bi na kraju ipak bio poražen u četiri seta (7:6, 6:7, 6:2, 6:4). Posle nova tri seta u osmini finala protiv sunarodnika Rišara Gaskea, sledi mu susret sa redovnim učesnikom (makar) polufinala, odnosno Djokerom.

"Verujem da će publilka opet biti uz mene. Mogu da kažem da ga savršeno dobro znem. Naši mečevi su uvek teški i otovreni. I na kraju, moram da pokušam da mu se osvetim, poslednji put sao izgubio kod kuće, u Bersiju. Nadam se da je vreme da ga pobedim," izjavio je Crna mamba, inače miljenik njujorške publike.

U svakom slučaju, ovogodišnja polufinala obećavaju, pošto će pobednik ovog duela ići na megdan boljem iz meča Rodžer Federer – Robin Soderling.