6. avgust 2008. | 03:54

Reprezentacija: Čehoslovačka
Sport: gimnastika
Rođena: 3. maja 1942, Prag
Olimpijske igre: 1960, 1964, 1968
Medalje: 7 zlata, 4 srebra

Vera Časlavska je najtrofejnija češka gimnastičarka. Sa 7 zlatnih i 4 srebrne olimpijske medalje, a ukupno 22 međunarodne titule, Časlavska je dominirala svetskom atletikom tokom 60-ih godina, a na Igrama u Tokiju 1964, pobedom u višeboju, skinula je sa trona najuspešniju olimpijku svih vremena Larisu Latininu, još jednu od heroja Igara specijala B92 neta. Četiri godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju, bila je u centru pažnje zbog političkog angažmana tokom krize u Čehoslovačkoj i intervencije trupa Varšavskog pakta u Pragu.

Jedina je gimnastičarka koja je osvojila olimpijsko zlato u svim disciplinama, a rekorderka je po broju osvojenih olimpijskih medalja u pojedinačnoj konkurenciji.

Časlavska je debitovala na međunarodnoj sceni na Svetskom prvenstvu 1958, kada je osvojila srebro u ekipnoj konkurenciji. Dve godine kasnije, na Olimpijskim igrama u Rimu, osvojila je još jednu srebrnu medalju, ponovo u ekipnoj konkurenciji. Do Svetskog prvenstva 1962. godine bila je vodeća članica tima Čehoslovačke, ali je u višeboju završila iza Larise Latinine.



Ipak, na Igrama u Tokiju 1964. godine, uspela je da se revanšira legendarnoj sovjetskoj gimnastičarki i preuzme titulu u višeboju, ubedljivom pobedom nad Latininom. Tokio je bio vrhunac njene karijere, a tog leta osvojila je i zlatne medalje u disciplinama greda i preskok, kao i još jedno srebro u ekipnoj konkurenciji.

Sovjetska dominacija u takmičenju timova konačno je prekinuta na Svetskom prvenstvu 1966, kada je zlato osvojila Čehoslovačka, sa Časlavskom na čelu.

Na Igrama u Meksiko Sitiju 1968. ponovo je bila dominantna, osvojivši medalje u svih 6 disciplina, uključujući 4 zlata (parter, višeboj, dvovisinski razboj, preskok) i 2 srebra (greda, ekipna konkurencija).

Bila je izuzetno popularna gde god se pojavila, a naročito na Igrama u Meksiko Sitiju, kada je za prateću muziku tokom takmičenja u disciplini parter izabrala ‘Jarabe Tapatío’, jednu od najpopularnijih meksičkih narodnih pesama.

Ipak, jedna od zemalja u kojoj nije bila popularna bio je Sovjetski savez zbog njenog političkog angažmana tokom Praškog proleća, 1968. godine. Javno je istakla svoje protivljenje komunizmu, pa je nakon ulaska sovjetskih tenkova u Prag bila primorana da pobegne iz prestonice. Dvomesečne pripreme za Olimpijske igre obavila je na selu, koristeći drveće kao sprave za vežbanje, dok je za parter vežbala na poljani.

Dozvolu za put u Meksiko Siti dobila je tek u poslednjem trenutku, a u Meksiku nije propustila priliku da spuštanjem glave tokom intoniranja sovjetske himne tiho protestuje zbog intervencije sovjetskih trupa u njenoj zemlji. Politički angažman doneo joj je veliku popularnost kdo sunarodnika, ali je nakon povratka iz Meksika postala nepoželjna ličnost kod novog komunističkog režima. Bila je primorana da prekine karijeru i dugi niz godina nije imala pravo na putovanje, zaposlednje, niti ulazak na bilo koju sportsku priredbu.

Položaj joj je znatno poboljšan tokom 80-ih nakon žestokog protesta članova Međunarodnog olimpijskog komiteta, a nakon sloma komunističke vlasti obavljala je nekoliko značajnih funkcija, uključujući i period na čelu Olimpijskog komiteta Češke.