21. avgust 2008. | 17:21

Ako je Srbin Novak Đoković obeležio prvu polovinu sezone, period od Rolan Garosa pa do US opena potpuno je pripao Rafaelu Nadalu. Maljorčanin je izvanrednim igrama i rezultatima konačno svrgnuo sa prestola Rodžera Federera posle 237 nedelja i 18. avgusta zvanično postao najbolji teniser planete. Jul i avgust protekli su u znaku fantastične serije Huan Martina del Potra od četiri osvojene titule. On je tako za korak ’pobegao’ vršnjacima Ernestu Gulbisu i Marinu Čiliću, koji su takođe verodostojno predstavljali generaciju ’88. Endi Mari je konačno uzeo prvu veliku titulu, dok jer Gael Monfis ponovo u uzlaznoj putanji posle dužeg pada.

Rafael Nadal je bio drugi teniser na ATP listi od 25. jula 2005. godine. Uložio je mnogo rada, truda, a bilo je potrebno i dosta strpljenja čekati na uspon od jednog, ali najvrednijeg, stepenika. Španac trenutno proživljava najbolje momente u dosadašnjem toku svoje karijere. Ove sezone ukupno ima 8 poraza. Pre poraza od Đokovića u polufinalu Sinsinatija, Nadal je teren pognute glave poslednji put napustio još početkom maja kada je izgubio od Huana Karlosa Ferera u drugom kolu turnira u Rimu.

Između ta dva neuspeha Bik sa Manakora je trijumfovao na pet takmičenja na tri različite podloge. Jedino Kvins nije bio iz najvišeg ranga nadmetanja, a redom je osvajao Hamburg, Rolan Garos, pa pomenuti Kvins, zatim Vimbldon i na kraju veličanstvene serije pobeda u Torontu. Takav podvig zaslužuje detaljniji opis.

Čini se da Nadal nikada lakše nije osvojio Rolan Garos. U sedam mečeva izgubio je samo 41 gem (nijedan set) i popravio besprekorni skor u Parizu na 28-0. Vrhunac dominacije dogodio se u finalu, kada je savladao najvećeg rivala Federera sa 6:1, 6:3, 6:0. Dijagonale, kratka forhend i dubinska bekhend, bile su zaštitni Nadalov znak u tom susretu, koji je rešio u svoju korist za 1 čas i 48 minuta igre.

Bila je to samo uvertira za predstojeće podvige. Na Kvinsu je Rafael u psihički teškom i za gledanje nimalo lepom susretu savladao Iva Karlovića u četvrtfinalu (6:7, 7:6, 7:6), što je bio znak da je totalno sazreo na travi (prošle godine je na istom turniru ispao od Nikolasa Maija zbog sjajnih servisa Francuza). Potom je u polufinalu izbacio Rodika i u finalu dobio Novaka Đokovića sa 7:6, 7:5. Srbin je bolje počeo, ali Rafael je bio stabilnij psihički. U ovom meču odlučivale su nijanse i nekarakteristična neodlučnost Đokovića u prelomnim poenima.

Iznenađujuća eliminacija Đokovića u drugom kolu Vimbldona značila je samo jedno – treću godinu u nizu finale će igrati Rodžer Federer i Rafael Nadal. I zaista, obojica su to zaslužili, pošto su bez ikakvih problema stigli do završne predstave. Nadal je posebno superiorno delovao u duelu sa Marijem.

Svi su očekivali spektakularno finale i dobili su ga. Nadal je posle skoro 5 sati igre i dva prekida zbog kiše pobedio Federera sa 6:4, 6:4, 6:7, 6:7, 9:7 u meču koji je Džon Mekinro opisao kao „najbolji svih vremena“. Vimbldonska trava je Federerova teritorija i znalo se da Nadal, čak iako bude bolje igrao, neće lako doći do pobede. Protiv šampiona kao što je Federer potrebno je bar dva puta doći u situaciju za trijumf da bi se do istog došlo.Identično je sa Nadalom na Rolan Garosu. Federer je propustio 10 brejk lopti u prvom setu finala u Parizu prošle godine. Do druge šanse nije ni došao. Nadal u ovogodišnjem vimbldonskom finalu jeste. Poveo je sa 2:0, zatim imao 5:2 u taj brejku četvrtog seta. Tada su i kod čeličnog Španca proradili živci. Odservirao je duplu servis grešku, a kratkim lopticama davao dosta prostora Rodžeru za napad. Ipak, Nadal se konsolidovao i došao do dve meč lopte, ali Federer je pokazao zašto je veliki šampion – spasao ih je i osvojio set.

Ni najvatreniji Nadalovi navijači nisu očekivali pobedu u petom setu. On je sve vreme verovao i to ga je na kraju i dovelo do trijumfa. Uspevao je Maljorčanin da zadrži egal u trenucima kada je branilac trofeja bio bliži brejku i izborio se za DRUGU ŠANSU. Iskustvo od pre sat i po vremena mnogo mu je pomoglo i Nadal se upisao u istoriju.

Neverovatna upornost i fizičke predispozicije su ono što Nadala izdvaja od drugih, u to nema sumnje. Pitanje je koji su to elementi igra popravljeni, pa je Rafael tako superioran u drugom delu sezone. Pre svih, to je servis. Pogotovo je ubitačan slajs servis sa leve strane, kada suparnika potpuno izbaci van terena i lagano osvoji poen. Druga stvar je povećana agresivnost u poenu, koja je svakako delom došla i kao posledica rasta samopouzdanja. Uporedite Nadalovu igru na betonu sa sadašnjim Monfisom i videćete da je Francuz mnogo defanzivniji.

Onda je došlo i zlato u Pekingu i, još bitnije, pobeda nad Đokovićem na betonu trenutku kada je srpski teniser već izašao iz krize i tukao ga u Sinsinatiju.

Pitanje je ipak koliko Nadal može da održi tako visok nivo forme, a najbolji odgovor na to daće nam predstojeći US open.

Ono što su Kanjas i Nalbandijan najavili prethodne godine – pad u igri i rezultatima Rodžera Federera, definitivno je potvrđeno ove sezone.

Fedex je u tekućoj sezoni uzeo samo dva trofeja i to na, za njegove kriterijume, prilično slabim turnirimna – Eštorilu i Haleu. Prvi je Rodžera ’načeo’ Novak Đoković u polufinalu Australijen opena, a onda su stare dugove počeli da vraćaju skoro svi. Mardi Fiš u Indijan Velsu, Endi Rodik u Majamiju, čak i Radek Štepanek u Rimu, na šljakastoj podlozi koja mu ne leži baš najbolje.

Finale Rolan Garosa, izvesno je, jedan je od najtežih trenutaka u Rodžervoj karijeri. Trudio se Švajcarac to da sakrije, da pokaže kako ga poraz na omraženoj pariskoj šljaci ne dotiče mnogo, ali nije vredelo. Kada kao prvi teniser sveta u meču na tri dobijena seta osvojite samo četiri gema, to jednostavno mora da ostavi traga. Naročito kada se uzme u obzir da je Rodžer osvajanje Rolan Garos pred početak sezone izneo kao prioritetan cilj.

Upozoravao je Federer rivale i javnost da je je njegov period godine od Vimbldona do US opena i da za bombastične objave o „padu Kralja“ treba sačekati još malo. Usledio je opisani krah na Vimbldonu, pošto je na londonskoj travi za Rodžera neuspeh svaka osim konačne pobede. Takve standarde je sebi nametnuo briljantnim igrama u prethodnih pet sezone i niko, pa ni njegovi navijači, neće se sećati sa kakvom je lakoćom Federer uopšte došao do finala. A to, priznaćete, uopšte nije mala stvar.

Pre Vimbldona lako je pobedio u Haleu, ali dva turnira iz Masters serije na američkom betonu doneli su nove poraze od znatno slabijih tenisera i novo razočaranje. U Torontu je bolji od Federera bio Žil Simon sa 2:6, 7:5, 6:4. Francuz jeste teniser koji je trenutno 16. na svetu, koji igra možda i najbolji tenis u životu, ali ipak nije ni prineti Federeru. U okviru njegove biografije na Rolan Garos specijalu napisao sam da je Simon solidan teniser, ali da nema naročito kvalitetan udarac koji će ga izdvajati od drugih. Drugim rečima, svaki Federerov udarac bolji je od svakog Simonovog. I, kako je onda Francuz pobedio? Bio je strpljiv, vraćao je sve loptice, a uz to je bio i silno motivisan protiv ranjenog Kralja. Sa druge strane, Rodžer je delovao zasićeno, pravio je previše grešaka i nije imao volje da stvar istera do kraja. Želeo je da se uopšte ne muči, a da osvaja poene, što protiv teniser koji pravi malo grešaka i čeka propuste rivala nije moguće.

Ako se poraz od Simona može čak nekako i opravdati (gubio je Rodžer i od Kanjasa i od Volandrija), šta reći za pobedu Iva Karlovića nad Federerom od 7:6, 4:6, 7:6 u trećem kolu Sinsinatija. Visoki Hrvat je, realno gledajući, prilično jednostran teniser. Njegova igra svodi se na fantastičan servis i poneki snažni i precizni forhend. Jedna od Federerovih najjačih strana jeste mogućnost da lako uoči i najsitniju manu u igri suparnika i da je potom nemilosrdno eksploatiše. Kada to učini, menja ritam u skladu sa instinktom i totalno zbunjuje protivnika. U Karlovićevoj igri lako je naći nedostatak, očigledni su i laicima. Federer je ranije uživao igranju protiv tenisera Karlovićevog profila, ali ovoga puta nije ’čitao’ servise dobro kao pre, nije odlučivao o tempu igre (da li da produži ili skrati poen...) i Hrvat je došao do zaslužene pobede.

Još jednom je Federer zakazao na OI u Pekingu, kada je u četvrtfinalu ispao od dugogodišnje ’mušterije’ Džejmsa Blejka sa 6:4, 7:6.

Šta će se dalje događati sa Fedrerovom karijerom, zavisi isključivo od njega. Ukoliko se pomiri sa činjenicom da nije više dominantan i da ne može non-stop da pobeđuje, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da se vrati u staru formu i, zašto da ne, ponovo dođe do prvog mesta na svetu. Nadal će ionako sledeće sezone braniti mnogo poena i biće pod velikim pritiskom. Druga je stvar koliko Federer može da se pomiri sa takvim stanjem, da nije više ’jedini’, nego ’jedan od’. Osim Nadala, tu je i Novak Đoković, kojem tek predstoji vrhunac karijere i treće - pitanje je koliko Federer ima motiva da se dalje takmiči. To je zagonetka na koju samo on može da odgovori.

Mnogi kažu da Rodžer nije psihološki jak u ključnim trenucima. Zaista nemam ideju koja je potpora takvim pričama, kada je Federer bezbroj puta u karijeri dokazao da se besprekorno nosi sa pritiskom. Dokaz je, eto, i četvrti set na Vimbldonu ove godine. Onakav bekhend pasing na meč lopti ili ’viner’ iz riterna u istoj situaciji retko ko bi mogao i smeo da izvede.

Zaključak – Federer nije gotov, rasplet tek predstoji.

Od Endija Marija očekivao sam proboj ka Top 5 i jedno Gren slem polufinale. Endi je trenutno 6. na listi i tu će se moja prognoza verovatno ispuniti. Za polufinale na US openu biće mu potrebno mnogo znanja, sreće i koncentracije. Ne nužno tim redosledom.

Mari je na početku sezone pobedio u Dohi i Marseju, ali poraz u prvom kolu u Melburnu potisnuo je te uspehe. Na Garosu je u četvrtoj rundi naleteo na ’minu’ u vidu Nikolasa Almagra, koji je gospodario šljakom na početku sezone i u julu čak došao nadomak prvih 10. U četvrtfinalu Vimbldona izgubio je od Nadala, baš kao i u polufinalu Toronta. Turnir u Kanadi značajan je za Endija jer je konačno razbio kompleks „Novak Đoković“. Posle tri meča u kojima je sve skupa uzeo deset gemova, Britanac je u četvrtfinalu dobio Novaka sa 6:3, 7:6.

U Sinsinatiju je Mari osvojio do sada najveći turnir u karijeri. Na putu do trijumfa izbacio je Kverija, Tursunova, Moju i Karlovića, u završnoj bici ponovo je dobio Đokovića, ovoga puta sa 7:6, 7:6.

Ovde možete pročitati detaljnu tenisku biografiju škotskog tenisera.

Gael Monfis je iz korena promenio način igre, iz ofanazivca u totalno odbrambenog igrača. Više o ovome, kao i o celoj Monfisovoj karijeri, pročitajte u njegovoj biografiji.

Francuz je ove sezone najbolji rezultat napravio senazacionalnim plasmanom u polufinale Rolan Garosa. Još je trijumfovao na ’čelindžeru’ u Marakešu i igrao četvrtfinale Olimpijade.

O Huanu Martinu del Potru pisao sam pred početak sezone i tada sam rekao da u njegovoj igri ima mnogo prostora za napredak. Poslednjih nekoliko nedelja Argentinac je ’eksplodirao’ osvojio četiri trofeja u nizu, ušao u prvih 20 i na US open će doći kao favorit iz senke. Ono što posebno raduje jeste činjenica da se Del Potro, i pored visine od 195 cm i servisa kao najboljeg udarca, nije ograničio samo na brze podloge. Upravo suprotno, prve dve titule osvojio je na šljaci. U Štutgartu je redom dobio Koroljeva, Bolelija, Kolšrajbera, Švanka i u finalu Rišara Gaskea sa 6:4, 7:5. Niz je nastavio u Kicbilu, kada je bez izgubljenog seta došao do trofeja, a u finalu pobedio Jirgena Melcera sa 6:2, 6:1. Posle fantastičnih partija i trijumfa u Los Anđelesu i Vašingtonu Del Potro je postao prvi teniser u istoriji ATP tura koji je slavio u prva četiri finala.

Ako treba izdvojiti dva meča u kojima je Argentinac oduševio, to je finale LA-a i pobeda nad Rodikom 6:1, 7:6 i polufinale Vašingtona kada je zgazio Tomija Hasa sa 6:2, 6:1.

Protiv Amerikanca je Del Potro u prvom setu bio nadmoćan. Rodik nije uspevao da dođe do daha, Del Potro je strpljiva nadigravanja sa bazne linije kombinovao sa munjevitim i neočekivanim forhendima. Amerikanac je delovao izgubljeno i bes je nekoliko puta iskalio glasno psujući. U drugom setu Rodik se stabilizovao i došao do taj brejka. Ipak, Huan je u tom delu igre bio smireniji, igrao je kao da je mnogo iskusniji i, čini se, rutinski dobio. Dok sam gledao taj ’trinaesti gem’ nikakve dileme nisam imao ko će trijumfovati, toliko je Del Potro delovao samouvereno. Protiv Hasa je Huan napravio čak pet brejkova, sve vreme je dominirao i slavio posle 1 časa i 22 minuta igre.

U prvom delu sezone Del Potro nije beležio naročito dobre rezultate i trenutno prolazi kroz zvezdanu epohu. Ipak, treba sačekati i videti kako će se Del Potro snaći u Gren slem okršajima, koji nose dodatni pritisak, ali i mnogo jače rivale u kasnijim fazama. Tu je još jedan faktor – kondicija. Ona na Gren slemovima zna da igra vrlo bitnu ulogu i videćemo koliko će talentovani Argentinac izdržati. U svakom slučaju, povukao je mudar potez kada je odustao od Nju Hejvna da se odmori i bolje pripremi za Njujork.

Mladi Letonac Ernest Gulbis takođe nije beležio zadovoljavajuće rezultate u prvoj polovini sezone, a onda je bljesnuo na Rolan Garosu. U Parizu je stigao do četvrtfinala, a eliminisao je Greula, Blejka, Lapentija i Ljodru. U borbi za polufinale pružio je dostojan otpor Đokoviću, ali je Srbin dobio na veće iskustvo i rutinu u takvim mečevima – 7:5, 7:6, 7:5. Na Kvinsu je ispao od Endija Marija u četvrtfinalu, a onda je na Vimbldonu ispao u drugoj rundi od Rafaela Nadala – 5:7, 6:2, 7:6, 6:3. Letonac je jedini igrač koji je pre finala uzeo set Nadalu.

U Torontu je izgubio već na startu od Hosea Akasusa, dok je u Sinsinatiju dogurao do četvrtfinala (ponovo poraz od Đokovića).

Gulbis je visok 190 cm i ima odličan servis. Lopticu hvata u najvišoj tački, što servisu daje dodatnu ubojitost. Voli da igra ’drop šot’, a forhend mu je bolji od bekhenda. Pravi veliki zamah kod udaraca, a najviše voli da igra na betonu. Nedostaje mu iskustva i, čini mi se, malo više drskosti i hrabrosti. Tek treba da se dokaže.

Perspektivni Hrvat Marin Čilić je posle odličnog početka sezone (polufinale Čenaja i osmina finala Australijen opena) malo popustio i sve do Minhena (kraj aprila) nije igrao četvrtfinale. I posle turnira u Bavraskoj Marin je nastavio po starom i u Rimu i Hamburgu izgubio u prvom kolu. Prvo od Staračea, a zatim od Safina. Na Garosu je ispao u durgoj rundi od Vavrinke, a na Vimbldonu je započeo novi blagi uspon. Dobio je u pet setova Nieminena i Matjea i ispao od Klemona u osmini finala. U Torontu je igrao četvrtfinale, u kojem je izgubio od Žila Simona, a u Sinsinatiju je ispao od Lapentija u prvoj rundi.

Čiliću odgovara podloga na US openu i, uz dobar žreb, mogao bi da se probije do četvrtfinala.

Biografiju Marina Čilića pročitajte ovde.

Trenutno četvrti teniser sveta David Ferer igra vrlo slabo u drugom delu sezone. U Torontu je dobio samo jedan meč, a u Sinsinatiju nijedan. Na Olimpijadi je takođe ispao u prvom kolu, od našeg Janka Tipsarevića. Osvojio je dve titule (Valensija i Hertogenboš) i igrao četvrtfinala u Melburnu i Parizu. Iako veoma cenim Ferera kao tenisera, moram da priznam da već duže vreme očekujem njegov pad sa 4. mesta. Međutim, on me uporno demantuje svojom upornošću i dobrim rezultatima. Trijumfovao je i na turniru na travi, što govori o njegovoj raznovrsnosti. Ima jedan od najboljih ritern udaraca na svetu i veoma brze noge. I pored svega toga, mislim da Ferer nije ni izbiliza u formi u kakvoj je bio prošle godine u ovo doba i da će teško ponoviti plasman u polufinale. Ne bih se iznenadio ni ukoliko ispadne mnogo ranije.

Nikolaj Davidenko je trijumfovao u Majamiju, Pertšahu i Varšavi, ali su ponovo izostali ozbiljniji rezultati na Gren slem takmičenjima. Stanislas Vavrinka je dobro igrao u jednom intervalu sezone, ali fali mu konstantnost. Džejms Blejk je na Olimpijskim igrama pokazao da se nalazi u dobroj formi, a ne treba zaboraviti ni Fernanda Gonsalesa. Nalbandijan pruža solidne partije tokom cele sezone, ali nije imao uspeha na Gren slemovima, na kojima je obično na vrhuncu...

Prošle sezone Federer je u finalu savladao Đokovića. Teniska mapa je umnogome promenjena u odnosu na prethodnu godinu, ostaje nam samo da uživamo i željno iščekujemo epilog US open-a 2008. godine.