25. avgust 2010. | 15:58

Veoma je visok, ima odličan servis i snažan forhend, a kretanje mu je s obzirom na konstituciju na sasvim zadovoljavajućem nivou. To je prototip tenisera koji u poslednje vreme predstavlja remetilački faktor u vrhu ATP tura, na najvećim turnirima. Robin Soderling je već dve godine u nizu vicešampion na Rolan Garosu, Huan Martin del Potro osvojio je US open prošle sezone, ali trenutno je u najvećem naletu 24-godišnji Čeh Tomaš Berdih.

Do ove sezone Berdiha je pratila reputacija ’večitog talenta’, solidnog tenisera sa vrhunskim predispozicijama koji nije ništa značajnije napravio u karijeri. Istina, osvojio je turnir iz Masters serije u Parizu 2005. godine, ali taj trofej pretežno je tumačen u skladu sa onom narodnom da i ćorava koka ubode zrno.

Kao i većini obožavalaca tenisa, Berdih mi je postao interesantan kada je na OI 2004. pobedio Federera. Od tada sam odgledao pregršt njegovih mečeva i ispostavilo se da navijanje za fino vaspitanog Čeha i nije baš najbolji način da se čovek usreći. Igra fenomenalno, pogađa sve i odjednom samo stane, pravi početničke greške i proćerda sav dotadašnji trud. Ili mu se stegne ruka u ključnim trenucima, ili odservira duplu grešku ili... Uvek se dogodi nešto, neka smetnja, češće na psihološkom nego na igračkom planu, koja ga spreči da napravi neki vanserijski rezultat.

Bilo je, ruku na srce, i povremenih bljesaka, kao protiv Nadala na betonu 2006. godine, ali nedostajao je kontinuitet i psihološka stabilnost.

U tekućoj sezoni kockice su se napokon složile i Berdih je iskazao svoj talenat u potpunosti. Kao uvod u najbolji period karijere poslužio mu je Majami i prolaz do finala, u kojem je izgubio od Rodika. Ipak, pre toga je eliminisao Verdaska i Soderlinga, a posle je kao prelomni momenat u sezoni naveo okršaj sa Federerom kada je spasao meč loptu i trijumfovao.

Momak rođen u mestu Valašske Meziriči, koji je do ove godine samo jednom igrao četvrtfinale na nekom od Grend slem turnira (Vimbldon 2007.), stigao je do polufinala na Rolan Garosu, a zatim je ostvario i najbolji rezultat u karijeri plasiravši se u finale Vimbldona.

Šta se dogodilo i koji su bili ključni faktori da Berdih baš sada ’eksplodira’? Prvi, koji je uslov svih uslova, jeste apsolutna posvećenost poboljšanju igre. Sam Berdih je na skoro svakoj konferenciji za medije isticao naporne treninge kao presudne u svom napretku.

Drugo, što je istovremeno i posledica prvog, Berdih je vidno usavršio kretanje. Naročito u smeru gore-dole, što je bilo očigledno i kada je lakše no ranije izlazio na kraj sa slajsovima i nešto nižim lopticama koje su mu slali Federer i Đoković na Vimbldonu. Na tom polju, doduše, još ima prostora za napredak.

Treće, verovatno i najvažnije, jeste ’glava’. Najkraće rečeno, gde bi ranije Berdih padao, sada se uzdizao. Kao što je i sam rekao posle meča, u ’gustom’ meču je igrao bolje ključne poene od Federera, a bio je pri vrhu i po procentu realizacije brejk prilika. Protiv Đokovića je ispustio veliko vođstvo u taj brejku drugog seta, ali je ipak slavio. Sve to su sitnice koje život znače, a one bi ranije kao po pravilu išle na Berdihovu štetu. Sada nisu, Čeh ih je okrenuo u svoju korist i plodovi su stigli.

Visok je 196cm i prilikom servisa lopticu najčešće ’hvata’ u najvišoj tački, što doprinosi ubojitosti njegovog servisa. I drugi servis prilično mu je snažan, ali čini se da bi npr. nekom varijacijom (slajs, češće spin ili sl.) servis dodatno dobio na kvalitetu.

Berdihov forhend, njegovo drugo najveće oružje, takođe je veoma jak, ali i precizan, što je čak i značajnije. Na Vimbldonu je ’čistio’ linije kao nikada u karijeri i takav forhend biće mu potreban u nastavku sezone.

Nesporno je da je samopouzdanje Čeha, sada sedmog tenisera na planeti, poraslo nakon sjajnih rezultata ove godine. U tom raspoloženju on dolazi na US open, koji se igra na njegovoj omiljenoj, tvrdoj podlozi.