| |
| Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu |
| 12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR |
Deset godina nakon hrvatske vojne operacije "Oluja" u kojoj je zauzet Knin i okolna podrucja u kojima su hrvatski Srbi proglasili sopstvenu drzavu, ova vojna akcija jos uvek izaziva kontroverze.
U Hrvatskoj se 5. avgust 1995. godine slavi kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti, a vecina Hrvata ovaj dogadjaj smatra briljantnom vojnom operacijom.
Medjutim, ratni zlocini, koji su se dogodili za vreme i posle akcije, i cinjenica da je protiv generala Ante Gotovine, koji je komandovao hrvatskim trupama, kasnije hasko tuzilastvo podiglo optuznicu sada opterecuju uspomene na ovu vojnu operaciju.
Slucaj Gotovina, koji je u bekstvu od 2001. godine, postao je teski kamen oko vrata za Hrvatsku, usporavajuci njen napredak ka prijemu u clanstvo Evropske unije.
Prema podacima Hrvatskog helsinskog komiteta za ljudska prava, vise od 400 Srba je ubijeno i preko 22.000 kuca spaljeno za vreme i posle operacije "Oluja".
Ne postoji saglasnost oko tacnog broja etnickih Srba koji su izbegli iz svojih kuca, a brojke koje se pominju se krecu od 150.000 do 300.000 - zavisno od izvora iz koga poticu podaci. U optuznici Haskog tribunala protiv Gotovine se navodi da je izbeglo 150 do 200 hiljada ljudi.
Hrvatske vlasti ne negiraju vise da je bilo ratnih zlocina, ali tvrde da su ih pocinile otpadnicke grupe koje nisu bile organizovane niti ovlascene za preduzimanje takvih akcija.
Mate Granic, hrvatski ministar inostranih poslova u doba kada se odigrala "Oluja", tvrdi u svojim memoarima, koji ce uskoro izaci iz stampe, da je ispitivano oko 3.000 ljudi. Nema zvanicnih podataka o tome koliko je njih tacno kaznjeno. "Nema sumnje da su stvari otrgle kontroli posle operacije "Oluja", sto je ukaljalo inace briljantnu vojnu pobedu", pise Granic u svojoj knjizi.
Rasprava o ratnim zlocinima pocinjenim tokom 1995. godine je jos uvek nepopularna tema u Hrvatskoj - deset godina nakon sto su se oni dogodili.
Veliki deo stanovnistva, a pogotovo ratni veterani, cesto kvalifikuju pokusaje da se pokrene pitanje ovih ratnih zlocina kao "ocrnjivanje domovinskog rata".
Postoje, naravno, i oni koji prave razliku izmedju zlocina i sire vojne operacije, ukljucujuci poslanika u parlamentu Damira Kajina, jednog od prvih pojedinaca koji su javno progovorili o njima. "Zlocini koji su se dogodili posle operacije "Oluja" su se dogodili i ne mozemo ih zanemariti, ali oni ne ponistavaju legitimnost vojne akcije", kaze on. "Te zlocine treba osuditi."
Znatno veci teret za Hrvatsku je haska optuznica protiv Gotovine, u kojoj se vojna operacija "Oluja" opisuje kao "zajednicki zlocinacki poduhvat".
U optuznici se navodi da je Gotovina, zajedno sa drugim pojedincima, ukljucujuci Ivana Cermaka, Mladena Markaca i pokojnog bivseg predsednika Franju Tudjmana, uzeo ucesca u zajednickom zlocinackom poduhvatu ciji je cilj bio da se srpsko stanovnistvo trajno nasilno ukloni iz oblasti Krajine.
Potom se kaze da je to ucinjeno kroz aktivnosti koje su podrazumevale pljacku, nanosenje stete i trajno unistavanje srpske imovine s ciljem da se zastrase i da se spreci povratak njihovim domovima.
Opis operacije "Oluja" kao zajednickog zlocinackog poduhvata duboko pogadja hrvatskog premijera Ivu Sanadera, cija je vlada to nazvala "potpuno neprihvatljivim".
Sanader, koji se zalaze za saradnju sa Haskim tribunalom kao jedinim nacinom da se ubrza pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji, morao je da savlada unutrasnji otpor grupa ratnih veterana i delova sopstvene stranke, Hrvatske demokratske zajednice, HDZ, u cijem je clanstvu puno tvrdokornih nacionalista.
Pravni strucnjaci, ukljucujuci profesora Pravnog fakulteta u Zagrebu i socijalistickog poslanika u parlamentu, Iva Josipovica, brane operaciju "Oluja" kao legitimnu vojnu operaciju prema medjunarodnom pravu.
"Nema sumnje da je hrvatska strana pocinila ratne zlocine za vreme domovinskog rata i operacije "Oluja", a Haski tribunal ih je okvalifikovao kao ozbiljna krivicna dela", kaze Josipovic. "Ali to se ne moze porediti sa srebrenickim masakrom u kome je ubijeno 8.000 ljudi, a to je nesto sto neki ljudi pokusavaju da urade".
Srbi koji su ostali u Hrvatskoj ne misle tako. "Nama smeta cinjenica da se srpske zrtve nikad ne spominju na proslavama kojima se obelezava operacija "Oluja" ", kaze Vojislav Stanimirovic, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, SDSS, i poslanik u hrvatskom Saboru. "Oni koji proslavljaju taj dogadjaj pominju samo briljantnu i velicanstvenu pobedu, koju mi ne negiramo, ali tvrdimo da bi, zarad istine, trebalo takodje pomenuti srpske civilne zrtve".
Hrvatski parlament je trebalo da usvoji specijalnu deklaraciju o znacaju operacije "Oluja" neposredno uoci njene desetogodisnjice u kojoj bi ovu operaciju opisao kao "antiteroristicku akciju". U radnoj verziji deklaracije se osudjuju svi pojedinacni zlocini koji su pocinjeni za vreme operacije "Oluja", ali se izrazava i zabrinutost zbog toga sto Haski tribunal kvalifikuje ovu operaciju kao zlocinacki poduhvat ciji je glavni cilj bio etnicko ciscenje. Cini se da su vlasti sada odlucne u nameri da se bore protiv necega sto smatraju nepravicnim odnosom tribunala u Hagu prema operaciji "Oluja" u sudnici.
"Saopstenja i deklaracije nece razresiti nista", smatra jedan od zvanicnika ministarstva pravde. "Deklaracija [hrvatskog Sabora] bi mogla umiriti grupe u Hrvatskoj koje vredjaju kvalifikacije iznete u [Gotovininoj] haskoj optuznici, ali Hrvatska ima boljih nacina da resi ovaj problem. To cemo raspraviti na sudu".
Drago Hedl je saradnik londonskog Instituta za izvestavanje o ratu i miru (IWPR) |
|
 |
Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.
Pise: Masimo Morati iz Sarajeva
Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda
HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.
Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić
Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić
Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice
Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.
Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.
Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija
Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.
Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević
Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović
Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".
Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković
Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine
"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".
Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan
Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu
10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.
Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.
Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".
|
|
|
|
