31. avgust 2010. | 11:16

Aktuelna šampionka US Opena Kim Klajsters u intervjuu za zvanični sajt turnira priča o tome kakav je osećaj vratiti se na teren posle duge pauze, da li i iskusne teniserke hvata nervoza, ali i očekivanjima za poslednji Gren slem sezone...

- Kakav je osećaj sada kada si se ponovo vratila na teren?

„Poslednjih nekoliko nedelja sam se pripremala za US Open, za koji se trudim da budem u najboljoj formi. Sada se vraćam da branim titulu, a to je situacija u kojoj nikada pre nisam bila. Veoma sam se brzo vratila pošto sam to htela, a sada sam srećna što ponovo igram“.

- Da li ti se sada dešava da budeš nervozna na terenu?

“Da. Nije to ona nervoza kada ti se čini da su ti ruke teške 50 kila, to je bio slučaj kada sam tek počinjala karijeru. Svakako da vas ponekad obuzme nervoza kada servirate za meč i to se odražava na vašu igru. Sada imam mnogo iskustva i ne dešavaju mi se blokade, kada se unervozim znam šta da radim, kako da se opustim i na šta da se koncentrišem. To dolazi sa iskustvom”.

- Sada kada braniš titulu na US Openu, sigurno da su ti velika očekivanja. Svojevremeno si govorila da voliš pritisak, ali kako se sada boriš sa tim? Da li je u pitanju samo uzbuđenje, ili?

“Uzbuđenje, svakako.Ne mogu da uradim ništa više, osim da dam 100 odsto od sebe na terenu. Ono što sam uradila prošle godine, to ću i ove. Pritisak je nešto što dolazi spolja. Svi moraju naporno da rade ako hoće da osvoje Gren slem, što je slučaj i sa mnom. Radiću na svojoj igri i trudiću se da ne obraćam pažnju na stvari koje ne mogu da kontrolišem. Samo želim da igram svoj najbolji tenis i pobeđujem”.

– Možeš li uporediti svoja osećanja od prošle godine, kada si se vratila na teren, i sada, kada si ponovo u vrhu?

“Čini mi se da tada igračice nisu znale šta da očekuju od mene, pošto sam se tek bila vratila na teren. Tada sam se i ja pitala kako igraju najbolje igračice? Pre US Opena prošle godine odigrala sam samo par turnira, i to ne protiv igračica kao što su sestre Vilijams. Tada nisam mogla mnogo da upoređujem, jer bih upoređivala sebe sa samom sobom. Želela sam samo da vidim kakve su mi šanse protiv pet najboljih reketa sveta, da li i dalje mogu da se takmičim. Na meču protiv Jelene Janković u Torontu sam uvidela da stvarno dobro udaram lopticu i tada sam pomislila da ću moći da se vratim. Tada još uvek nisam znala kako će moj povratak izgledati, ali sada više nemam sumnje”.

- Tvoja sledeća protivnica je devetnaestogodišnja Australijanka. Šta znaš o Sali Pirs?

“Znam da je devetnaestogodišnja Australijanka (smeh). Šalim se, postoji nekolicina mladih teniserki koje pratim i ona je jedna od njih. Ona je veoma snažna i voli da se nadigrava. Kad god igrate sa tako mladim teniserkama, teško je, jer one nemaju šta da izgube. To će biti težak meč, jer se sećam kakva sam ja bila u njenim godinama – sve mi je bilo uzbudljivo i to je nešto čega sad moram da se pazim. Svaki meč morate da igrate kao da je finale, kao da su vam protivnice Serena ili Venus. U svakom meču morate da imate isti mentalni sklop, jer, ako vam popusti koncentracija ili olako shvatite stvari, odmah ima da letite sa terena”.

- Sali Pirs ima tvoju sliku sa potpisom kod kuće, ti si joj je dala kada je imala deset godina. Izvini ako te to čini starom, ali da li se sećaš toga?

“Ne sećam se toga, ali to stvarno čini da se osećam starije. Ipak, drago mi je da čujem da sada ima dobrih mladih igračica koje se ugledaju na mene. Drago mi je što sam uspela da budem uzor devojčicama i nadam se da će Sali imati dobru karijeru”.

- Tvoj meč će se verovatno igrati na Centralnom terenu, nešto na šta si ti navikla, dok Sali nema pojma kakav je to osećaj… Hoćep li to iskoristiti, ili ti je svejedno?

“Zavisi. Kao što sam rekla, samo mi je bitna moja igra, ali se sećam kako mi je bilo, primera radi, kad sam igrala protiv Serene na Armstrong stadionu kada mi je bilo 17 ili 18. i kad sam imala prednost u trećem setu. To je kao da ste postali druga ličnost. Mene je to, recimo, motivisalo. To je uzbuđenje. Neke devojke obuzmu prejaka osećanja i one jednostavno popuste. To je jedan od razloga zbog kojih ne razmišljam o drugima, svako reaguje drugačije, a to se mene uopšte ne tiče”.

- Da li bi ovo smatrala uspešnom sezonom ukoliko ne osvojiš Gren slem?

“Za mene je ove godine bila frustracija što sam slabo igrala na Australijen openu i što nisam mogla da igram na Rolan Garosu. Vimbldon i poraz protiv Zvonarjeve je bio jedan od najvećih razočaranja mog života. Pošto sada ne igram previše turnira, logično je da bih volela da ostvarim uspeh na onim najvećim, nebitno da li je to Gren slem ili Indijan Vels, Majami… Ove sezone sam dobro igrala u Indijan Velsu i Sinsinatiju, ali kad pobeđujete na tim turnirima, želite pobede i na Slemovima. Na kraju, sve zavisi od ishoda meča. Ako odigram dobro i pobedim, dobro ću se osećati”.