26. avgust 2010. | 22:44

Kina je postala dominantna snaga u košarci. U periodu od 30 godina (1975-2005), najmnogoljudnija nacija na svetu je 14 puta od 16 mogućih osvajala titulu prvaka Azije.

U poslednjim godinama, velikog rivala dobili su u Iranu, koji je dobio na poslednja dva kontinentalna prvenstva i tako prekinuo veliku dominaciju Kineza.

Sport se brzo razvija, pogotovo u Kini. Domaća košarkaška liga ima sve veći kvalitet, a sve je više kineskih igrača koji nalaze svoje mesto u NBA. Pre više od 10 godina Žužu Vang je postao prvi Kinez u najjačoj košarkaškog ligi sveta, a od tada još trojica su uspela da prigrabe dres nekog NBA ligaša – Menge Batir, Jao Ming i Li Đijanlijan.

I pored velike dominacije na azijskom kontinentu, Kina nikada nije uspela da ostvari veći uspeh na Svetskim šampionatima ili Olimpijskim igrama. Na oba takmičenja najbolji rezultat koji su ostvarili, bilo je osmo mesto.

U Japanu pre četiri godine Kina je bila deveta, pošto je u četvrtfinalu poražena od Grčke. Jao Ming je bio najbolji strelac takmičenja ispred Pau Gasola i Dirka Novickog sa 25.3 poena u proseku po meču. Naredne godine Kina je razočarala desetom pozicijom na azijskom šampionatu. To je bio šokantan, najlošiji rezultat nacionalnog tima na kontinentalnom prvenstvu, a došao je posle četiri uzastopne zlatne medalje. Ipak treba uzeti u obzir da je Kina poslala praktično drugi tim, pošto im je mesto na Olimpijskim igrama u Pekingu bilo obezbeđeno.

Igre 2008. godine došle su sa prepuno očekivanja. Domaći teren značio je prednost, ali su Kinezi u grupnoj fazi upisali samo dva trijumfa i tri poraza, što je bilo dovoljno samo za poslednje mesto u četvrtfinalu i duel sa Litvancima, koji su potvrdili da su prejaki i na kraju su slavili sa 94:68.

Odsustvo Jaa Minga sa prošlogodišnjeg prvenstva Azije, ponovo se odrazio na rezultat, pošto je Kina u finalu izgubila od talentovanog Irana.

I ovog leta Kinezi će igrati bez Jaa Minga, a plasman u osminu finala iz grupe u kojoj su protivnici Turska, Grčka, Rusija, Portoriko i Obala Slonovače bio bi očekivan i realan rezultat – ništa više, ništa manje.