12. januar 2010. | 15:11

Tejlor Dent je 28-godišnji američki teniser poznat po svom za novije vreme atipičnom načinu igre, koji se bazira na servis-volej kombinaciji. Uporni Amerikanac je tri godine proveo lečeći se od povrede leđa, da bi prošle sezone konačno zaigrao u kontiunutetu, napravio skok od čak 803 mesta na listi, a sada je 83. teniser na svetu. Osvojio je četiri titule u karijeri – Njuport 2002. i Moskvu, Bangkok i Memfis 2003. godine.

Tejlor potiče iz teniske porodice, pošto je njegov otac Fil 1974. igrao finale na Australijan openu, a majka je 1977. bila u finalu US opena u konkurenciji dublova.

Već sa 17 godina debitovao je na Gren slem turnirima, a izgubio je od Marata Safina u drugoj rundi US opena. Godine 2001. osvojio je svoj prvi ’čelendžer’, kada je u finalu u Surbitonu dobio Nevila Gudvina. Te sezone je ispao posle pet setova na Vimbldonu od Lejtona Hjuita u drugoj rundi, a igrao je i četvrtfinale u Los Anđelesu.

U drugoj polovini 2002. godine ustalio se u prvih 100, a te sezone osvojio je i prvi trofej na najvišem nivou. Na turniru u Njuportu (trava, 442.500 dolara) pobedio je u finalu sunarodnika Džejmsa Blejka sa 6:1, 4:6, 6:4. Pre toga je dogurao do trećeg kola Vimbldona, a na istom stepeniku zaustavljen je na Rodžers kupu i Sinsinatiju.

Kada je reč o trofejima, Dentova najuspešnija godina bila je 2003., pošto je tada slavio u Moskvi, Bangkoku i Memfisu, na tri turnira koji se igraju u dvorani. Početkom sezone bio je najbolji u Memfisu ne izgubivši ni set, a u finalu je deklasirao tada šestog igrača sveta Endija Rodika sa 6:1, 6:4.

Pauzirao je dva meseca zbog povrede ručnog zgloba, ali je u finišu ponovo briljirao – prvo je na betonu u Bangkoku pobedio u finalu tada prvog tenisera planete Huana Karlosa Ferera sa 6:3, 7:6, da bi već naredne sedmice na moskovskom tepihu došao do još jednog trofeja savladavši u finalu Sargias Sargisijana iz Jermenije sa 7:6, 6:4. Pre toga zabeležio je najbolji rezultat na Gren slem turnirima, pošto je na US openu izbacio Soderlinga, Davidenka i Gonsalesa, pre nego što je u osmini finala morao da preda meč Agasiju zbog povrede pri rezultatu 2-1 u setovima za suparnika.

Sledeće sezone jedan period proveo je u Top 30, ali je godinu ipak završio kao 32. Najbolji rezultat je finale Tokija, u kojem je izgubio od Jirija Novaka. U istoriji će ostati Dentovo učešće na Olimpijskim igrama u Atini, kada je u borbi za treće mesto izgubio od Fernanda Gonsalesa sa 16:14 u trećem setu, iako je imao dve meč lopte.

U 2005. godini je osmog avgusta bio 21. teniser na svetu, što mu je najbolji rang u karijeri. Iako nije osvojio nijednu titulu, zabeležio je rekordni broj pobeda (33), dva puta bio vicešampion (Adelajd i Indjanapolis, gde je predao Džinepriju zbog povrede), a na pet turnira je stizao bar do četvrtfinala, uključujući i turnir iz Masters serije u Majamiju. Oduvek je, ponajviše zbog kilaže oko 100kg, bio sklon povredama, a u 2005. je dva meseca odsustvovao zbog problema sa skočnim zglobom.

Izjednačio je svoje najviše GS ostvarenje igravši četvrto kolo na Vimbldonu, ali ga je tu, baš kao i u trećoj rundi US opena, zaustavio Lejton Hjuit. Tada je već postao vrlo nezgodan rival, njegov skoro pa jedinstveni stil igre davao mu je minimalnu prednost u meču jer protivnici inače nisu imali prilike da se susreću sa servis-volej stilom. Te godine je četiri puta dobio Top 10 igrače – Rodika, Safina, Koriju i Nalbandijana.

Horor sa povredom leđa počeo je 2006. godine. Osim toga, mučile su ga i prepone, pa te sezone nije odigrao mnogo takmičarskih mečeva. Prvu od tri operacije leđa imao je u martu 2007. godine, a drugu u septembru, zbog čega nije odigrao nijedan meč. Po sopstevnim rečima, Dent je tada pao u depresiju, čak je malo razmišljao i o povratku profesionalnom tenisu, samo je želeo da ponovo vodi normalan život.

„Morao sam da budem oprezan kako ne bih zapao u dublju depresiju. Okupirao sam se stvarima koje me interesuju“, kaže Amerikanac.

Doktor mu ja nakon druge operacije rekao da je povreda tako dobro zalečena da bi trebalo da izađe na teren i malo prebacuje lopticu preko mreže.

„Morao sam da sednem posle dva minuta, a umorio sam se već posle 30 sekundi. Užasno sam udara lopticu“.

U 2008. je učestvovao na samo pet takmičenja, ali Dent je pokazao čelični karakter i u 2009. godini, posle praktično tri sezone bez ozbiljnog tenisa, imao je skor 17-6 na ‘čelendžerima’, a 12-15 na ATP turnirima.

Osvojio je trofeje u Tulsi i Noksvilu, ali je najbolji rezultat svakako treće kolo US opena – eliminisao je Felisijana Lopesa i Ivana Navara, a ispao je od Endija Marija. Duel sa Ivanom Navarom, koji takođe forsira servis-volej igru, bio je vrlo zanimljiv za gledanje, trajao je 4 časa i 12 minuta, a Dent je pobedio sa 6:4, 5:7, 6:7, 7:5, 7:6.

Osim toga, u Majamiju je iz kvalifikacija došao do trećeg kola (pobedio Almagra i Robreda) i izgubio od Rodžera Federera.

Kao što je već rečeno, igra Tejlora Denta zasniva se na veoma snažnom servisu i konstantnim izlascima na mrežu. Trenutno je četvrti po brzini ubačenog servisa sa 243km/h posle Endija Rodika, Ive Karlovića i Joakima Johansona. Iako je bio primoran da zbog povrede promeni tehniku i ustaljene pokrete pri servisu, čini se da Dentov početni udarac nije previše izgubio na brzini i jačini.

Dent je veoma krupan i visok je 187cm, pa sasvim solidno ‘pokriva’ mrežu. Operacija jeste ostavila traga jer Amerikanac više ne može da trenira istim intenzitetom kao i pre, a malo je i izmenio način igre – više ne izlazi tako često napred posle drugog servisa kako bi smanjio opterećenje na svom telu. U nadigravanju sa osnovne linije, koje bi Dent najradije izbegao, jača strana mu je forhend, dok je bekhend podložniji greškama.

Sve u svemu, Dent je predstavnik teniske vrste koja je skoro izumrla, pošto redovno napada posle servisa i koristi svaku priliku za juriš napred. Vrlo je zanimljivo gledati njegove mečeve, a ukoliko napravi još neki veći uspeh, možda pobudi u još nekom dolazećem igraču želju da igra servis-volej, što bi doprinelo raznovrsnosti i unelo novu dimenziju u tenis.