|
NIN - 7. mart 2002.
Autor: Svetlana Djurdjevic - Lukic
NE KAJEM SE...
To prosto nije tacno. Nas narod stalno ima
potrebu da ucitava visak smisla u svaku stvar. Kao
sto je nekada JUL bio taj koji je najcesce spominjan
i lepljen meni na ledja, pravljena ta teorija zavere
u kojoj cela juznoamericka filmska industrija radi
da bi zaglupljivala Srbe. Sada su se zamenili akteri,
pa danas Vladu Republike Srbije novinari spominju
kada je Pink u pitanju, sutra ce to verovatno biti
neko drugi, prekosutra treci.
Imam razna prijateljstva. Nemam mnogo prijateljstava
koja su iznikla posle 5. oktobra. To je intimnija
stvar, nije stvar s kojom bih upoznavao javnost, kao
sto mene ne zanima ko su vasi prijatelji. Najbitnije
je da nijedno od mojih stabilnih prijateljstava nije
izniklo posle 5. oktobra
Afera Mitrovic-Cupic traje vec dve nedelje, sa novim
saopstenjima, komentarima i cak najavama bojkota RTV
Pink. Od problema (ne)legalne gradnje, i obaveza univerzitetskih
profesora, preko metafora o zecevima i vrapcima, stiglo
se do propitivanja odnosa vlasti prema magnatima iz
Milosevicevog vremena i odnosa vlasti i medija.
Mada rezultati svakodnevnih istrazivanja, koje je
Zeljko Mitrovic privatno narucio, pokazuju da se negativna
reakcija prema njemu polako smanjuje, vlasnik RTV
Pink i CITY Records ostavlja utisak osobe koja nije
bas sigurna da li se mozda ipak previse zaletela,
mada i dalje smatra da je u pravu. On nastoji da podseti
na svoje sukobe sa Vojislavom Seseljem zbog cega nije
ostao u rodnom Zemunu, insistira na imidzu self-made
man, svojoj posvecenosti kompaniji a ne licnom bogacenju,
urednom ispunjavanju svih zakonskih obaveza.
U razgovoru za NIN, vodjenom u spornoj zgradi RTV
Pink na Dedinju, cija unutrasnjost zaista ostavlja
utisak skladnog, veoma modernog i prijatnog prostora
za rad, cesto provlaceci prstima kroz kosu, ovaj medijski
magnat, 35-godisnji otac cetvoro dece, decackog izgleda,
govori o proslosti u JUL-u, sukobima sa Aleksandrom
Tijanicem, jednakosti i gradjanskim pravima, bliskosti
sadasnjim vlastima, zaradi od reklama, nabavljanju
filmova tokom sankcija, frekvencijama i podrsci zakonima
u medijskoj sferi. Najpre, naravno o tome je li se
pokajao zbog svoje neodmerene reakcije prema uglednom
profesoru Cupicu.
Obicno se ne kajem zbog poteza, ma kakvi bili. Ako
mislite na pismo koje sam napisao, hajde da prihvatim
da je mozda oblikovano na malo tvrdji i ostriji nacin.
Ali sustina je da je ono nastalo kao reakcija na Cupicevu
izjavu da bi se bolje osecao ako bi zgradu Televizije
Pink srusili. Neke udzerice u njegovom komsiluku se
ruse, a Televiziju Pink koja je simbol ne znam cega,
sada neko legalizuje. Sve je to neistina i u nekom
blazem smislu receno povrsna opservacija. Zgrada Televizije
Pink nije sagradjena nelegalno. Pre pocetka izgradnje
imala je gradjevinsku dozvolu i overen projekat od
svih nadleznih organa. Objekat je sagradjen bas onako
kako je i dozvoljen da se sagradi. Ova arhitektura,
ova pozicija, ova visina, ova sirina, ova duzina.
Za vreme starog rezima?
Tako je, s tim da je na Savskom vencu na vlasti bila
koalicija Zajedno. Onda smo poremetili dozvolu time
sto smo izgradili vise od dozvoljenog pod zemljom.
Sa stanovista urbanizma manji je problem ako je prosirenje
nastalo u podrumskim kvadratima. Cak 190 hiljada objekata
u Beogradu postoji bez ikakvih dozvola, a mi ovde
imamo podrum iznet na teren nacionalne javne polemike.
Vi ste javna licnost koja ima veoma mocnu imperiju
iza sebe i normalno je da se vrse preispitivanja?
Slazem se, ali sam prvi put reagovao kao covek, hajde
da kazem, mozda nisam imao dovoljno kondicije da otcutim
nastupe gospodina Cupica, nego sam se prosto malo
umorio od pragmaticnosti, od stalnih kompromisa, pa
sam reagovao iz stomaka, na prvu, mozda afektno ali
cini mi se ljudski. Medjutim, u saopstenjima koja
su izrasla iz tog mog pisma postoji nit koja ih povezuje:
otkud tom bivsem julovcu prava da drzi pridike? Da
li bavljenje politikom ili pripadanje bilo kojoj politickoj
organizaciji nekom daje vise ili manje gradjanskih
prava ili nekom oduzima gradjanska prava? Mislim,
to je moguce ali to je 1945. godine funkcionisalo
do ne znam koje godine, gde su se ljudima zvanicno
oduzimala gradjanska prava. Imate to danas u Kini.
Moze, ali mora da se promeni Ustav, Krivicni zakon
i da kazete: e, sad cemo da uzmemo gradjanska prava.
Ne mozete oduzeti pravo ljudima da imaju moralne
stavove i da sa tog stanovista smatraju da biste vi
trebalo, sto kazu, da se pokrijete usima...
Nije mi namera da ispravljam krive Drine i da uticem
na najrazlicitije percepcije, vec da prosto tu stvar
isteramo do nivoa da znamo sta je istina a sta je
laz. A da li ce posle toga, kad donesemo dokaze i
argumente, ostati neka percepcija, pravo je svakog
gradjanina. Predrasude koje su rezultat intriga i
neistina su strasan problem, problem ovog drustva.
I vi ste dosli sa dve i po tone predrasuda. Mozete
da pitate sta god hocete i da vam pokazem bilo koji
dokument i odgovorno tvrdim da je ovo najzdravija
kompanija u Srbiji po razvoju, izrastanju iz sopstvenog
profita, iz sopstvene prosirene reprodukcije.
Cak i da je tako, vi ne mozete naterati ljude
da vas smatraju moralnom osobom ako oni to ne zele?
Mozda to jeste moj problem, sto sam stariji, sve
vise imam potrebu da ljudi uvazavaju moj rad i da
priznaju to sto ja radim. To je potpuno novi senzibilitet
koji me zaokuplja.
Problem je sto vam je smetao Cupicev revolucionarni
pristup, pominjanje rusenja, a bili ste clan JUL-a,
radikalne levice?
Mi stalno okrecemo tezu. Nisam ja napao gospodina
Cupica. Gospodin Cupic je izneo jednu povrsnu opservaciju
rekavsi za nas objekat da je izgradjen nelegalno,
da sam ekstraprofiter. Mislim, da li je u javnosti
to toliko nepoznata stvar da mi nismo ekstraprofiteri?
Mi nismo kupovali marke po sest dinara, mi nismo bili
u mogucnosti da dobijemo kredite koje bismo obezvredjene
vratili. Mi nismo dobijali sredstva iz Zajma za Srbiju.
Mi nismo dobijali sredstva iz primarne emisije. Mi
nismo trgovali akciznom robom. Nismo imali kontingente
za uvoz i izvoz.
Necete valjda da tvrdite da biste imali Televiziju
Pink i da ste bili, recimo, u Gradjanskom savezu?
Pa ja mislim da bi to brze islo. Potrebno je samo
malo razmisliti kada je sta nastalo i sta je starije
od cega. Ja sam usao u politicki zivot 1996. godine,
a Pink je tada vec bila najpopularnija televizija
u Srbiji.
To sto ste vi tada formalno usli u stranku...
Ja sam imao problema bas sa tom politickom organizacijom,
pa sam joj na kraju prisao kako bih pacifikovao taj
problem. Televizija je nastala 1994. godine, a 1993.
je nastala kompanija, zapravo Radio Pink. Tada ta
politicka organizacija nije ni postojala.
Kakav ste to problem pacifikovali?
Moje politicko angazovanje bilo je rezultat ogromnog
talasa intriga. Zbog interesa jedne druge privatne
televizije, vrlo bliske familiji, izmisljena je prica
da cemo ja i neki ljudi koji su tog trenutka bili
smenjeni i progonjeni od vlasti, spremiti drzavni
udar. Mnogo puta ponovljena laz polako dobije dimenziju...
Posto sam ja to vrlo pazljivo pratio i posto je Aleksandar
Tijanic sirio tu neistinu u familiji, jedina legitimacija
da to nije istinita stvar bilo je moje politicko angazovanje.
Bilo je jeftinije da se ja angazujem i zrtvujem politicki
nego da zrtvujem svoju televiziju.
A onda ste se pojavili na kontramitingu na bini
i to naoruzani dugim cevima?
U vreme kada sam se bavio politikom, uglavnom sam
se pojavljivao na svim onim mestima koja su podrazumevala
neku moju obavezu u politickom smislu. Bez obzira
cemu pripadam, krajnje sam lojalan toj stvari do mere
dok ona ne podrazumeva neke ozbiljne odgovornosti.
A te Tijaniceve intrige o tome da sam se ja naoruzan
pojavljivao tamo i ovamo, prosto su isto neistine
kao i ove Cupiceve. To da li imam licno naoruzanje
nekad kod sebe, to je privatna stvar.
A odakle vama podaci o Cupicu? Deluje policijski,
jer obican gradjanin ne moze da dodje do podataka
ko ima koliko stanova i placeva.
Pa dobro, zar vi, kao novinar, niste neko ko brani
svoj izvor?
Policijski?
Svi novinari u Srbiji tragaju za informacijama. Ako
ja imam informativnu redakciju sa 50 zaposlenih, zar
je nelogicno da mogu da saznam nesto sto nije poznato
javnosti? Zasto bi to bilo policijski? Zar novinari
nisu bolji istrazivaci od policije?
Vi ste simbol jednog vremena, u kome ste imali
izuzetno vaznu ulogu i snosite veliku odgovornost
za umrtvljavanje, zatupljivanje stanovnistva...
Ako ja jesam simbol, onda je to zbog mog uspeha.
Informativni program su imali svi ostali i bili su
upotrebljavani u politicke svrhe. Pink nije imao informativni
program.
Zar ne mislite da je i to bila politicka upotreba?
Mislite na juznoamericke serije? Mi smo skinuli juznoamericke
serije, a pustio ih je RTS, Politika pa zasto danas
ne kazete da oni umrtvljuju? Zato sto je to koncept
svake komercijalne televizije na planeti. Svako ko
hoce da napravi uspesan program, koristi one mehanizme
kojima odgovara na potrebe i zahteve gradjana. Evo,
juce sam razgovarao sa momkom koji je prvak Srbije
u matematici, pobedio na republickom takmicenju dva
puta uzastopno i iskljucivo gleda Pink. Javio mi se
da kaze da je nenormalna teza da smo mi zaglupljivali
narod. Prvak na republickim takmicenjima u matematici
koji gleda samo Pink televiziju nije zaglupeo nimalo.
A ako je televizija tako dobra, zasto je menjate?
Ako reformisemo koncept, to cinimo iskljucivo zbog
toga sto nam istrazivanja pokazuju da se nekako sinhrono
sa promenom vlasti i demokratizacijom celog drustva,
desilo da se programi sa narodnom muzikom slabije
gledaju. Za juznoamericke serije nije taj slucaj.
To, dakle, nema nikakve veze sa vasom ambicijom
da vi ostvarite jako dobre odnose sa novom vlascu
i pripremite se za zakone koji ce propisati toliko
i toliko procenata informativnog, decijeg ili obrazovnog
programa?
Znate kako stvar stoji: svaki privrednik koji razmislja
o svojoj buducnosti, ima ambiciju da bude dobar sa
vlastima, koje god da su. A ovde postoji ta vrsta
nerazumevanja da svi mediji u Srbiji treba da budu
informativni mediji. Kad sam pravio Pink, nisam ni
imao ambiciju da budemo informativna kuca, vec da
budemo privredni subjekt koji ostvaruje profit, razmenjuje
sa gradjanima nesto sto su njihove potrebe, a zauzvrat
dobija, pre svega od multinacionalnih kompanija, sredstva
kojima moze da placa svoje troskove. Nama sto odsto
priliva predstavlja iskljucivo marketing i propaganda,
a od toga preko sedamdeset odsto od multinacionalnih
kompanija. Moze se reci da smo mi jedno od najzdravijih
izvoznih preduzeca.
Koliki su vasi prihodi?
Godisnji ukupan obrt oko pet stotina miliona dinara.
Govorite samo o profitu, a svojevremeno ste besplatno
emitovali predizborne spotove JUL-a?
Tacno. A sta mislite da sam prihvatio da mi to plate,
sta bi mi danas rekli? Rekli bi mi da me je politicka
organizacija finansirala.
Kad bude osamnaest ili dvadeset stranaka u sledecoj
kampanji, kako cete se ponasati - dati svima besplatno?
Ponasamo se trzisno, naravno. Ja mislim da su dosla
vremena kada ce ta stvar postati potpuno liberalna.
A po logici starih sukoba, posto je Tijanic sada
savetnik predsednika Kostunice, vi ste bliski premijeru
Djindjicu?
Nije zapazanje najbolje, mada bi moglo da bude logicno.
Smatra se da je vas informativni program isuvise
naklonjen premijeru Djindjicu?
To prosto nije tacno. Nas narod stalno ima potrebu
da ucitava visak smisla u svaku stvar. Kao sto je
nekada JUL bio taj koji je najcesce spominjan i lepljen
meni na ledja, pravljena ta teorija zavere u kojoj
cela juznoamericka filmska industrija radi da bi zaglupljivala
Srbe. Sada su se zamenili akteri, pa danas Vladu Republike
Srbije novinari spominju kada je Pink u pitanju, sutra
ce to verovatno biti neko drugi, prekosutra treci.
Da li ste prijatelj sa Vladimirom-Bebom Popovicem,
sefom Djindjicevog Biroa za informisanje?
Imam razna prijateljstva. Nemam mnogo prijateljstava
koja su iznikla posle 5. oktobra. To je intimnija
stvar, nije stvar s kojom bih upoznavao javnost, kao
sto mene ne zanima ko su vasi prijatelji. Najbitnije
je da nijedno od mojih stabilnih prijateljstava nije
izniklo posle 5. oktobra.
Da li vidjate gospodju Mirjanu Markovic?
Prakticno je nisam ni cuo ni video posle 5. oktobra.
A bili ste na tako vaznoj funkciji u JUL-u, zaduzeni
za informisanje?
Ne, bavio sam se marketingom, a obaveze su mi se
svodile na pravljenje idejnih resenja za plakate i
spotove.
Raspolazete frekvencijama koje su javno dobro,
a samo vama su date na koriscenje, ne da nekoga vredjate
i vodite privatne ratove, cak i ako je to vasa privatna
televizija?
Nisam ja iskoristio svoj medij nego je iskorisceno
dvanaest drugih medija protiv mene, pa sam ja onda
iskoristio svoj medij za svoju odbranu.
Niko nije davao saopstenja na svaki sat vremena...
Ja sam jednog dana pustao u svim informativnim programima,
a svi ostali mediji su pustali dvanaest dana.
To nisu bila njihova saopstenja vec reakcije raznih
ljudi, udruzenja, fakulteta...
Onog trenutka kada ja ne budem placao frekvencije,
mozete mi zameriti. Do tada morate razumeti da privatni
mediji imaju svoje uredjivacke autonomije.
Ne smatrate se ekstraprofiterom ako ste dobili
dvanaest frekvencija na osnovu diskrecione odluke
ministra koji je bio vas partijski kolega posle decembra
1998. godine. Potpuna pokrivenost vam je omogucila
i veci prihod od reklama, pa to jeste sticanje profita
kroz povlasceni tretman za dobijanje frekvencija?
Prvo, nije tacno da smo mi sa tih dvanaest kanala
pokrili mnogo veci deo populacije. Mi smo sa frekvencijama
koje smo imali pre toga pokrili, recimo, 80 odsto
populacije. A tih dvanaest su uglavnom mikrolokacije,
odgovor na ogromne pritiske pojedinih opstina koje
su slale pisma moleci za mogucnost da gledaju nasu
televiziju. Sto se mene tice, evo vam ih nazad. Sistem
zivi na osamdeset odsto ili sedamdeset odsto ili cak
mozda i 65 odsto pokrivenosti urbanih sredina, klijentima
je zanimljivo da se njihov propagandni spot tu vidi.
Onog trenutka kada drzava bude rekla: OK, mozes da
imas nacionalnu mrezu ali pod uslovom da pokrijes
svaki zaselak, to ce biti jako skupo, mislim da je
to gotovo nemoguce izvesti. To ne bi bilo moguce izvesti
sa postojecom komercijalnom snagom, potrebno je dvesta
predajnika.
Da li to znaci da necete konkurisati za nacionalnu
mrezu?
Ne, mi cemo konkurisati, naravno. To je potpuno jasna
stvar, nas rezultat na trzistu je takav, preko pedeset
odsto populacije gleda ovaj kanal a 50 odsto sve ostale
kanale zajedno.
Da li pratite pripremu medijskih zakona?
Pratim, kako ne. I tu imam potpuno jednostavan odnos
- svaki zakon i kakav god da je, nama kao jednom multirazvijenom
sistemu potpuno odgovara, podrzavacemo uvodjenje reda
u ovoj oblasti.
Cak iako to bude znacilo da morate da emitujete
odredjenu vrstu programa u procentima, da vreme za
reklame bude smanjeno, uvedu se razna ogranicenja
za cigarete, na primer, ili u smislu nacina prezentovanja
poruka?
Tacno. Kakav god da je zakon, postovacemo ga, samo
nam je bitno da on vazi za sve medije u Srbiji. Mi
zadovoljavamo kriterijume za bilo kakav evropski tender,
a onda se podrazumeva i za srpski, naravno.
Znaci, niste vi ta osoba koja utice eventualno
na vladu da se ti zakoni stalno odlazu?
Ne, znate koliko mi imamo stete od toga? Mi svaki
dan imamo probleme na odredjenim lokacijama gde iznicu
divlje televizije koje nam upadaju ili u repetitorske
veze ili direktno se sudaraju i prave kanalske smetnje.
Ali niste isli na sastanke gde se raspravlja o
tim zakonima i niste se zalagali za njihovo donosenje?
Bio bih srecan kad bi me neko zvao.
Mozete vi i sami da se pozovete?
Mislim da to nije bas kulturno.
Kako ste pisali saopstenje protiv Cupica, mozete
i saopstenja oko toga, s vremena na vreme.
Pa to mozda nije losa ideja.
|
