12. januar 2010. | 16:30

Dominacija Serene Vilijams kao u stare dane, veličanstveni povratak Kim Klajsters i osvajanje US opena, kao i odlične partije Svetlane Kuznjecove, Karoline Voznijacki i Viktorije Azarenke obeležile su 2009. godinu na WTA turu. Iako privremeno potresen krizom kvaliteta, čini se da će ženski tenis povratkom bivše ’broj 1’ Žistin Enan ponovo dobiti onu dubinu na koju smo navikli.

Pregled 2009. godine na WTA turu obogaćen video-klipovima pogledajte ovde.

Serena Vilijams iza sebe ima briljantnu sezonu koju je prvi put posle 2002. godine završila na vodećoj poziciji na WTA lestvici. To je zaslužila prevashodno vrhunskim partijama na Gren slem turnirima. Na Australijan openu je osvojila svoju desetu GS titulu pobedviši u finalu Dinaru Safinu sa ubedljivih 6:1, 6:3, mada se mora priznati da je prethodno u duelima sa Azarenkom i Kuznjecovom imala dosta sreće. Na Garosu je ispala u četvrtfinalu od buduće pobednice Svetlane Kuznjecove, a na Vimbldonu je u polufinalu spasila meč loptu protiv Dementijeve i u finalu savladala sestru Venus sa 7:6, 6:2. Na US openu je izgubila u polufinalu od Kim Klajsters, a taj meč ostaće upamćen po svađi Vilijamsove sa linijskim sudijom, zbog koje je kasnije kažnjena sa 82.500 dolara. Serena je navodno rekla sudiji „da će je ubiti“ jer joj je svirala ’fut-folt’ u veoma važnom trenutku u završnici meča.

Posle toga je Serena sa svih pet pobeda osvojila završni turnir u Dohi. Dakle, činjenice su neumoljive – osvojila je tri od pet najvećih takmičenja u sezoni, a na preostala dva je u neizvesnim mečevima izgubila od budućih šampionki. Zaista, Serena nije imala adekvatnu rivalku u 2009. godini – njen servis je daleko najbolji na Turu, fizički je fantastično spremna jer neverovatnu snagu kojom udara lopticu prati i brzina kojom uspeva da pokrije teren i čak da pravi ’vinere’ iz punog trka. Uz to, kada joj ne ide onako kako je zamislila, Serena se ne predaje, bezbroj puta je to dokazala, već snagom volje pokušava i najčešće uspeva da prebrodi loše periode igre.

Na velika vrata vratila se Belgijanka Kim Klajsters, koja je u svom tek trećem turniru nakon odustajanja od penzije došla do Gren slem trofeja u Njujorku. Na putu do titule izgubila je samo dva seta – u drugoj rundi od Bartoli i u osmini finala od Venus Vilijams. U polufinalu je savladala Serenu Vilijams sa 6:4, 7:5 i tako dokazala da će biti jedan od glavnih remetilaca Amerikankine superiornosti u 2010. godini. U finalu je na iskustvo pobedila Karolinu Voznijacki i došla do svog drugog pehara na GS takmičenjima.

Tekst o povratku Kim Klajsters i Žistin Enan pročitajte ovde.

Svetlana Kuznjecova, poznata kao vrlo nepredvidiljiva teniserka, uspela je da smanji oscilacije u određenim periodima sezone i da odigra neke od najboljih mečeva u karijeri. Već na Ozi openu naslućivalo se da će sezona biti uspešna za 24- godišnju Ruskinju, kada je u četvrtfinalu protiv Serene Vilijams imala set i brejk prednosti, a organizatori su primenjujući pravilo o ekstremno visokoj temperaturi prekinuli meč. Bilo je očigledno da je Kuznjecova do tada imala kontrolu nad igrom, ali po povratku na teren Vilijamsova se konsolidovala i slavila sa 5:7, 7:5, 6:1. Sa osvojenom titulom u Štutgartu i finalom u Rimu, Kuznjecova je u zavidnoj formi putovala u Pariz na drugi Gren slem turnir u sezoni. Svetlana ima odličnu igru sa osnovne linije, veoma je snažna i kada je na vrhuncu igre, kao što je to bio slučaj na Garosu, servis je služi izvanredno, a bez problema se prilagođava igri skoro svake suparnice.

Kuznjecova je osvojila US open 2004. godine, ali najčešće ju je nedovoljno dobra psihološka pripremljenost koštala još nekog trofeja na turnirima ’velike četvorke’. U Parizu to nije bio slučaj, uspevala je da potisne greške i da se koncentriše na nastavak meča, što joj ranije nije tako lako polazilo od ruke. Tri meča u nizu dobila je u tri seta – Agnješku Radvansku (6:4, 1:6, 6:1), zatim se revanširala Sereni Vilijams (7:6, 5:7, 7:5) i u polufinalu savladala senzaciju turnira Samantu Stosur sa 6:4, 6:7, 6:3. U borbi za trofej lako je pobedila u finalima nemoćnu Safinu sa 6:4, 6:2. Do kraja sezone osvojila je titulu u Pekingu, ali je na Vimbdlonu ispala u trećoj, a na US openu u četvrtoj rundi.

Konstatnost je nesporno najveća boljka Kuznjecove, koja je sezonu završila na trećoj poziciji na WTA listi, ali u 2009. je dokazala da još uvek ima igru za sam vrh i da je samo pitanje momenta kada će buknuti i zaigrati na visokom nivou. Tada je, kao što smo videli, vrlo nezgodna i zbog toga je se treba paziti u novoj sezoni.

Dinara Safina je 20. aprila došla na lidersku poziciju na WTA listi, a prvo mesto ponovo je prepustila Sereni Vilijams tek u završnici sezone. Uprkos odličnim rezultatima i titulama u Rimu, Madridu i Portorožu, ono po ćemu će Ruskinja pamtiti proteklu godinu jeste nemoć u Gren slem finalima.

Safina je, iako joj mnogi to nisu predviđali, uspela da podigne igru na znatno viši nivo nego ranije, postigla je i konstantnost koju njen brat Marat nikada nije, ali za Gren slem titulu i dalje joj nedostaje stabilnost i srce šampiona. U finalu Ozi opena, posle pobeda nad Alize Korne, Jelenom Dokić i Verom Zvonarjevom, ubedljivo je poražena od Serene Vilijams (6:0, 6:3). Slična priča i na Rolan Garosu – trijumfi nad Azarenkom i Cibulkovom, a zatim krah protiv Kuznjecove u borbi za titulu (6:4, 6:2). Iste one Kuzjnecove koju je u finalu Rima početkom maja dobila sa 6:3, 6:2. Ponovo je u najvažnijem trenutku zakazala u polufinalu Vimbldona (poraz od Venus Vilijams 6:1, 6:0), a u Njujorku je ispala u trećoj rundi od Petre Kvitove.

Možda će u 2010. Dinara imati više sreće na najvećim turnirima, ali da bi sreću zaslužila mora prethodno da reši problem u sopstvenoj glavi. Safina je veliki radnik, prilično je emotivna i zaslužila je da u karijeri ima bar jedan najveći trofej. Ove godine zadatak će biti znatno otežan, ali možda će manja očekivanja doneti manji pritisak, a samim tim rasterećenije i bolje igre u ključnim okršajima.

Dva osveženja sezone jesu Karolina Voznijacki i Viktorija Azarenka. Znalo se da obe poseduju potencijal za uži vrh ženskog tenisa, ali krvav je posao pretvoriti taj talenat u vanserijske igre i rezultate. Dovoljno je samo pogledati stagnaciju Agnješke Radvanske ili pad Mađarice Agnješ Savaj na 39. mesto na listi.

Voznijacki, 19-godišnja Dankinja poljskog porekla, sezonu je počela kao 12. teniserka sveta, a završila je kao četvrta. Najveći uspeh ostvarila je plasmanom u finale US opena, što joj je prvi put da je prošla dalje od osmine finala na GS takmičenjima. U godini za nama takođe je osvojila tri trofeja na tri različite podloge (Ponte Vedra, Istborn i Nju Hejvn), što potvrđuje njenu svestranost o kojoj sam i ranije pisao.

Pišući o njenoj igri pred Rolan Garos 2008. godine apostrofirao sam sjajnu psihičku pripremljenost, a u međuvremenu je zaista izrasla u jednu od mentalno najstabilnijih igračica na WTA turu. Međutim, kako tada još nije imala potpuno definisan stil igre, moja prognoza bila je da će tendencija ići ka napadačkoj igri. Umesto toga, Voznijacki se opredelila za prilično defanzivnu taktiku i igru u kojoj je cilj da napravi što manje neiznuđenih grešaka i da upornošću i ponekad promenama ritma tera rivalku da napravi što više istih.

Istina je da katkad ume da bude i agresivna, ali to svakako nije primarna orijentacija; Dankinja više spada u „counterpuncher“-e, ali čini mi se da će ubuduće morati malo više da rizikuje ukoliko želi još bolje rezultate. Naročito u ponovo jakoj konkurenciji kakva će biti u 2010. godini.

Azarenka, temperamentna 20-godišnja Beloruskinja, sušta je suprotnost smirenoj i defanzivnoj Voznijacki. Forsira agresivni stil igre sa osnovne linije, bekhend joj je bolji od forhenda, mada sam mišljenja da je njen forhend potcenjen više nego što bi trebalo.

Servis joj je za sada najslabija tačka, ali sa 180cm visine i ambicioznošću kakvu poseduje, ne sumnjam da će uspeti da dovede početni udarac na željeni nivo. Dobro se kreće, to joj je velika prednost, a njen eksplozivni karakter često je mač sa dve oštrice – koliko ume da je izdigne i omogući joj da igra i iznad granica mogućnosti, toliko ume da deluje i potpuno suprotno i da joj pomuti koncentraciju i umanji šanse za trijumf. Kao npr. protiv Frančeske Skjavone, kada je izgubila u trećoj rundi US opena. To joj je bio najlošiji rezultat na GS takmičenjima prošle sezone.

Na Australijan openu je bila primorana da preda meč Sereni Vilijams u trenutku kada je vodila sa 6:3, 2:4. Virus je napao telo Azarenke, delovala je iznureno i s razlogom je odustala od dalje borbe. Do tada ju je bilo uživanje gledati, odavno nisam video da neko tako dobro parira, čak i nadmašuje, Serenu u čistim razmenama snažnih udaraca sa osnovne linije...

Na Rolan Garosu i Vimbldonu igrala je u četvrtfinalu, ali je gubila od Dinare Safine i Serene Vilijams. Deo sezone zaključno sa Vimbldonom odigrala je izvanredno jer je trijumfovala u Majamiju (dobila Serenu Vilijams u finalu) i Memfisu i igrala polufinale u Indijan Velsu. U drugom delu godine malo je popustila, ali je sezonu završila kao sedma na WTA listi.

Ruskinja Jelena Dementijeva još nema Gren slem titulu, iako je u 2009. igrala vrlo dobro u kontiunitetu i uzela tri pehara – u Oklendu, Sidneju i Torontu. Malo je ojačala fizički, ali nije izgubila na pokretljivosti i gipkosti, svojim zaštitnim znakovima.

Servis, koji joj je ranije bio isuviše ranjiv, dovela je na pristojan nivo, a 28-godišnjakinja je sakupila dovoljno iskustva pa je nervoza više ne preplavljuje u odsudnim momentima. Ipak, ni sve to, uz standardno raznovrsnu igru i drugi uzastopni Top 5 plasman na kraju godine, nije bilo dovoljno za prvenac na Gren slem turnirima. Na Vimbldonu je u polufinalu imala meč loptu i izgubila od Serene Vilijams, ona ju je na istom stepeniku zaustavila i u Melburnu, na Rolan Garosu je ispala u trećoj rundu od Samante Stosur, a u Njujorku od tinejdžerke Melani Udan u drugom kolu.

Iako uvek i za sve važi maksima „nikad ne reci nikad“, čini mi se da je vreme Dementijeve za osvajanje najveće titule isteklo jer mlade lavice nasrću svom snagom, a krem njene generacije (sestre W, Klajsters i Enan) ponovo je na okupu. Vraća se i Marija Šarapova, koja jeste 1987. godište, ali je zbog ranije ostvarenih uspeha gledaoci više identifikuju sa starom gardom nego sa generacijom Ane Ivanović i mlađe.

Agnješka Radvanska nije u 2009. napravila proboj kakav se od nje očekivao. Počela je i završila godinu kao deseta na WTA listi, imala je samo jedno četvrtfinale Gren slema (Vimbldona) naspram dva u 2008. godini, a godinu je okončala bez titule, sa samo jednim finalom (Peking). To, međutim, ne mora ništa da znači jer Poljakinja, koja u martu puni 21 godinu, ima talenta za mnogo zapaženije rezultate. Vredniji rad na treninzima, dobar žreb ili mala pomoć sreće, samo malo je potrebno da pogura Radvansku ka jednom vanserijskom rezultatu, a samopouzdanje i novi motivi odatle bi preuzeli štafetu. Videćemo šta nosi budućnost.

U 2010. godini nikako ne bismo smeli da zaboravimo Nemicu Sabinu Lisicki, trenutno 22. igračicu sveta i pobednicu u Čarlstonu, kao i žilavu Slovakinju Dominiku Cibulkovu, koja se lani probila do polufinala Rolan Garosa. Tu je i Belgijanka Janina Vikmajer, polufinalistikinja US opena, 19-godišnja Rumunka Sorana Kirstea. Gorenavedene još nisu u potpunosti stasale, a u igru se uključuju dva nova imena, najmlađe u Top 50 – Melani Udan i Anastasija Pavljučenkova.

Intervju koji je Melani Udan dala za B92 pročitajte ovde.

Od iskusnijih igračica u fokusu zbivanja sigurno će biti Venus Vilijams, koja je prošle sezone bila vicešampionka na Vimbldonu i osvojila 40. i 41. titulu u karijeri u Dubaiju i Akapulku. Za visoke standarde starije Vilijamsove to je nedovoljno. Ipak, ne bih se usudio da prognoziram bilo šta u vezi sa njenim rezultatima u 2010. jer Venus je dosta ćudljiva i mnogo će zavisiti od njene želje za igrom. U junu će napuniti 30 godina i verovatno je da motivacija neće biti, kao što već neko vreme nije, na istom nivou kao u sestre ili kao što je bila ranije. Ipak, Venus će svima iz vrha biti izuzetno nezgodan suparnik, naročito na Vimbldonu.

Očekuje se i povratak Marije Šarapove, koja je posle duge pauze počela da ulazi u formu krajem prošle sezone.

Vera Zvonarjeva je neprestano „tu negde“, ali nikada na samom vrhu, dok Samanta Stosur (25 god.) i Flavija Peneta (27) u zrelom igračkom dobu dostižu vrhunac karijere. Nadja Petrova, Li Na, Danijela Hantuhova, Šahar Per, Alisa Klejbanova, Lusi Šafarova... Igračica je mnogo, u ženskom tenisu često se ne može predvideti sa visokim procentom verovatnoće šta će se dogoditi i ko će doći ili se vratiti na veliku scenu. Poslednja rečenica čini da mi se javljaju imena Ane Čakvetadze i Nikol Vajdišove, koje će sigurno tražiti svoju stazu nazad u vrh...

Kao što vidimo, na WTA turu je slika prilično živopisna i mišljenja sam da nas očekuje mnogo uzbudljivija, kvalitetnija i dinamičnija godina nego što je to bila 2009.