6. avgust 2008. | 14:50

Šenjang će biti jedan od četiri domaćina fudbalskih takmičenja. Na Olimpijskom stadionu, specijalno izgrađenom za ove Igre, igraće se mečevi u prvoj fazi takmičenja i četvrtfinalu. Stadion prima 60.000 gledalaca, a izgrađen je u obliku kristalne krune sa tri strane pokrivene maslinovim grančicama.

Šenjang će ugostiti šest mečeva muškog i šest utakmica ženskog turnira, uključujući i dve utakmice kineske selekcije (sa Novim Zelandom i Belgijom). Razlog je verovatno činjenica da je upravo u Šenjangu (doduše na nekadašnjem Vulihe stadionu) Kina izborila jedino učešće na Svetskim prvenstvima, pobedivši 2001. Oman.

Fudbalska tradicija u gradu i celoj Mandžuriji izuzetno je snažna, a najjače kineske fudbalske ekipe tradicionalno dolaze iz provincije Liaoning. Klub koji nosi ime provincije (1988. postao prvi profesionalni klub u Kini), smešten u obližnjem gradu Đinžou, bio je sedam puta prvak Kine, a jedini je kineski šampion Azije (1990), dok je na samom jugu iste provincije smešten Dalijan, najuspešniji klub u poslednjih 15 godina, koliko u Kini traje profesionalizam. Liaoning i Dalijan su po jednom gubili finala Kupa šampiona Azije, a zajedno su osvojili 17 od poslednje 21 titule prvaka Kine (dodajte tu i podatak da je zvaničniprvak Čančung, domaćin naše reprezentacije tokom priprema, takođe iz Mandžurije). Ove sezone ne ide im baš najbolje, sve tri ekipe su u donjoj polovini tabele, a Liaoning čak na samom dnu.

Šenjang je centar južne Mandžurije i glavni grad provincije Liaoning. Sa 5.060.000 stanovnika je deseti grad po veličini u Kini (sa okolinom 7,75 miliona). Veoma je bitan centar teške industrije, razvijan od početka komunističke ere.

Pre toga Šenjang je imao veoma interesantnu istoriju. Glavni grad lokalnih državica još pre 2300 godina, iz tog grada su pripadnici mandžurske Ćing dinastije krenuli u Peking da preuzmu carski presto, koji će držati do pada carstva. Još tada, početkom XVII veka, promenio je ime u Mukden, kako je ostao poznat u evropskoj istoriografiji do pre dvadesetak godina.

XX vek u Mukdenu, Šenjangu ili Fengtijanu, kako je takođe nazivan, bio je dramatičan. U završnim decenijama pretprošlog veka Rusi su kontrolisali celu Mandžuriju, ali su 1905. doživeli težak poraz u ratu sa Japancima, čija je najveća bitka (ukupno preko 550 hiljada vojnika) vođena upravo za Mukden. Japanci od tada drže kontrolu nad celom oblašću, a posle slavnog Mukdenskog incidenta 1931. otcepljuju Mandžuriju od Kine, nazivajući je Mandžukuo. Grad u to vreme zvanično nosi ime Fengtijan i prestonica je marionetske države sve do kraja Drugog svetskog rata. Šenjang, kako je ponovo nazvan po oslobođenju, bio je jedno od poslednjih uporišta Kuomintanga, pre nego što su komunisti dobili građanski rat 1949. godine.

Klima u Šenjangu sve je samo ne prijatna. Leta su pod uticajem monsuna, vrela i vlažna, sa redovnom temperaturom oko 28 stepeni, koja ume da poraste na 36, a 70 posto godišnjih padavina pada u julu i avgustu. Zima je veoma hladna, sa tri meseca ispod nule, pod uticajem sibirskog anticiklona.