17. avgust 2010. | 11:30

Ko kaže da Iran ulaže jedino u nuklearno naoružanje? Košarka je takođe u ekspanziji. U svojoj istoriji Iranci nikada nisu bili košarka sila ni u Aziji, a kamoli šire. Sve se promenilo u poslednjih nekoliko godina i Iranci su sada dvostruki uzastopni šampioni kontinenta (2007, 2009), a u Pekingu su se drugi put u istoriji plasirali na Olimpijske igre i završili na 11. mestu.

Najpozatiji iranski košarkaš je Hamed Hadadi, centar Memfis Grizlisa, ali kapiten nacionalnog tima je 27-godišnji Samad Nikah Bahrami. Tokom karijere Bahrami je nastupao u Francuskoj za Ortez i Šole, a potom se vratio u rodni Teheran i sada igra za Mahram.

Bahrami je najkompletniji košarkaš u iranskoj reprezentaciji. Visok je 198cm, najčešće igra na poziciji krila i najbolji je strelac Irana. Na Prvenstvu Azije prošle godine Bahrami je imao 18 poena, 4,4 skoka i 4,8 asistencija po meču.

Opisuju ga kao psihološki čvrstog, zrelog i radnog igrača koji predstavlja autoritet i primer za saigrače, i na treningu i na utakmicama. Dobro se dopunjuje sa Hadadijem i njih dvojica predstavljaju udarnu snagu Irana.

Svi košarkaši osim Hadadija nastupaju u ligi Irana, pa tako i bek Mahrama Hamed Afag. Odlikuje se odličnim šutom za tri poena, na prošlogodišnjem Prvenstvu Azije za tri je šutirao 25-53 (47,2%) i bio je treći najbolji strelac ekipe sa prosečno 14 poena. Nije sposoban da sam sebi lako izgradi poziciju za šut, ali ga nikako ne treba ostavljati samog iza linije 6,25m.

Prvi plejmejker ekipe je Džavad Davari, 186cm visoki igrač Petrohimija. Veoma je brz, pa nastoji da prodorima probija prvu liniju odbrane rivala. Ima pomalo neobičnu tehniku, ali igra sa dosta energije u oba smera.

Oshin Šahakijan, ’iranski Čarls Barkli’, prvi je izbor na poziciji krilnog centra. Visok je samo 196cm, ali je veoma snažan i obavlja dosta ’prljavog posla’ u odbrani i napadu. Veoma je požrtvovan, što mu je između ostalog donelo veću minutažu na prošlogodišnjem Prvenstvu Azije, kada je imao 8,2 poena i 7,7 skoova za prosečno 27 minuta na parketu.

Prošle godine je značajan doprinos tituli dao i Mehdi Kamrani, omaleni bek Mahrama, koji je u proseku imao 11 poena i po 3 skoka i asistencije.

Najveći problem Iranaca jeste ’tanka klupa’. Glavne igrače nema ko da odmeni i zbog toga su oni prinuđeni da provode najveći deo vremena na parketu i tako se umaraju. Zato će bolje popunjene ekipe čestim izmenama i promenama ritma uspevati da lakše izmore prvu postavu Irana i tako olakšaju sebi put ka trijumfu.

Selektor Irana je Srbin Veselin Matić, koji je ekipu preuzeo prošle godine. Matić je radio kao asistent Svetislavu Pešiću 2001. i 2002. godine i iza sebe ima prilično bogatu karijeru. Deo tog iskustva uspeo je da prenese u Iran, a sada je pred njim nemoguća misija – plasman u drugi krug Svetskog prvenstva.