sledeća strana: Mrtvi

 

Prikrivanje zločina

Dolazak specijalnih jedinica Vojske Jugoslavije u Sjeverin nije mogao meštanima dovoljno da garantuje da su bezbedni i da ne treba da se iseljavaju.

Posto više nisu smeli da se kreću putem Sjeverin–Priboj, kreću se dužim, ali sigurnijm pravcem. Preko teritorije Srbije, on je vodio samo preko šuma i brda.

Vest o otmici 16 građana Jugoslavije novinari državne televizije saopštavaju tek 26. oktobra, četiri dana posle otmice.

Državna televizija u danima posle otmice emituje saopštenja kojima pokušava da prikrije zločin.

 

Hapšenje i puštanje

Republički MUP zaustavlja automobil u Sjeverinu u kojem su se nalazili Milan Lukić i Dragutin Dragićević. Prilikom legitimisanja, Lukić je upotrebio falsifikovanu ličnu kartu i vozačku dozvolu, koje je izdao višegradski SUP. Prilikom pretresa vozila pronađene su veće količine oružja i municije.

Lukić i Dragićević su sprovedeni u užički zatvor. Određen im je pritvor od mesec dana za krivično delo posedovanja oružja bez dozvole i falsifikovanja isprava, za koja je zakon predvideo kaznu od deset godina zatvora i više.

Odlukom sudskog veća, kome je predsedavao Petar Vladisavljević, Lukić je, zajedno sa Dragićevićem, iz pritvora pušten nakon samo devet dana - uz čudno objašnjenje da je državljanin druge države, da nije koristio falsifikovanu ličnu kartu i da se nalazio na izvršenju konkretno postavljenog zadatka.

Dva dana pre puštanja Lukića i Dragićevića na slobodu, 31.novembra, u Užicu i u Priboju boravio je Radmilo Bogdanović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost u Veću republika Skupštine Jugoslavije – siva eminencija u srpskoj policiji.