XXVII Olimpijske igre
Sidnej, 15. septembar - 1. oktobar 2000.
Učesnika: 10051 (6582 muškarca, 4069 žena)
Država: 199
Sportova: 28
Takmičenja: 300
Igre otvorio: Vilijam Din
Zakletvu položio: Rejčel Hoks
Baklju zapalio: Keti Frimen
Predistorija Posle 44 godine (Melburn), Australija je opet domaćin. Sidnej je dobio organizaciju u septembru 1993. godine ispred Pekinga, Berlina, Istanbula i Mančestera na glasanju u Monte Karlu. Ove igre koštale su preko šest i po milijardi australijskih dolara. Igre nisu bile toliko profitabilne kao prethodne u Atlanti, jer je iz javnih prihoda iskorišćeno preko dve milijarde dolara. Posebna priča su velelepni tereni za konjska takmičenja, softbol i strelišta koja su posle Igara ostala zapuštena. Ipak ono što je bilo najbitnije, vratilo se poverenje u olimpizam koje je izgubljeno pre četiri godine u Džordžiji.
Heroji Birgit Fišer je osvojila dva zlata u kajaku i postala prva žena koja je osvajala olimpijske medalje u razmaku od 20 godina. Džudiskinja Rioko Tamura, koja je gubila finala u Barseloni i Atlanti, konačno je slavila u Sidneju. Stiven Redgrejv postao je prvi veslač sa pet uzastopnih zlatnih olimpijskih medalja. Softbol tim Sjedinjenih Država slavio je u filmskom stilu. Igračice su izgubile prve tri utakmice, da bi kasnije izuzetno dominantno stigle do zlata.
Naši na Igrama Jugoslavija učestvuje sa 111 sportista u 14 sportova i osvaja 3 medalje – zlatnu odbojkaši, srebrnu Jasna Šekarić i bronzanu vaterpolisti).
Bilans medalja, 10 najuspešnijih
| Država | Zlato | Srebro | Bronza | Ukupno |
1. | SAD | 36 | 24 | 31 | 91 |
2. | Rusija | 32 | 28 | 28 | 88 |
3. | Kina | 28 | 16 | 15 | 59 |
4. | Australija | 16 | 25 | 17 | 58 |
5. | Nemačka | 13 | 17 | 26 | 56 |
6. | Francuska | 13 | 14 | 11 | 38 |
7. | Italija | 13 | 8 | 13 | 34 |
8. | Holandija | 12 | 9 | 4 | 25 |
9. | Kuba | 11 | 11 | 7 | 29 |
10. | Velika Britanija | 11 | 10 | 7 | 28 |
42. | Jugoslavija | 1 | 1 | 1 | 3 |